недеља, 20. новембар 2011.

Извештај са догађаја КО ГРАДИ ГРАД

Београд, 17-19.новембар 2011.

Извештај са догађаја КО ГРАДИ ГРАД

У културном центру РЕКС одржана је серија отворених разговора градских ентузијаста и мајстора, а са сврхом да се траже и унапређују решења укључивања грађана у изградњу и планирање градова. У догађају су учествовали учесници из Суботице, Зрењанина, Новог Сада, Ниша, Београда, Панчева, Зајечара, Новог Пазара, а специјални гости су били гости из Пуле, Загреба и Скопља, тако да је догађај имао међурегионални, као и међународни значај. Први дан 17.новембар 2011. је имао само вечерњу дискусију, док су 18. и 19. новембра имали целодневне дискусије, при чему је 19.новембра прва дискусија одржана у згради некадашњег Инекс филма, запуштеном простору који су присвојили млади за некомерцијалне активности.

Организатори: Група 484, STEALTH.unlimited, Културни центар РЕКС, а подршку је дао Институт за отворена друштва, фондација Хајнрих Бел (Heinrich Böll)  и Мини-старство културе Републике Србије. Радионицу Јавни простори – јавно добро реа-лизовао Фонд Јелена Шантић уз подршку Министарства културе Републике Србије.

(на жалост пропустио сам први дан, и неке од дискусија другог дана)

Одбрана јавних простора у Пули

    Пула је највећи град и индустријски центар Истре, али кроз историју његова улога је била највише војностратешка. Реформом војске у најновијој истотији Хрватске, велики део војних објеката и површина предаје се у цивилне сврхе, а у Пули војна зона је била једна трећина површине града. О пружању отпора властима да некадашњу војну зону продају инвеститорима говорио је Емил Јурцан, један од организатора неформалних група грађана у Пули. Стицајем околности предаја војне зоне у цивилне сврхе у Пули се одигравала пред локалне изборе 2007. Неформална група грађана је указивала на те зоне, а политичари су, ради политичких поена допустили да се уклони жичана ограда, и грађанима омогући слободно кретање у некад забрањеним зонама. Међутим, како је будући инвеститор био познат, а који је на том терену хтео правити луксузне туристичке садржаје са голф теренима, неформална група грађана се организовала да грађани што више усвоје простор, тако да потенцијална предаја простора инвеститору постане погубан политички потез. Организована је штампа независних новина, дељених грађанима, са описом свих препознатих градских проблема. На самом полуострву Мозул, које представља највећи део некадашње војне зоне, и чији највећи део чини шума, организоване су манифестације за младе, уређивање растиња, испаша коза локалних пољопривредника, а поред тога људи су одлазили на излете, на купање, а чак је било парова који су се венчавали на том месту. Пример је журка, за коју је улазница била пуна врећа смећа.
    Осим Мозула, на читавом низу локација долазило је до спонтаних акција грађана у одбрану својих интереса. На пример, на једном празном државном плацу, које су власти продале инвеститору за стaмбену изградњу, грађани околних зграда су посадили парк. После је власт тужила грађане. Следеће је било увођење водово-да у приградском руралном подручју, јер се комунална власт није превише осећала, и као неко ко нешто предузима за своје грађане, тако и као неко ко наплаћује своје услуге. Тежња тих грађанских иницијатива је неформално деловање, и концепција града као самоорганизационог организма. Отпор градској власти против отуђења јавних површина реализује се кроз фазе прогласа, протеста, привременог кори-шћења, архитектурног уређења, окупације од стране грађана, те на крају крајева уношења у урбанистичке планове као непроменљивог стања.

Отпор урбанистичком прекројавању Новог Сада

    Војска Србије је одлучила да 24 објекта на територији града Нови Сад преда у цивилне сврхе градским властима. Међутим, у кратком рако направљен је нови урабанистички план, са циљем да се земљиште и објекти предају привтатним инвеститорима. Осим тога, постојао је читав низ малверзација везаних за паркинг сервис, повећање броја паркинг места на уштрб планиране пешачке зоне.  Та и остале нерегуларности су стимулисале групе грађана да направе новине Цемент са новинарским стилом Курира, и да их деле бесплатно. Реакција је била толико јака да је градска власт одустала од генералног урбанистичког плана, изгласаног само шест месеци раније.


