Blog posvećen zaštiti, očuvanju
i unapređenju Zvezdarske šumePrigodni datumi, kao što je 17. novembar – Dan ekoloških organizacija, prilika je da se sumiraju rezultati o proteklom radu ili govori o planovima i iznesu mišljenja.
U proteklih sedam godina rada Ekološkog pokreta Odžaka urađeno je dosta toga , ali o tome nećemo sada. Govorićemo o onome što nije urađeno i šta bi trebalo raditi da se pozicija ekoloških organizacija bitno poboljša.
Osnovno pitanje je da li sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine treba da pripadaju političkim partijama na vlasti - kakva je situacija danas, ili u tome treba da participira i civilni sektor, odnosno ljudi koji ne žele da se učlanjuju u razno-razne partije. Arhuska konvencija i Zakon o zaštiti životne sredine kažu da udruženja građana imaju pravo «da učestvuju u donošenju odluka u skladu sa zakonom». Naravno, to piše u Arhuskoj konvenciji i Zakonu o zaštiti životne sredine, ali toga u praksi praktično nema.
Zašto?
Pre svega, ekološkim organizacijama nisu obezbeđeni mehanizmi za delovanje. Zbog toga je prethodno pomenuto pravo iz Arhuske konvencije i Zakona o zaštiti životne sredine , bar za sada, samo fakultativnog karaktera. Ekološki pokret Odžaka je Skupštini opštine Odžaci još pre nekoliko meseci, za 15. sednicu, predložio da usvoji dva modela pravnih akata koje je predložio Arhus centar Kragujevac, kojima bi se uvelo nekoliko mehanizama za delovanje ekoloških organizacija za participiranje u vođenju politike zaštite životne sredine na lokalnom nivou ( zeleni ombudsman, zeleni telefon, zelena stolica u lokalnom parlamentu, Zeleni savet,...). U međuvremenu se stiglo do 20. sednice SO Odžaci a od razmatranja predloga Ekološkog pokreta Odžaka nije bilo ništa. Predsednik SO Odžaci je izjavio da za 15. sednicu navodno nije pravovremeno primio predloge Ekološkog pokreta Odžaka , mada su predlozi predati desetak dana pre održavanja senice i nekoliko dana pre zakazivanja sednice. Na 15. sednici, pred odbornicima i tv kamerama, predloge je predsedniku SO Odžaci lično , na ruke, predao predsednik Ekološkog pokreta Odžaka. Sudbina i tako predatih predloga je bila ista kao i predloga predatih preko pisarnice Opštinske uprave opštine Odžaci.
Zašto od tada do danas nije razmatran predlog Ekološkogpokreta Odžaka? U čemu je problem?
Da ne bi davali svoju ocenu, citiraćemo deo teksta politikologa Milutina Krečkovića koji je u kratkom i efektnom tekstu „Građani pasivni, a vlast osiona“ («Politika» , 24.10.2011.) rekao: „Lokalna politička vlast i njena birokratija ,oličena u velikom broju činovnika zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima i državnim službama, osećaju se samodovoljnim. Potpuno otuđen od uticaja građana i javnosti, sa relativno dobrom materijalnom podlogom, taj ogroman
političko-birokratski aparat postao je neosetljiv na bilo kakvu građansku inicijativu“. Iz citiranog teksta proizilazi da je suština da su političari imali i da i dalje žele da imaju sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine, a da građani samo trebaju to da nemo posmatraju i aminuju . Pozadina ovakvog ponašanja političara je kontrola novca. Zašto je bitna kontrola novca iz fondova za zaštitu životne sredine? Zato što se taj novac uglavnom, raznim mehanizmima i malverzacijama, koristi za finansiranje aktivnosti partija na vlasti. To je i razlog što prisustvo ekoloških organizacija u donošenju odluka i prisustvo u raznim upravljačkim organima nije poželjno. Da li oko 1300 NVO organizacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine treba to da dozvoli? Da li treba da da dozvolimo da nas niko ni za šta ne pita? Da li smo zaista toliko slabi i neorganizovani ? Da li i dalje treba da budemo nemi posmatrači ? Zadatak ekoloških organizacija diljem Srbije treba da bude da svaka organizacija u svojoj opštini traži da se obavezno, institucionalno, kroz donošenje zvaničnih skupštinskih odluka , reši pitanje praktične primene prava iz Arhuske konvencije i člana 7. Zakona o zaštiti životne sredine. Bez davanja tih prava rad ekoloških organizacija svodi se na uzaludnu borbu protiv vetrenjača. Modele pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije možete naći na sajtovima Arus centra Kragujevac i Subotica ( www.aarhuskg.rs , www.aarhussu.rs ).
Još krajem 2009. godine Ekološki pokret Odžaka , zajedno sa pčelarima, lovcima i ribolovcima, dao je predlog za izmenu člana 4. opštinske Odluke o formiranju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine, gde su sva prava u upravljanju ovim Fondom data opštinskim činovnicima, odnosno Odelenju za urbanizam, stambeno-komunalne, imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine, a pomenute organizacije civilnog sektora Fondu ne mogu ni da «primirišu».
