Kako se uništava Kopaonik

Autor: Snezana

Utisci iz Nacionalnog parka Kopaonik, leta gospodnjeg 2010.

Ne pratim redovno dnevne novine i promakao mi je tekst Tanjuga objavljen januara ove godine, o mogucnosti da Nacionalni park Kopaonik izgubi status nacionalnog parka. Isto tako nisam procitala ni komentar profesora Stevanovica sa Biloloskog fakulteta, onda kada je objavljen vec sada kada je prica o Kopaoniku cini mi se, zavrsena na najgori moguci nacin. Upravo onako kako je imenovani profesor, poput nekog mitskog proroka predvideo.

Ono sto smo ja, moja porodica, i ono malo istinskih zaljubljenika ove planine videli ovoga leta bilo je sve samo ne onaj lepi Kopaonik koga volimo i kome smo se redovno svakog leta vracali. Ne mislim ovom prilikom na nazovi ljubitelje planine, ne samo ove nego svake, koji svoju ljubav iskazuju skupim skijaskim odelima i ispijanjem pica u bezobrazno skupim kafeima. Mislim na nas koji smo redovno godinama unazad dolazili na Kopaonik naoruzani planinarskim cipelama i stapovima. Za nas vise na ovoj planini, na zalost nema mesta. U stvari planine kao da vise i nema i to u onom delu koji se i dalje formalno zove Nacionalni park...
Rece jedan ministar, koji sebe smatra velikim ljubiteljem ove planine, da je Kopaonik veliko gradiliste. To apsolutno nije istina. Kopaonik je najvece gradiliste u Srbiji. I gradi se na zemljistu koje nije gradjevinsko i nikada ne moze to biti jer je u zoni Nacionalnog parka. A grade se skijaske staze. Tako sto se bez i trunke smisla, mere i obizra seku stabla smrce, neka imaju i preko metra u precniku, cime se ogoljava sam vrh planine. Svaka staza koja postoji prosirena je za bar 20-30 metara u sirinu tokom cele duzine. Koliko je stabala iseceno tesko je i proceniti, ali tokom gotovo celog mog boravka od ranih jutarnjih sati do zalaska sunca cule su se motorne testere. I gotovo svakog dana kolone kamiona odvozile su isecena stabla.
Na sajtu Nacionalnog parka Kopaonik cak su objavljene slike besramnih ljudi koji su se slozili sa ovakvim zlocinom protiv zdrave pameti. Uz sledeci tekst:
„Nacionalni park Kopaonik je u periodu od 28.-30.07.2010.godine, bio domacin skupa zaštitara prirodnih dobara Republike Srbije kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja kao i predstavnici svih zašticenih prirodnih dobara Srbije. U prostorijama JP "Nacionlni park Kopaonik" na Kopaoniku, je 29.07.2010.godine održan sastanak povodom donošenja odluka o naknadama za korišcenje zašticenih podrucja, odnosno, utvrdivanja i usaglašavanja jedinstvenih tarifa za korišcenje zašticenih podrucja Republike Srbije.
Na zajednickom sastanku su utvrdene jedinstvene osnovice i visina naknade za korišcenje zašticenih podrucja, odnosno, odredeni su kriterijumi, nacin, obracun i postupak naplate naknade u zavisnosti od vida korišcenja tog podrucja i njegovih pogodnosti. Utvrdjene su i jedinstvene tarife za ulazak u zašticena podrucja...“
Dakle plati pa seci. Da li to znaci da ja ili vi ili bilo ko, ako nadjemo zainteresovanog tajkuna mozemo da posecemo svo drvece sa Fruske gore, posadimo vinograde i bavimo se vinskim turizmom samo zato sto volimo vino? Izleda da mozemo. Uzgred da napomenem, secenje je pocelo mnogo pre tog famoznog skupa i formalnog dobijanja pokrica za kasapljenje planine, jer je u trenutku naseg dolaska krajem jula vec gotovo cela jedna padina bila ociscena od stabala. Kako sve sada izgleda mozete videti sa fotografija. A za one koji ne znaju kako izgleda padina koja je donedavno bila suma a sada je ski staza kratak opis: skinut je sloj zemlje, zajedno sa svim biljnim svetom koji je tu postojao, ostaje gomila kamenja i rastresite zemlje, bez i jednog zivog stvora. I kao sto rece jedan pesnik  sve ce to prekriti ruzmarin, snegovi i sas. I onda ce politicari uzivati u belom sportu, kafici ce biti puni i svi zadovoljni. I niko nece pitati zasto se zicara postavljena pre samo dve godine sada izmesta pedesetak metara dalje, zasto se skijaske staze ne prave na golim padinama vec se seku sume, i kakav je to skijaski centar ako za svaku stazu treba razvlaciti cevi i montirati sisteme za vestacki sneg. O tome da je nekada davno, u ono grozno vreme, u sumu moglo da se udje samo sa konjem i volovima i tako izvlace posecena stabla, kad je bilo strogo zabranjeno kamionima sa prikolicama i da pomisle da krecu put kopaonickih vrhova i ostalim besmislicama vezanim za razvijenu ekolosku svest coveka da li uopste treba govoriti.
A o tome kolika je ekoloska svest mozda najbolje govori i podatak da je na jednom drugom sajtu, (infokop.net) ciji autori sebe smatraju ljubiteljima ove planine objavljena informacija o radovima na Kopu. Pracena je naravno, adekvatnim fotografijama koje dovoljno govore same za sebe. Uz recenicu da je sve uradjeno u skladu sa propisima. Koliko nista nije uradjeno u skladu sa njima moze da vidi svako ko makar letimicno pogleda zakon o nacionalnim parkovima i druge normative koji regulisu ovu oblast. Problem je samo sto to nikoga ne interesuje. A i  sve je, na zalost, gotovo, stabala vise nema.
Nekom drugom prilikom mozda bi trebalo govoriti  i pisati i o gradnji hiljada kvadrata apartmana za prodaju na svim mogucim prilazima  i  putevima ove planine. Jedino utesno u vezi toga je da se zida na prostru na kom nema suma ali valjda i livade predstavljaju neku prirodu…

Mesto gde su se nalazili tereni za kosarku, cini mi se njih sest a mozda i vise. Na njima su godinama trenirali nasi kosarkasi i godinama funkcionisao Yubasket kamp na koji su dolazili mladi kosarkasi iz gotovo celog sveta. Terena vise nema i za njih vise i nema mesta jer ce na tom mestu biti postavljene polazne stanice za nekoliko novih zicara.

Mesto gde su se sretale dve stare zicare, polje borovnica, kleke, kantariona, zaravan na putu do Pancicevog vrha. Sve vreme mog boravka tokom celog dana kamioni su u koloni odvozili zemlju iskopanu za postavljanje stubova za zicare i osenzivace staza. Stabla su odvozena uglavnom kasnije uvece.

Jedan od vrhova Karamana, predvidjeno za centar skijaskih staza, njihovo ukrstanje I racvanje staza u svim pravcima

Pogledajte i ostale fotografije uništavanja Kopaonika