понедељак, 06. јануар 2014.

Mini hidoelektrane ugrožavaju ekosisteme na Karpatima

Foto: Inicijativa za karpatski ekoregion (CERI)
Masovna izgradnja mini hidroelektrana na Karpatima ugrožava biljni i životinjski svet u tom planinskom lancu na istoku Evrope, uprkos konvenciji o zaštiti Karpata koju je pre 10 godina potpisalo sedam evropskih zemalja, uključujući Srbiju. Kako je u maju upozorio Svetski fond za prirodu (WWF), najviše su ugroženi ekosistemi u Rumuniji i Ukrajini, a pretnju predstavljaju i infrastrukturni projekti. Karpati su dom gotovo 500 endemičnih vrsta, a u njima žive neke od najvećih populacija medveda, vukova i risova u Evropi.

"Planirana izgradnja na hiljade hidrocentrala širom karpatskih planina predstavlja neposrednu pretnju za stotine potoka i reka", kao i za biljni i životinjski svet, navodi se u saopštenju WWF-a, nevladine organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine u svetu.

Ekosistemi su posebno izloženi riziku u Ukrajini i Rumuniji, rekao je direktor za odnose s javnošću WWF-a za program Dunav-Karpati Konstantin Ivanov.

U Rumuniji je u planu ili je u toku izgradnja više od 430 mini hidrocentrala, od kojih se više od četvrtine nalazi u zaštićenim zonama ili u njihovoj blizini, upozorava WWF.

Masovna izgradnja mini hidrocentrala, podstaknuta unosnim dozvolama za "zelenu" energiju, bila je povod za niz polemika.

Krajem 2011, fotografije bagera u koritu potoka u zaštićenoj zoni na planini Fagaraš u centralnom delu Karpata, izazvale su skandal. Ta zona je i deo mreže zaštićenih područja u EU "Natura 2000".

Međutim, i posle toga oko 50 mini hidocentrala je "izniklo" na tom području, što je za posledicu imalo uništavanje potoka i biljnih i životinjskih vrsta, rekao je Ivanov.

Planovi za izgradnju saobraćajne infrastrukture takođe ugrožavjau Karpate, upozorava WWF.

Posebno zabrinjava budućnost medveda i velikih mesoždera zbog fragmentacije prirodnih staništa, navodi ta organizacija za zaštitu životne sredine i dodaje da u Rumuniji planirana izgradnja autoputa između Deve i Lugoža, na severozapadu, preti da preseče glavne staze kojim se kreću medvedi.

Južni Karpati u Srbiji prostiru se istočnim delom zemlje a obuhvataju Đerdapsku klisuru, kao i teritoriju Nacionalnog parka Đerdap.

Karpati su jedan od najvećih planinskih lanaca u Evropi i prostiru se na oko 200.000 kvadratnih kilometara.

U Karpatima se nalaze neki od najređih evropskih ekosistema kao što su evropske šume bukve i tragovi planinskih prašuma. Ovaj planinski lanac je dom više od 480 endemičnih vrsta.

Sedam zemalja - Bugarska, Mađarska, Češka, Poljska, Rumunija, Srbija i Slovčka potpisale su 22. maja 2003. u Kijevu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju u regionu Karpata, odnosno Karpatsku konvenciju.

Izvor: AFP i EurActiv.rs
Objavljeno : 05.06.2013.  




Нема коментара:

Постави коментар

Šumske fotke

Srpsko - tranzicijski rečnik

Srpske televizije Tajni servis tajkunske Srbije. Jedinstveni slogan: Vaše pravo da ne znate ništa.
Još...

Elementarna logika

a. Zvezdarska šuma je zdrava, kvalitetna šuma (Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu Zvezdara iz 2008. godine)
b. Šumovitost Beograda i Srbije je daleko ispod evropskih standarda (Šumske zajednice obuhvataju svega 11,3% teritorije Beograda, a orjentaciona je procena da bi trebalo da iznosi 27,3% površine našeg grada.)
c. Zemljište, regulacionim planom predviđeno za izgradnju i dogradnju objekata, je šumsko, ne građevinsko zemljište.
Zaključak: Seča ma kog dela Zvezdarske šume (i ne samo Zvezdarske šume) je nedopustiva.
Zašto je nekima toliko teško da razumeju elementarnu logiku?

Zvezdarska šuma video zapis