Ekološki pokret Odžaka je pre više od godinu dana uputio ondašnjem Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja set od oko sedamdeset konkretnih predloga za jačanje kapaciteta ekoloških organizacija. Odgovor nikada nismo dobili.Nažalost, ni ekološke organizacije, kojima su predlozi takođe dostavljeni, nisu se «pretrgle» u davanje podrške Ekološkom pokretu Odžaka.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja svojevremeno je sa 112 ekoloških organizacija potpisalo Memorandum o saradni. Među potpisnicima je bio i Ekološki pokret Odžaka. Nadali smo se daće to biti početak rešavanja nekih pitanja kojima bi se poboljšao položaj ekoloških NVO. Međutim, od potpisivanja nije bilo nikakve koristi. To je samo mrtvo slovo na papiru i služilo je za EPP Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Osnovni problem većine ekoloških organizacija, naročito organizacija u provinciji i malim mestima, je finansiranje elementarnih materijalnih troškova koji bi trebalo da obezbede opstanak tih organizacija. Ekološki pokret Odžaka je u završnoj fazi izrade «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» i aktivnim , internetskim pretraživanjima raznih, starih baza podata ustanovio je da mnoge «stare» ekološke organizacije nisu izvršile preregistraciju, odnosno da su se ugasile, dok je u 2010. i 2011. godini registrovano mnogo novih . Ekološki pokret Odžaka smatra da su dva osnovna uzroka gašenja «starih» ekoloških NVO: nerešeno sistemsko finansiranje osnovnih materijalnih troškova ekoloških NVO i nedostatak mehanizama za delovanje ekoloških organizacija na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou. Verovatno je da su zbog ova dva razloga mnogi odustali od daljeg rada u OCD.
Šta nam je činiti ?
Ekološki pokret Odžaka predlaže da se 17. novembar i izdavanje «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» ( sa potpunim ili delimičnim podacima za oko 1300 NVO) iskoristi za umrežavanje ekoloških organizacija i da zajedničkim naporom rešavaju jedan po jedan opšti problem ekoloških organizacija. O mogućem načinu delovanja ekoloških organizacija, zadacima i ciljevima biće reči u predgovoru I izdanja pomenute «Baze podataka». Sa osnovnim i dopunskim predlozima Ekološkog pokreta Odžaka za povećanje kapaciteta ekoloških organizacija možete se upoznati na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka www.epodzaci.org , u delu sajta PREUZMITE.
Izvor: Ekološki pokret Odžaka
U proteklih sedam godina rada Ekološkog pokreta Odžaka urađeno je dosta toga , ali o tome nećemo sada. Govorićemo o onome što nije urađeno i šta bi trebalo raditi da se pozicija ekoloških organizacija bitno poboljša.
Osnovno pitanje je da li sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine treba da pripadaju političkim partijama na vlasti - kakva je situacija danas, ili u tome treba da participira i civilni sektor, odnosno ljudi koji ne žele da se učlanjuju u razno-razne partije. Arhuska konvencija i Zakon o zaštiti životne sredine kažu da udruženja građana imaju pravo «da učestvuju u donošenju odluka u skladu sa zakonom». Naravno, to piše u Arhuskoj konvenciji i Zakonu o zaštiti životne sredine, ali toga u praksi praktično nema.
Zašto?
Pre svega, ekološkim organizacijama nisu obezbeđeni mehanizmi za delovanje. Zbog toga je prethodno pomenuto pravo iz Arhuske konvencije i Zakona o zaštiti životne sredine , bar za sada, samo fakultativnog karaktera. Ekološki pokret Odžaka je Skupštini opštine Odžaci još pre nekoliko meseci, za 15. sednicu, predložio da usvoji dva modela pravnih akata koje je predložio Arhus centar Kragujevac, kojima bi se uvelo nekoliko mehanizama za delovanje ekoloških organizacija za participiranje u vođenju politike zaštite životne sredine na lokalnom nivou ( zeleni ombudsman, zeleni telefon, zelena stolica u lokalnom parlamentu, Zeleni savet,...). U međuvremenu se stiglo do 20. sednice SO Odžaci a od razmatranja predloga Ekološkog pokreta Odžaka nije bilo ništa. Predsednik SO Odžaci je izjavio da za 15. sednicu navodno nije pravovremeno primio predloge Ekološkog pokreta Odžaka , mada su predlozi predati desetak dana pre održavanja senice i nekoliko dana pre zakazivanja sednice. Na 15. sednici, pred odbornicima i tv kamerama, predloge je predsedniku SO Odžaci lično , na ruke, predao predsednik Ekološkog pokreta Odžaka. Sudbina i tako predatih predloga je bila ista kao i predloga predatih preko pisarnice Opštinske uprave opštine Odžaci.
Zašto od tada do danas nije razmatran predlog Ekološkogpokreta Odžaka? U čemu je problem?
