Prestonica - buke

Istraživanje pokazalo da je buka u Beogradu iz godine u godinu sve veća. Glavni krivac za prekomerne decibele saobraćaj, a najbučniji Bulevar despota Stefana
SIRENE, škripa kočnica, brundanje automobila, tramvaja i autobusa - zvuci su koji svakodnevno muče žitelje glavnog grada. Dokazano je da su prekomerni decibeli uzrok mnogobrojnih psihičkih tegoba, a poslednje istraživanje "Kvalitet životne sredine u gradu tokom 2009. godine" pokazalo je da je buka iz godine u godinu sve veća.
Prema podacima iz istraživanja gradskih stručnjaka, komunalna buka u prestonici potiče najvećim delom od saobraćaja, dok su industrija, mala privreda i građevinarstvo od manjeg značaja. Od 30 mesta, na kojima se meri buka, na čak 27 tokom dana i 28 tokom noći - nivoi buke su bili iznad propisanih vrednosti!
- Dok su tokom dana ulice bile bučnije do 14 decibela, noću su dostizale i za 19 decibela veće vrednosti - piše u Istraživanju. - Najveća prekoračenja su u stambenim zonama i duž prometnih saobraćajnica. Apsolutno najveća buka konstatovana je u Bulevaru Despota Stefana, gde je tokom dana dostizana vrednost od 75 decibela, a noću i 71 decibel, što je za 10 do 16 više iznad propisane granice.
Na spisku najbučnijih krajeva su ne samo stambene zgrade, već i bolnice i škole. Ulice Blagoja Parovića, Jurija Gagarina, Karađorđeva, Krovolačka i Pohorska već godinama su u vrhu po nedozvoljenoj buci. Jednako velika prekoračenja zabeležena su na Zelenom vencu, Ulici Narodnog fronta i Nemanjinoj. Specifičan je i Kalemegdan, koji spada u zonu rekreacije, a izmereni decibeli su za oko 10 iznad predviđenih.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je poslednjih decenija buka jedan od uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja.
- Nekada se smatralo da buka škodi samo ušima, ali je danas dokazano da ozbiljno pogađa i nervni sitem - centralni i vegetativni - navodi se u istraživanju. - Preko ovoga dalje utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i druge organe i tkiva. Buka ugrožava san i dovodi do pojave psihosomatskih simptoma akustičnog stresa. Dokazano je i da buka može da izazove neuroze.
Ne čudi, onda podatak Gradskog zavoda za javno zdravlje da u Beogradu na listi izdatih lekova, prva mesta zauzimaju sedativi i hipnotici!
OSETLJIVI
ISTRAŽIVANJA su pokazala da je oko 10 odsto stanovništva pojačano osetljivo na buku. Najosetljivija su deca mlađa od šest godina i stariji od 65 godina. Žene su nešto osetljivije na prekomerne decibele od muškaraca.
KAFIĆI
TOKOM leta, Beograđane osim zbog saobraćaja, teško spavaju i zbog buke iz kafića i splavova. Prema rečima dežurnog ekološkog inspektora, ako je u pitanju buka od zvučnika, sugrađanin mora da podnese prijavu u Sekretarijatu za inspekcijske poslove, pa se zatim vlasniku naređuje da plati merenje kod ovlašćenog preduzeća. Međutim, kada je u pitanju "živa" muzika, nadležan je MUP, koji mogu da izmere na licu mesta prekomerne decibele da bi se utvrdilo da li je remećen javni red i mir.
B. CARANOVIĆ | 20. jun 2010. Večernje novosti