ИНЕКС ФИЛМ, Заузимање неискоришћених јавних простора

    На Карабурми, у напуштеној згради Инекс филма, дуго је био неискоришћен простор, на мети лопова и вандала, без власника и одржавања, препуштен пропадању. Група младих уметника је одлучила да простор заузме и искористи за непрофитне јавне садржаје омладине, уз волонтерски рад и непосредну демократију. Временом се случајно појавио власник објекта, инвеститор који је због економске кризе одложио до даљњег своје планове за тај објекат. Показао се као сусретљив, чак је обезбедио камион за одношење шута. Објекат тренутно нема  функционалан систем снабдевања струјом и мокри чвор, али на томе се ради. Са обзиром на махом полупане и оштећене прозоре, уграђују се прозори састављани од одбачених старих.
    Свако ко има непрофитну иницијативу и вољу да делује у групи је добродошао да се прикључи неформалној групи у просторијама некадашњег Инекс Филма. Редован састанак је сваког четвртка у 18 часова.



Случај Варшавске улице и Цветног трга у Загребу

Омасовљење учешћа грађана у урбаном планирању.
Предавач Теодор Целаковски, из групе грађана Право на град из Загреба.
www.pravonagrad.hr
www.zelenainicijativa.hr

    Цвјетни трг у Загребу је деценијама било култно место у Загребу, место где су се људи састајали, проводили слободно време, али 1995. је трг преуређен, и на месту старог великог дрвећа посађено је ново, које већ више од деценије неуспешно расте. Налази се у старом језгру града са уским улицама. На тргу се налазио биоскоп, и пар мањих стамбених објеката са двориштима, национали-зовани објекти Српске православне цркве, које је иста била спремна чак и да откупи по цени већој од оних које су нудили остали потенцијални купци, уколико им не буду враћени. Међутим, објекте је купио инвеститор, са циљем да сагради шопинг центар са подземним паркинзима. Градњом тог објекта је нарушена визура трга, нарушен архитектонско-пејзажни стил тог дела града, заклоњен прилаз дневној светлости за неколико станова суседних зграда, а што је преседан, за рампу за улаз у подземни паркинг шопинг мола је искоришћена јавна површина улице.
    Група грађана „Право на град“ је покренула низ акција против урбани-стичког терора инвеститора, а против интереса грађана. Осим Цветног трга, друга главна тема рада групе грађана „Право на град“ била је везана за изградњу подзе-мног паркинга у Варшавској улици, делу пешачке зоне и најстрожег центра града. Сама Група грађана Право на град је одбијала подршку политичких странака, екстремних организација, и сама одбијала и контролисала екстремне ставове учесника акција, како никада не би давала повод да у широј јавности буде извучена из контекста. Иако група није имала скоро никакав приступ масовним медијима, успела је да скупи око 55000 потписа петције за своју иницијативу, а на протестима и скуповима је успевала да скупи и до 5000 грађана.
    Тактика омасовљивања учешћа грађана у урбаном планирању ослањала се на доступне медије, а то су у највећој мери били интернет и улица, акцијама које су аутентичне, духовите, и које скрећу много пажње. Веома је важно да је одржаван континуитет у раду и наступима у јавности, односно да је постојао истрајан и перманентан отпор притисцима, из медија, полицијског притиска, и осталих покушаја сламања покрета. Постојали су и притисци и застрашивања партнера, а медији се никако нису хтели замерати онима, од којих имају велике приходе од закупа рекламног простора. Како је протест био окренут против градске власти градоначелника Херцеговца Милана Бандића, а како је у друштву раширена теза да су досељени Херцеговци извор већине зала у друштву, и да их треба потерати назад, био је изазов контролисати антихерцеговачке тензије у маси, као нешто што може банализовати целу причу, и дати јој десничарско-екстремистички концепт. 
- Било које подизање тензија је опасно, јер после имате проблема око санирања штета. – изјавио је Теодор Целаковски. – Избегавајте капиталистичке, социјалистичке, анархистичке и остале тензије. Од тога можете имати само штете по имиџ, а може довести и до раздора у самој групи.
