среда, 08. септембар 2010.

Kako to rade u Beču

Kako se rade (i kako nas rade) urbanistički planovi u Beogradu, znamo. Posledice svi osećamo. Kako se to radi u Beču?

Više javnosti za manje administracije
„BLIC“ ISTRAŽUJE Šta Beograd može da nauči od Beča u oblasti planiranja razvoja grada?
Jedino kad je reč o nameni zelenih površina, tu je Strategija razvoja stroga i vrlo teško se može doći do građevinskog zemljišta - 50 procenata grada čine zelene površine.
Strategiju razvoja radimo gotovo tri godine, imamo više od 100 sastanaka, na mesečnom nivou razgovaramo sa stručnjacima, dok gotovo svakodnevno, u tržnim centrima, sportskim objektima, na trgovima, ulicama, imamo debate, peticije, tražimo mišljenja ljudi - objašnjava Puhinger proces pravljenja najvažnijeg zakonskog okvira za urbani razvoj Beča.

Na svakih deset godina Skupština Beča usvaja Strategiju razvoja grada i to je osnovni zakonski okvir za urbanističko planiranje. U njemu su definisane „ciljne oblasti“, odnosno neizgrađena područja koja treba „oživeti“ i za njih se rade planovi regulacije, koji se mogu menjati vrlo brzo i efikasno, ukoliko je to u interesu grada. To je jedan od najefikasnijih principa urbanističkog planiranja u Evropi, koji se može primeniti u svakom gradu i na koji bi Beograd trebao da se ugleda.

Trenutno, Urbanistički zavod Beograda radi planove Generalne regulacije za ceo grad i to će trajati još nekoliko meseci. Uporedo sa tim, rade se planovi Detaljne regulacije za svako područje, gde sada ne postoje. To je veliki zadatak, jer je Beograd jedina prestonica koja nije pokrivena planovima i to značajno usporava svakog investitora pri dobijanju dozvole, ulaganju ili podizanju kredita.

S druge strane, Beč to već decenijama radi na potpuno drukčiji način. Oni u Gradskoj skupštini usvoje Strategiju razvoja, koja utvrđuje ciljne oblasti koje će se dalje razvijati i za njih se rade urbanistički planovi. Strategijom razvoja iz 2005. godine oni su definisali 13 takvih lokacija.

- To je politička odluka Gradske skupštine i predstavlja smernicu za Upravu za planiranje, odnosno ostatak administracije. Svaka odstupanja od Strategije moramo da obrazlažemo, ali ukoliko se odluči da je promena namene zemljišta u interesu Grada, to se radi veoma brzo i efikasno. Jedino kad je reč o nameni zelenih površina, tu je Strategija razvoja stroga i vrlo teško se može doći do građevinskog zemljišta. Kad je reč o novim lokacijama, odnosno „ciljnim oblastima“, mi njihovom revitalizacijom razvijamo grad, snižavamo cenu zemljišta, privlačimo nove investitore - objašnjava Kurt Puhinger, rukovodilac grupe za urbanističko planiranje Beča.

Nakon formiranja „ciljnih oblasti“, iz gradske kase Beča gradi se infrastruktura, finansiraju socijalne ustanove, vrši se komunalno opremanje, a nakon toga Grad poziva investitore da grade stambene i komercijalne objekte. Na taj način će 228 hektara stare železničke stanice u Beču biti pretvoreno u novo atraktivno stambeno naselje.

- Kad investitor dobije zemljište, to nije kraj našeg posla. Mi formiramo tim menadžera za svaku oblast i pratimo ceo proces, od izdavanja dozvola, tendera za arhitekte i izvođače radova, etapa gradnje do izgradnje zelenih površina i javnih prostora. Kad nešto definišemo kao „ciljnu oblast“, više ne postoje diskusije zašto tamo ulagati, niti pritisci političke ili stručne javnosti. Međutim, Strategiju razvoja radimo gotovo tri godine, imamo više od 100 sastanaka, na mesečnom nivou razgovaramo sa stručnjacima, dok gotovo svakodnevno, u tržnim centrima, sportskim objektima, na trgovima, ulicama, imamo debate, peticije, tražimo mišljenja ljudi - objašnjava Puhinger proces pravljenja najvažnijeg zakonskog okvira za urbani razvoj Beča.

U Evropi, ovaj sistem urbanog planiranja smatra se jednim od najefikasnijih. Beograd, koji ima veliku površinu nerazvijenog zemljišta, dunavsko priobalje, ima idealan primer kako se može brzo razvijati grad, privlačiti investitori, uz aktivno učešće građana i stručnjaka.

- Mnogo toga možemo da naučimo, jer Bečlije imaju potpuno specifičan sistem planiranja. Ne rade planove za svaku opštinu pojedinačno, ne gube vreme, već planiraju onako kako se grad razvija. Mi ćemo u narednom periodu pokušati da uz njihova iskustva što više naučimo i pokušamo, da planovi ubrzaju i poboljšaju razvoj Beograda – rekla je Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, na jučerašnjoj stručnoj raspravi sa kolegama iz Beča.
 
