Loki je brend Beograda

Autor: Feđa Dimović
Prvi put u zivotu su mi cenzurisali ceo tekst u Politici pošto je očigledno neko sa vlasti debelo umešan u otimanje zemlje ispod "Lokija" na Dorćolu. Pošto u Srbiji vlada medijski mrak, ovaj tekst možete pročitati jedino na sajtu Bg sindikata koji je u pripremi: http://www.beogradskisindikat.com/.
Zaustavimo lopove!"Loki je brend Beograda"!

Malo ko u Beogradu nije probao čuvenu pljeskavicu kod «Lokija» u srcu starog kraja Dorćola. Lično preferiram njihov leskovački đevrek koji me savršeno otrezni na povratku iz celovečernjeg lumperaja. Moji sestrići i njihovi prijatelji iz Slovenije nikada ne propuste priliku da se propisno ožderu na uglu ulica Kralja Petra i Jevremove. Ušuškan život u Evropskoj uniji ne podrazumeva i kvalitetno roštiljanje na ćumuru, pa zato umeju da cene dobru pljesku ko što bi mi cenili da nam ne uzimaju krv na analizu kad treba da putujemo negde van zemlje. Sumnjam da bi bili oduševljeni kada bi čuli da je po odluci opštine Stari grad predviđeno rušenje njihovog omiljenog mesta u Beogradu. Međutim medijski mrak u Srbiji je dovoljno gust da vesti ne mogu da se probiju ni do Terazija, a kamoli da dobace do obala Ljubljanice. Ako opštinari ostvare svoj rušilački naum, čekaće ih šok sledeći put kada budu ogladneli, pa umesto «Lokija» zatekli hipermarket ili neki uštogljeni fensi restoran u kome sve valja osim hrane u tanjiru. Uostalom Evropska unija je preplavljena luksuznim restoranima gde razno-razni Džejmi Oliveri pripremaju jaja od prepelice u sosu od neoplođenog jazavca, tako da strancima u Beogradu duša traži samo staru dobru srpsku pljeskavicu ili možda punjenu vešalicu! Sto se tiče Beograđana, a ponajviše nas lokal patrijota sa Dorćola, mi ćemo ponovo biti osakaćeni za još jedno od malih, ali veoma značajnih elemenata koji čine duh ovog grada koji polako zamire. Tranzicija se sprema da uzme još jednu žrtvu, a da nekog svog miljenika počasti sa atraktivnom građevinskom lokacijom u centru prestonice. Predhodno je taj miljenik morao da podmaže nekog opštinskog ćatu lepom svoticom. Naravno! Posle će u novoj izbornoj kampanji ponovo biti priče o podsticanju malih i srednjih preduzeća. Nakon podele fotelja, ona se ruše kako bi napravila mesto državnim tajkunima i nihovom krupnom kapitalu. I u ovom slučaju potpuno deluje kao da je neko bacio svoju pohlepnu šapu na zemlju ispod «Lokija».
Ni Dorćolci nisu od juče pa da sede skrštenih ruku dok im neko ruši dvadeset godina uspešnog rada. Mirnim protestima i konstantnim dežurstvima oko kioska pokušavaju da ostvare ono što nisu mogli kroz institucije. Nakon čuvene «revolucije», kada su nam ubili poslednju želju da se borimo za svoju budućnost, ljudi se polako bude i postaju svesni svojih prava. Odbrana Petog parka, Zvezdarske šume, a evo sada i «Lokija» kao takođe jedne prestoničke znamenitosti, samo potvrđuju da je narod u Srbiji sve spremniji da pokaže zube kad na njega startuju đonom. Međutim, od uzurpacije medija od strane vodećih političkih partija, i donošenja inkvizitorskog zakona o javnom informisanju, zvuci građanskog otpora teško da odjeknu dalje od prve linije fronta. Političari su stvorili uspešan metod koji primenjuju u svim sličnim situacijama. Dolaze ko vampiri usred noći, sa bagerima i telesnom gardom. Na brzinu ti popiju krv do poslednje kapi i posle toga opet mrak. Nemaš kome da se žališ, nema medija da o tome izveštavaju. Danas to može biti «Loki», sutra neko drugo malo preduzeće ili radnja koja se zatekla na putu burazersko-kulovske verzije globalizacije koju sprovode ovdašnji moćnici. Opravdanja koja nam daju su slična onima koje su davali revolveraši na divljem zapadu kada su proterivali sitne farmere sa njihovih rančeva jer je na njima bila predviđena izgradnja železnice. Što bi reko Rambo Amadeus na koncertu za Zvezdarsku šumu: «Oni nisu nikakva građevinska mafija. To su samo prosti, primitivni ljudi koji se stide svog porjekla». Možda je to i glavni razlog zašto ti ljudi koji iskreno mrze Beograd, uništavaju sve njegove simbole i znamenja. Zanemaruje se činjenica da se odlazak kod «Lokija» preporučuje i u mnogim evropskim štampanim turističkim vodičima, rame uz rame sa nezaobilaznim Exitom, Gučom i Bijerfestom. Svake godine sve je manje kafana i starih dobrih mesta koja oslikavaju dušu ovog grada. Ono što se svuda u svetu ljubomorno čuva i sa ponosom prikazuje turistima, kod nas je samo još jedna tačka u nečijem prljavom urbanističkom planu.
Brojni su argumenti protiv rušenja «Lokija» na Dorćolu. Kao prvo, dvadeset porodica će ostati bez sredstava za život, jer će njihovim hraniteljima srušiti radno mesto. Kao drugo, jedan očigledni brend Beograda, koji traje već dvadeset godina, će biti nepovratno uništen i ko zna šta će biti izgrađeno na njegovom mestu!? Sumnjam da će se ova vlast sažaliti nad bilo čijom sudbinom, kad znamo da su u stanju da otpuste i po nekoliko hiljada ljudi a da ne trepnu. Takođe nisam siguran da oni išta znaju o brendiranju Srbije. Setimo se samo da su nam Slovenci i Makedonci maznuli i zaštitili ajvar, Nemci prisvojili šljivovicu, a Hrvati bacili oko na čvarke. Za to vreme je turistička organizacija RS snimala promotivni spot o Srbiji u kome su s ponosom prikazivane crkve u Rumuniji. Bez obzira na sve, odbrana «Lokija» se nastavlja, a krug ljudi koji je podržavaju je svakoga dana sve širi. Građani se organizuju, povezuju i međusobno podržavaju, što je veoma važno u situaciji kad nam država ne pruža nikakvu zaštitu. Nije suvišno spomenuti da zemlja na kojoj se nalazi popularna pljeskavdzinica ima starog vlasnika, koji je pismeno saglasan da na njoj ostane «Loki» dok god mu ona ne bude jednog dana vraćena. Takođe, peticiju protiv rušenja je potpisalo nekoliko hiljada građana, a podrška je stigla od brojnih javnih ličnosti. Što se mene tiče, nikada ne bi ni ogrnuo bilo koji stranački dres, ali bih zato rado nosio majcu na kojoj piše «Loki je brend Beograda».
Beogradski sindikat