    Изузев медијског притиска, велики проблем су били притисци и застрашивања партнера. Припадници организације Зелена акција, када су организовали акцију против нерешеног питања рециклаже опасног отпада, направили су поруку од кантица фарбе испред министарства екологије и просторног планирања. Након тога их је Министарка тужила због одлагања опасног отпада, и једино суд у Стразбуру их је извукао.
    Један од првих протеста је био постављање великог платна на једној згради са погледом на цветни трг, са натписом: „ТОТАЛНА РАСПРОДАЈА ЗАГРЕБ Д.О.О.“. Једном приликом је блокирана околина Градске управе ходањем пешачким прелазима околних улица, а пред градску управу су постављени панои са увеличаним хистограмом резултата анкете о градском планирању.
    Јужна падина Медведнице, елитни део Загреба, има веома строге прописе и ограничења у градњи и намени простора. У тој заштићној зони, Хрватски милијардер Тодорић купио је замак, који је у просторном плану предвиђен за хотел, и настанио се у тој грађевини са породицом. Грађанске иницијативе окупљене око групе „Право на град“ организовали су аутобусе, спаковали кофере, навукли шешире и наочаре за сунце, и дошли пред хотел, али су наишли на затворена врата. Након неког времена, дошао им је човек у црним колима, и рекао: „Овај хотел тренутно чека дозволе, али можемо вам понудити доста других хотела“. Акција се тек игром случаја појавила у електронским медијима, иако је у питању неко ко је један од главних закупаца рекламног простора у Хрватској.
    У Варшавској улици је параванима ограђен простор, како би се грађаним представила величина објекта који би нарушио пешачку зону. Када је преко дана ограђен простор предвиђен за извођење радова, маталним оградама, грађани су почели да лупају по огради. Од лупања метал је попустио после дужег времена, и ограда је почела да се руши сама од себе. Унутрашњу зону су грађани окупиралим неки су се везали за дрвеће, а направљен је круг у којем су руке биле у металним цевима, и изнутра везане. Време је било снежно, и врло непријатно за окупљања, и због тога је масовност скупа била ограничена, те се тежило са окупљенима скренути што већу пажњу. Специјалне јединице су дошле око пет сати ујутро, али нису могли стрпати демонстранте у марицу због руку у цевима. При томе, тражили су од демонстраната да седну, у бљузгавицу, и позвали ватрогасце да их раздвоје. Међутим, велики проблем је био, јер је при операцији раздвајања постојала опасност од повређивања руку људи, стварања рана којима се неби могло прићи за брзу интервенцију. Тако је цео метеж трајао до јутарњих сати, и грађани који иду на посао су могли да га виде у центру града. Радови су морали бити привремено обустављани, како би се сакрили трагови метежа. Исто вече инвеститор се појавио у емисији „Отворена врата“, али својим наступом није постигао прави ефекат, и цео град је причао о смешном начину одевања.
    Једна случајна околност је утицала на  углед самог инвеститора, а то је да је његова јахта командована аутопилотом убила двоје италијанских туриста на једрилици. Инвеститор је на тај начин медијски покопан, али је и даље важећа тужба за клевету, упућена против Теодора Целаковског.
    Инспирисано тренутном градском влашћу, направљена је минерална вода „мутна“. О њој се може прочитати на сајту http://www.mutna.com/wp/ , а организо-вана је и наградна игра у којој су награђени добили туристички аранжман у родном селу породице Корлеоне. Када је била изграђена зграда унутар блока, која је зази-дала балконе неких грађана, грађани су зазидали улаз у Министарство просторног планирања. Једна од акција је била и „сахрана“ при којој је велики ковчег са натпи-сом „ПАРТИЦИПАЦИЈА ГРАЂАНА“ бачен у јаму, рампу за прилаз подземном паркингу тржног центра.
    Власт је осим тужби, притисака, и маркетинга у стилу „Њих је 50.000, нас је 700.000“ , организовала и лажне грађанске иницијативе, на пример „И ми имамо право на град“. Ту је скупила и платила неке студенте, који нити су имали причу, нити су знали, заправо, зашто се ту налазе.

