Eko Tajkunarijum

Autor: Dejan Simonović
Isti oni koji su tvrdili da platani nisu drvoredno, niti pomena vredno drvo, sada vuku za rukav ovdašnje tajkune, tajkunice i tajkunčiće da pribave koji platan kako bi imali išta pristojno da posade u Bulevaru koji, posle njihove herojske seče, izgleda jadno. Tajkunarijum se odazvao. Poznati eko-aktivisti i u(ne)srećitelji naše privrede odlučili su da ulože štogod tuđim znojem i nesrećama stečenih para u 37 komada budućih bulevarskih platana. Imena ne navodimo, ionako neće platiti reklamu, taj svet je navikao da dobija sve za ništa. Uostalom, nema ni potrebe - pomenuta lica su dobro poznata organima gonjenja.
Otkud nagli eko-entuzijazam stručnjaka za olakšavanje narodnih novčanika i ojađivanje državnog budžeta?
Valjda su se, kao poslovni ljudi, preračunali. Predsednik države im je, koristeći pravo na amnestiju, predložio da za pranje biografija izgrade koji mostić. Zamislili se ljudi. Zabrinuli. Mostić je skupa igračka. Navikli su da otimaju, ne da daju. Da treba investirati u neku stranku, narodnog poslanika, ministra ili državnog službenika, pa hajde-de. To ulaganje se sigurno višestruko vraća. Ali ko je još od mosta video vajde?
Saberi, oduzmi, platani im dođu jeftinija kupka.
Na platanima će dobiti i pločicu sa imenima. Koliko da se zna ko se kojim platanom oribao.
Šta, međutim, ako građani, u nastupu oduševljenja prema opšte voljenim dobrotvorima, navale da skidaju pločice i da ih nose kući, kao relikvije?
Da ne bude frke, postaraće se prvi srpski stručnjak za uništavanje platana i ostalog suvišnog zelenila, direktor „Betonila Beograd“ Radovan Draškić. Gospodin Draškić intenzivno razmišlja o pločicama koje nikako neće moći da se uklone. Mozak mu se pregrejao od silnog napora. Otud ova nesnosna beogradska vrućina. Uostalom, gde Draškić prođe, tamo hlada ionako više nema.
Za pločice ćemo lako. Nego, šta ćemo sa drpljenom lovom?
Oni koji su se obogatili orobivši ovu lepu zemlju ne mogu da se izvuku sa par platana. Ni sa mostićima. Ma ko im to obećao. Ništa ih ne može oprati i niko ih ne može amnestirati.
Sramno je da Beograd spadne na mrvice sa njihovih trpeza.
Beograd je još uvek glavni grad Srbije, ne Tajkunarije.