Arhitekte za mišljenje niko ne pita

Da su arhitekte vrlo malo uključene u planiranje velikih gradskih projekata u Beogradu, primer je izgradnja velikih naselja poput “Belvila” ili “Stepa Stepanović”, koje će biti izgrađeno na Voždovcu. U evropskim metropolama, urbanističko i arhitektonsko uređenje predmet je višemesečnih, nekad i godišnjih, javnih debata, u koje su uključeni najbolje arhitekte tog grada, zemlje, nekad i regiona, a veoma je cenjeno i mišljenje građana.


Profesionalna javnost u Srbiji u poslednje vreme suočena je sa sve izraženijim izbegavanjem državnih i organa lokalne samouprave da prostori ili građevine koje su od bitnog interesa za Beograd budu predmet javnog stručnog nadmetanja i provere.

- Sagledavajući predloge za uređenje već završenog naselja “Belvil” u Bloku 67 i naselja “Stepa Stepanović” na Voždovcu, koje je na početku realizacije, zaključujemo da oni nikako predstavljaju korak nazad u odnosu na slične primere iz prethodnog života Beograda. U njima se jasno vidi nedostatak idejno čvrsto utemeljenog principa koji treba da potvrdi specifičnost prostora za koji su rađeni. Ne postoji šematičnost, olako se ponavljaju isti elementi fizičke strukture, međuprostor nije uređen po značaju i po nameni, izostali su gradski elementi poput ulica, trgova, pjaceta, parkova... Ovakvim pristupom dobili smo celinu koja ne poseduje potrebnu dinamičnost i raznovrsnost, kao ni stepenovanje najvažnijih elemenata prostora. Treba više pažnje posvetiti humanosti prostora, zaštiti čovekove okoline, odnosno stvoriti ambijent za kvalitetan život budućih stanara. Mi zahtevamo da sve što se finansira iz gradskog budžeta ide na javni konkurs, što je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. To je isto kao da raspisujete tender za izvođača radova, jer na sličan način treba birati i ideju - kaže Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda.
Razlozi što javnost nije dovoljno uključena u planiranje novih naselja, kako navode nadležni, treba pronaći u ekonomskoj krizi, borbi za investicijama, trenutno dugim procedurama i sporoj administraciji, teškoj situaciji u građevinarstvu, pa i želji da se neki projekti što pre realizuju.
- Zakonom nije propisano, osim javnog uvida planova, koliko stručna javnost treba da bude uključena i koliko to traje. Angažovanje asocijacija arhitekata i urbanista i javni konkursi zahtevaju dodatno vreme i novac. To je često samo još jedna nametnuta i mučna obaveza za investitora, bio to javni ili privatni sektor. Konkursi su nesporno korisna institucija i tradicija ne samo inostrane prakse već i naše. Anketa većeg broja stručnjaka kroz konkurs daje i kvalitetna rešenja za javne investicije. Međutim, postoji obećanje da će stanovi koji su državna investicija, ubuduće prolaziti kroz veći stepen javne stručne debate - objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Arhitekte smatraju da nepostojanje javnog konkursa za urbanistički i arhitektonski projekat naselja “Stepa Stepanović” nikako ne bi smelo da postane praksa.

- Propuštena je prilika da se struka iskaže i da se Beograd obogati kvalitetnim prostorom. Ne želim da potcenjujem rad anonimnih projektanata čije smo crteže imali prilike da vidimo samo u štampi. Javnost rada i kompeticija su neophodan uslov da se jedno tako veliko stambeno naselje izgradi na dobar način. Krivica je i do Društva arhitekata, jer se nisu dovoljno energično borili za konkurs, nisu uključili javnost i sve je prošlo nekako tiho i tajnovito. Opravdanje za “Belvil” bila je hitnost, što je sada “preslikalo” i Ministarstvo za živptnu sredinu i prostorno planiranje kad je reč o novom naselju na Voždovcu. To nije dobar izgovor, jer procedura konkursa traje dva do tri meseca i nikako ne može da ugrozi rokove - smatra Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta. U metropolama Evrope, kad se realizuju projekti koji su od bitnog značaja za grad, bilo da se grade od sredstava iz državne kase ili je privatna investicija, uobičajene su veoma duge i stroge stručne debate. Na nivou grada ili čak države osnivaju se saveti, odbori, koji su sačinjeni od arhitekata sa velikim iskustvom i oni donose preporuke, koje su savetodavnog karaktera. Takođe, u nekim gradovima Evrope ili Amerike, postoji praksa da se celokupna stručna javnost usaglasi sa projektima (da ga odobri Društvo arhitekata te zemlje), dok se na internetu, ali i na posebnim sastancima, vodi debata u koju su maksimalno uključeni i građani.
 
Grujić: Neosnovane kritike
U Građevinskoj direkciji Srbije, koja je investitor stanova na Voždovcu, smatraju da su ispoštovali sve potrebne procedure i da “dodatno debatovanje” nije potrebno.
- Besmislica je da planiranje projekta traje još šest meseci. Urbanistički projekat radila je najreferentnija institucija u gradu i ja ne vidim razlog da se to daje još nekim stručnjacima na dodatne provere. Mi smo sve procedure u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i drugim propisima ispoštovali. Za nas rade najeminentnije projektantske kuće, sa više od 700 zaposlenih i mislim da su ove kritike potpuno neosnovane - ističe Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije.
BORIS VUKOVIĆ | 08. 10. 2010.
Blic