Основне смернице за стварно учешће грађана у урбаном планирању

    Садашњи приступ увида у планове је неефективан. Мало људи зна да се тамо негде доносе планови, и да постоји увид, а примедбе и предлози углавном буду одбијене, или дат неки неодређен одговор, који не гарантује да ће примедба или предлог бити усвојени на прави начин.
    Када је у питању партнерство са другим организацијама, не треба ићи у партнерство са моћним организацијама, јер се у неком тренутку оне могу нагодити, повући се, и оставити вас на цедилу.  У великом броју случајева се не треба осла-њати на НВО организације.
- Невладине организације су у великој мери оболеле од Пројектитиса. Оне одговарају за извршење својих пројеката спонзорима, и највећу пажњу посвећују томе каква ће бити евалуација пројекта, уместо томе да ли је стварно учињено нешто добро и велико у јавности. На тај начин покретачка енергија се усмерава у погрешном правцу, и организације губе на стварној независности и отвореном деловању. – тврди Теодор Целаковски. – Велику шансу пружају идентитетске политике. Управо то што су у курцу, управо то што из Европе и од доста домаћих политичара и јавности се шире поруке да нас буде срамота што смо грађани неке земље и неког града је шанса да људима вратите идентитетско и грађанско самопоштовање, и око те приче се може окупити маса.
Смернице тактичке мреже односно платформе заједничког деловања су:
•    Друштвено релевантни програм и јака политика намера
•    Интензивно заједничко деловање
•    Вишесекторски и вишедисциплинарни рад
•    Сложена и вишеслојна модуларна структура

Грађанске иницијативе у Србији, завршни део скупа

Еколошко удружење: ГРУПА КОБРА, Доња Топоница код Ниша.
Делегат и излагач: Стојиљковић Милан
http://grupakobra.com/site/

    Група Кобра је настала од чланова некадашњег карате клуба, у Доњој Топоници, мањем селу, којем осим Драгстора нема ни један коришћен објекат јавног значаја. Веома лоше је повезана јавним превозом, иако је само око 20 километара од Ниша, а деца иду у школу у околна места.
    На месту дивље депоније млади су организовали уклањање смећа, и на истом месту направили парк. На почетку су сељани негодовали, али касније су и сами подржали акцију. Обновљен је запуштени дом културе, а у њему формирана библиотека са око хиљаду наслова и интернет центар, са обзиром да интернет провајдери немају интерес да развијају мрежу у тако малим местима. Снимљен је и филм „Живот на селу данас“ , као бициклистички караван који је прошао кроз сто села на југу Србије.
    Организација се финасира преко пројеката, Фонда за отворено друштво, БЦИФ-а, организације протекта и осталих фондова за иницијативе младих.

Удружење грађана: ЗАШТИТИМО ЗВЕЗДАРСКУ ШУМУ, Београд
Делегат и излагач: Мартиновић Владимир
http://zvezdarskasuma.blogspot.com/

    Удружење Заштитимо Звездарску шуму је настало окупљањем комшија у зградама на јужном делу Звездарске шуме. Рад удружења почиње крајем 2008. године. Организују се петиције, уличне акције у којима се урбанисти позивају на одговорност, концерти, сакупљање смећа у шуми, манифестација „Деца дарују шуму“ сваког првог викенда пролећа. Појављивање у медијима је реткост, и једино интернет медијски простор остаје са потпуно слободним приступом. Постигнуто је то да је у процедури да највећи део звездарске шуме добије трећи степен заштите. Премда, у садашњој ситуацији још не постоје гаранције, док се измене заиста не унесу у просторни план.

АПАК – Пројекат: „ДОБРО ДРВО“, Зрењанин
Излагач: Ивана Ранковић

    Зрењанин је био један од највећих индустријских центара некадашње Југославије, и највећи је град Баната у Србији. Велики део градске површине су индустријске зоне, а самом граду мањка уређених зелених површина и дрвећа. Стога је покренут пројекат „Добро дрво“. Да сам посадиш дрво није дозвољено, а Градско зеленило и Завод за урбанизам пребацују одговорност са једног на друго. Упорношћу иницијатора, комунална предузећа су попустила и пристала да учествују у пројекту. Основу мреже учесника пројекта чине чланови фејсбук групе, а међу учесницима има доста деце школског узраста. Основа пројекта је да када грађани учествују у озелењавању, ствара се прилично другачији однос према зеленим површинама.