Promene planova
Koliko se često menjaju planovi u Beču govori i primer jedne lokacije na periferiji grada. Ona je pre 50 godina bila zelena površina, pa zemljište namenjeno za izgradnju sportskih i rekreativnih sadržaja, da bi nakon više od deset promena, to danas bilo stambeno-komercijalna zona. Kako objašnjavaju bečki urbanisti, to je normalno, jer se grad razvija, potrebe građana se vremenom menjaju i dešava se i da u jednoj godini budu dve promene plana. Ipak, političari su minimalno uključeni u to, već najviše građani i urbaniste.

Boris Vuković

Dragocena iskustva Beča

Voda
- preduzete mere zaštite od poplava koje mogu da se dogode samo jednom u deset hiljada godina
- prerađuju otpadne vode sa efikasnošću od 95 procenata
 
Ekologija
- 50 procenata grada čine zelene površine
- usvojili 36 paketa mera zaštite klime grada (za deset godina imaće u vazduhu 2,6 miliona ugljen-dioksida manje)
- sanirana buka u centru grada, ograđene najprometnije saobraćajnice, napravljen kanal sa prirodnom ventilacijom za neutralizaciju mirisa
 
Otpad
- otpad koriste za proizvodnju energije, toplote, hladnoće, đubriva i kao sirovinu
- već dve godine radi pogon za spaljivanje koji proizvodi struju
- u gradu 385.000 kontejnera za smeće, 19 otpada i 53 lokacije za prikupljanje otpada
 
Saobraćaj
- 66 odsto Bečlija koristi javni prevoz ili bicikl
- 75 kilometara dugačka je mreža metro linija
- 120 linija javnog prevoza godišnje preveze 800 miliona putnika
 
Izložba do 28. septembra
„Znanje Beča: gradske tehnologije i strategije“, naziv je izložbe gradskih i ekoloških tehnologija koja je otvorena sinoć u galeriji „Anastas“ Muzeja primenjene umetnosti.
Izložba namenjena razmeni i prikupljanu znanja iz gradskih tehnologija sačinjena je od fotografija na kojima su predstavljena strateška, tehnička i organizatorska rešenja komunalne infrastrukture Beča.
- Ovom izložbom želimo da najbolja bečka rešenja iz oblasti gradskih i ekoloških tehnologija, koja služe građanima i koja najčešće nevidiljivo deluju, predstavimo u inostranstvu i pokažemo koliko je to važan doprinos za funkcionisanje jednog grada - rekla je Aleksandra Frogl, direktorka gradskog preduzeća u sastavu bečkog holdinga „Tina Vienna“.
Član Gradskog veća Beograda Željko Ožegović otvarajući izložbu poželeo je Beču da još dugo zadrži titulu najboljeg mesta za život.
- Čast mi je što je Beograd prvi grad van granica Austrije u kome je predstavljena ova izložba. Kad ste najbolji onda svi žele da su u vašem društvu, pa tako i mi želimo da se u budućnosti približimo Beču. Ova dva grada se stalno menjaju, a staro nasleđe i nova arhitektura izazov su za mnoge arhitekte – rekao je Ožegović.
- Beograd i Beč imaju mnogo više zajedničkog nego što je Dunav koji ih spaja. Austrijska prestonica kao multikulturalni i otvoren grad razvija atmosferu u kojoj stručnjaci mogu da stvore ono što čini kvalitet života, a raduje me i to što će vaši građani sada moći da posete Beč i vide ova rešenja koja smo ovde izložili – rekla je Anica Macka Dojder, odbornica u Gradskoj skupštini grada Beča.
Ova zanimljiva zložba će za sve zainteresovane posetioce biti otvorena do 28. septembra u galeriji MPU u Ulici Vuka Karadžića 18.
S.B.
Izvor: Blic

07. 09. 2010.

Нема коментара:

Постави коментар

Šumske fotke

Srpsko - tranzicijski rečnik

Srpske televizije Tajni servis tajkunske Srbije. Jedinstveni slogan: Vaše pravo da ne znate ništa.
Još...

Elementarna logika

a. Zvezdarska šuma je zdrava, kvalitetna šuma (Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu Zvezdara iz 2008. godine)
b. Šumovitost Beograda i Srbije je daleko ispod evropskih standarda (Šumske zajednice obuhvataju svega 11,3% teritorije Beograda, a orjentaciona je procena da bi trebalo da iznosi 27,3% površine našeg grada.)
c. Zemljište, regulacionim planom predviđeno za izgradnju i dogradnju objekata, je šumsko, ne građevinsko zemljište.
Zaključak: Seča ma kog dela Zvezdarske šume (i ne samo Zvezdarske šume) je nedopustiva.
Zašto je nekima toliko teško da razumeju elementarnu logiku?

Zvezdarska šuma video zapis