Komparativna analiza upravljanja urbanim šumama Frajburga i Beograda

Autor: Ivana Gudurić

Apstrakt rada koji je dobio godišnju nagradu Privredene komore Beograd za najbolji diplomski rad u 2008-oj godini

Urbano šumarstvo se kao poseban vid upravljanja šumskim resursima u urbanim sredinama javlja u Americi 60-tih, a zatim u severnoj i zapadnoj Evropi 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka (Johnston, 1996). Trenutno je ova oblast u razvoju na tlu jugo-istočne Evrope i principi koje zastupa urbano šumarstvo su sve više primenjivi. Šumski resursi u urbanim sredinama zahtevaju drugačiji način upravljanja od šumskih resursa uopšte. Primarne karakteristike koncepta urbanog šumarstva su obezbeđenje ekoloških, estetskih i rekreacionih dobrobiti društvu, a na drugom mestu je ispunjenje proizvodnih (Konijnendijk,2005). Takav koncept je u skladu sa održivim načinom funkcionisanja gradova. Urbane sredine se karakterišu mnogim pritiscima i nepovoljnim uslovima, kao što je povećan broj stanovnika, nagli industrijski i tehnološki razvoj, razvoj saobraćaja itd (Medarević, 1991). Svi ti uticaji imaju negativan efekat na zelenilo gradova.
Ovaj diplomski rad se bavi problematikom zelenila u urbanim sredinama, kroz komparaciju urbanog šumarstva u nemačkom gradu Frajburgu i srpskom gradu Beogradu, a sa akcentom na načine upravljanja ovim resursom. Specifičnost ovog rada je što se u njemu po prvi put javljaju termini urbane šume i urbano šumarstvo. Pristup u ovom istraživanju je kvalitativni. Kvalitativno istraživanje teži razumevanju društvene pojave, a istraživač je prevashodno zainteresovan za vrednosti i osećanja
koji određuju ljudske postupke u određenim situacijama Gradovi Frajburg i Beograd su izabrani kao pojedinačne studije slučaja.
Metod rada se sastojao od prikupljanja primarnih (podaci sakupljeni istraživanjem na terenu i polu – struktuiranim ekspertskim intervjuima) i sekundarnih podataka (podaci sakupljeni istraživanjem literature, časopisa, studija koje se bave problematikom
urbanih šuma i šumarstva itd).
Frajburg je grad koji je poznat kao grad sa najboljom praksom održivog razvoja u Evropi i kao takav je dobio više nagrada i titulu “ekološka prestonica”. Kao primer dobre prakse, on je poslužio kao dobra osnova za istraživanje obalsti urbanog
šumarstva. Dao je pravce i rešenja za upravljanje šumskim resursima u gradovima, a koji mogu biti primenjeni i u Srbiji. Sa druge strane, urbane šume Beograda, a posebno u oblasti upravljanja, karakteriše niz problema, koje u budućnosti treba rešiti.
Neki od tih problema odnose se na nepostojanje jedinstvene baze podataka koja je vezana za resurs šuma na teritoriji grada, različite i neusaglašene nadležnosti u upravljanju, loša komunikacija na svim nivoima upravljanja. Problemi su takođe evidentni i u neadekvatnom korišćenju ovih potencijala, pa je tako rekreacioni potencijal neiskorišćen dok je proizvodni favorizovan.
Kroz zaključke i preporuke ovaj rad akcentuje sve nedostatke sadasnjeg upravljanja urbanim šumama Beograda i predlaže rešavanje postojećih probleme u skorijoj budućnosti.
Ovaj rad je jedan od prvih koji se bavi ovom oblašću u Srbiji. U njemu su analizirani i objedinjeni podaci o šumama na teritoriji grada Beograda. Kao takav on može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i primer za to kako bi stvari u ovoj oblasti
mogle da funkcionišu.
Beograd, april 2008. godine