Подносилац преко 500 пријава, жалби и предлога за уређење града, Филип Вукша, студент пејзажне архитектуре

    Почело је тако што је доживео незгоду на бициклистичкој стази, након чега је поднео пријаву. Након првог одговора, у којем је одговорност пребачена на друге, наставио је упорно да подноси пријаве, и на крају поднео укупно 150 пријава само за бициклистичку стазу. Када су им досадиле пријаве, нешто су предузели. Следиле су пријаве за стабла која недостају у дрворедима. Захваљујући њему посађено је у јесен преко 500 стабала, име је био премашен план и за пролеће. Када су достављане пријаве за градско осветљење направљена је таква збрка, да су надлежни у неком тренутку другим грађанима дали његов број за жалбе. За пријаве за запушену канализацију следио је протест из Београдског водовода и канализације да не могу да постигну толико задатака колико им он натоварује. Важан део примедби је био везан за последње поласке аутобуса, које возачи аутобуса повремено не испоштују. Проблем је то што ни инспекцијске службе не раде у то време, тако да нема ко да провери и прегледа извршење последњих полазака.
    У сарадњи са грађанским иницијативама покреће сајт у којем ће бити упутства за то ко је за шта надлежан. Једна од његових активности је била да је обишао сва стајалишта ГСП-а, пописао их описао у каквом су стању и шта недостаје. Када је предао документ на преко 150 страна, питали су га која је фирма у питању, и изненадили се да је то урадио он сам. Ипак, није постигнут очекивани напредак на терену.

Село Рготина у близини Зајечара, иницијатива за изградњу водовода

    На самом почетку људи су били врло незаинтересовани, а касније су полако стекли поверење када је почело да се копа. На крају је скоро цело село учествовало у копању. Рад у Месној заједници није функција, већ посао који се ради зарад свих грађана. Десио се проблем са шумом, да је у пожару изгорело 300 од укупно 5000 хектара шуме. Трошкови гашења шуме су били колико и плате шумара за 20 година.

Скупштина станара у улици Љубинке Бобић 11 у Београду
Председник скупштине станара Мома Јовановић.

    Идеја је била унапредити заједнички простор, улепшати га, попунити уметничким садржајима. У ходнику су одржавани мини концерти, постављано цвеће и слике, предмети направљени од кућног отпада. Неке од изложби су биле у релацији са актуелним догађајима, на пример, немири у Тунису. Захваљујући томе, станови у тој згради су имали око 15% већу цену него станови у околним зградама. Добио је титулу Креативни стамбени предузетник. У суседним зградама су хтели да га предложе за председника своје скупштине станара, на шта им је он тражио за њих неприхватљиво високу плату.

ЦЕНТАР ЗА РЕГИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА Суботица
Излагач: Ана Плестовић.
http://www.urbaninform.net/

    Град, као јавни простор садржи јавне и приватне грађевине и отворени простор комуникације и кретања, који је по својој природи само јаван. На грађевине се повремено обраћа пажња, у смислу ревитализације јавних простора. Простор комуникације, по својој природи јавни, су у надлежности институција, али су зато издвојени од јавности и заробљени у планове и друге програме рада, о којима се јавност, по правилу, не обавештава довољно. Проблем нарочито добија на интензитету када институције немају средстава за одржавање простора комуникације и њихову модернизацију, и када због тога изграђена коуникациона структура добија одлику терета: тиме се поништава њихов јавни карактер и занемарује њихов утицај на конституисање друштвеног простора и функционисање друштва у простору.