Da ne bi davali svoju ocenu, citiraćemo deo teksta politikologa Milutina Krečkovića koji je u kratkom i efektnom tekstu „Građani pasivni, a vlast osiona“ («Politika» , 24.10.2011.) rekao: „Lokalna politička vlast i njena birokratija ,oličena u velikom broju činovnika zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima i državnim službama, osećaju se samodovoljnim. Potpuno otuđen od uticaja građana i javnosti, sa relativno dobrom materijalnom podlogom, taj ogroman
političko-birokratski aparat postao je neosetljiv na bilo kakvu građansku inicijativu“. Iz citiranog teksta proizilazi da je suština da su političari imali i da i dalje žele da imaju sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine, a da građani samo trebaju to da nemo posmatraju i aminuju . Pozadina ovakvog ponašanja političara je kontrola novca. Zašto je bitna kontrola novca iz fondova za zaštitu životne sredine? Zato što se taj novac uglavnom, raznim mehanizmima i malverzacijama, koristi za finansiranje aktivnosti partija na vlasti. To je i razlog što prisustvo ekoloških organizacija u donošenju odluka i prisustvo u raznim upravljačkim organima nije poželjno. Da li oko 1300 NVO organizacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine treba to da dozvoli? Da li treba da da dozvolimo da nas niko ni za šta ne pita? Da li smo zaista toliko slabi i neorganizovani ? Da li i dalje treba da budemo nemi posmatrači ? Zadatak ekoloških organizacija diljem Srbije treba da bude da svaka organizacija u svojoj opštini traži da se obavezno, institucionalno, kroz donošenje zvaničnih skupštinskih odluka , reši pitanje praktične primene prava iz Arhuske konvencije i člana 7. Zakona o zaštiti životne sredine. Bez davanja tih prava rad ekoloških organizacija svodi se na uzaludnu borbu protiv vetrenjača. Modele pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije možete naći na sajtovima Arus centra Kragujevac i Subotica ( www.aarhuskg.rs , www.aarhussu.rs ).
Još krajem 2009. godine Ekološki pokret Odžaka , zajedno sa pčelarima, lovcima i ribolovcima, dao je predlog za izmenu člana 4. opštinske Odluke o formiranju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine, gde su sva prava u upravljanju ovim Fondom data opštinskim činovnicima, odnosno Odelenju za urbanizam, stambeno-komunalne, imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine, a pomenute organizacije civilnog sektora Fondu ne mogu ni da «primirišu».
Ekološki pokret Odžaka je pre više od godinu dana uputio ondašnjem Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja set od oko sedamdeset konkretnih predloga za jačanje kapaciteta ekoloških organizacija. Odgovor nikada nismo dobili.Nažalost, ni ekološke organizacije, kojima su predlozi takođe dostavljeni, nisu se «pretrgle» u davanje podrške Ekološkom pokretu Odžaka.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja svojevremeno je sa 112 ekoloških organizacija potpisalo Memorandum o saradni. Među potpisnicima je bio i Ekološki pokret Odžaka. Nadali smo se daće to biti početak rešavanja nekih pitanja kojima bi se poboljšao položaj ekoloških NVO. Međutim, od potpisivanja nije bilo nikakve koristi. To je samo mrtvo slovo na papiru i služilo je za EPP Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Osnovni problem većine ekoloških organizacija, naročito organizacija u provinciji i malim mestima, je finansiranje elementarnih materijalnih troškova koji bi trebalo da obezbede opstanak tih organizacija. Ekološki pokret Odžaka je u završnoj fazi izrade «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» i aktivnim , internetskim pretraživanjima raznih, starih baza podata ustanovio je da mnoge «stare» ekološke organizacije nisu izvršile preregistraciju, odnosno da su se ugasile, dok je u 2010. i 2011. godini registrovano mnogo novih . Ekološki pokret Odžaka smatra da su dva osnovna uzroka gašenja «starih» ekoloških NVO: nerešeno sistemsko finansiranje osnovnih materijalnih troškova ekoloških NVO i nedostatak mehanizama za delovanje ekoloških organizacija na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou. Verovatno je da su zbog ova dva razloga mnogi odustali od daljeg rada u OCD.
Šta nam je činiti ?
Ekološki pokret Odžaka predlaže da se 17. novembar i izdavanje «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» ( sa potpunim ili delimičnim podacima za oko 1300 NVO) iskoristi za umrežavanje ekoloških organizacija i da zajedničkim naporom rešavaju jedan po jedan opšti problem ekoloških organizacija. O mogućem načinu delovanja ekoloških organizacija, zadacima i ciljevima biće reči u predgovoru I izdanja pomenute «Baze podataka». Sa osnovnim i dopunskim predlozima Ekološkog pokreta Odžaka za povećanje kapaciteta ekoloških organizacija možete se upoznati na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka www.epodzaci.org , u delu sajta PREUZMITE.
Izvor: Ekološki pokret Odžaka
Нема коментара:
Постави коментар