Железнички чвор Суботица

Настао од 1869. – 1908. године и чинили су га:
-    Теретна и путничка железничка станица на површини преко 30 хектара
-    7 пружних праваца који се одвајају од ње, при чему се све пруге одвајају директно са Железничке станице без распутница

У време завршетка чвора град имао 35.000 становника и био је окружен пругама са три стране. Век касније, град има три пута више становника. Железничка станица има исту површину, али је сада са источне стране града „Пресељена“ на источну ивицу центра града. Активно је 5 пружних праваца, и и даље нема распутница, тојест све пруге се одвајају директно од станице. Век касније изразито је порастао број друмских превозних средстава: 1965. у граду је било 5.000 различитих друмских превозних средстава, а 2007. око 35.000.
Сви активни друмски прелази пруга формирани су још у доба изградње железничког чвора. Данас је град фактички издељен на секције самим пругама, док је оквир града ограничен пругама у време грађења перцептивни „прави“ град, а остало је неодређена периферија. Једини изузетак је директни источни правац иза железничке станице, који је једини комунално опремљен у рангу града унутар пруга.
Више детаља у: „Пруге и бицикли за одржив развој у Суботици – алтернативна решења“, аутори Ана Плестовић и Пера Марковић из ЦРИ, Центра за регионална истраживања, издавач ЦЕКОР – Центар за екологију и одржив развој, Београд 2009.

МИКРО АРТ, Београд – иницијатори Уличне галерије у пасажу код Безистана
http://www.mikroart.rs/

    Група Микро арт је организовала Уличну галерију у пасажу код Безистана, при чему су око пет сати ујутро поставили радове на месту где су некада били понои пројекција биоскопа Козара. Полиција је до девет ујутро поцепала плакате, а испоставило се на захтев власника оближњег локала. То је урађено у време Ноћи музеја, на којој није присуствовао ни један илегални уметник. Касније је исти простор уређен и институцијално уступљен.





Уметничка задруга ТРЕЋИ БЕОГРАД
Излагач: Миша Младеновић
http://www.trecibeograd.com/
   
    Уметничку задругу Трећи Београд покренула је група од 8 уметника, са циљем да се да дух и културни идентитет делу Београда на левој обали Дунава. Уметничка колонија је оформљена у близини саме обале Дунава, на левој обали у близини Панчевачког моста. Оформили су Дунавску групу, групу уметничких садржаја у близини обале Дунава, са перспективом да бродови повезују садржаја у оквиру комплетне туристичке и уметничке понуде. Идеја је направити врсту отвореног уметничког простора. Остварен је пројекат: Топло место. У оквиру простора је био велики број шпорета смедереваца чији су чункови били повезани. Други пројекат је био колективни сан, чија је идеја била уметност у активности.

УЛИЦА ЗА БИЦИКЛИСТЕ, Београд
Излагач: Борић Милан
http://ulicezabicikliste.weebly.com/

    Акција „Улица за бициклисте“ организују организације Осмех и Југоциклинг кампања. Сваког последњег петка у месецу у 17 часова полази поворка бициклиста са Трга Слободе и кружи улицама града, наглашавајући да и бициклистима треба простор. Бициклисти су тренутно најугроженија група учесника у саобраћају. На ивицама улица је мноштво рупа и шахтова, тротоари су пуни рупа, уски, натрпани паркираним возилима, а ивичњаци су високи, на постојећим бициклистичким стазама има много аутомобила и пешака, у јавни превоз бицикл се не сме унети само су неки од проблема бициклиста, за које изгледа као да нико није надлежан. Осим ове акције, ове две групе грађана активно учествују на свим трибинама и јавним скуповима на којима могу презентовати своје идеје и предлоге везане за бициклистички саобраћај, и повезати се са заинтересованим странама.

Нема коментара:

Постави коментар

Šumske fotke

Srpsko - tranzicijski rečnik

Srpske televizije Tajni servis tajkunske Srbije. Jedinstveni slogan: Vaše pravo da ne znate ništa.
Još...

Elementarna logika

a. Zvezdarska šuma je zdrava, kvalitetna šuma (Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu Zvezdara iz 2008. godine)
b. Šumovitost Beograda i Srbije je daleko ispod evropskih standarda (Šumske zajednice obuhvataju svega 11,3% teritorije Beograda, a orjentaciona je procena da bi trebalo da iznosi 27,3% površine našeg grada.)
c. Zemljište, regulacionim planom predviđeno za izgradnju i dogradnju objekata, je šumsko, ne građevinsko zemljište.
Zaključak: Seča ma kog dela Zvezdarske šume (i ne samo Zvezdarske šume) je nedopustiva.
Zašto je nekima toliko teško da razumeju elementarnu logiku?

Zvezdarska šuma video zapis