JKP „Zelenilo - Beograd“ hoće da uništi dokaze svojih promašaja

Autor: Miladin Vojnović, diplomirani šumarski inženjer
Platane drvoreda duž južne i severne strane bulevara Kralja Aleksandra ubogaljili su stručnjaci ili „stručnjaci“ JKP „Zelenilo - Beograd“, što su oni i nehotice priznali na njihovom internet portalu u članku sa naslovom „Drvored u bulevaru Kralja Aleksandra“, sa objavljenom studijom Šumarskog fakulteta čiji delimični izvod doslovno kopiran glasi:
levaru – U drvoredu koji se nalazi u Bulevaru kralja Aleksandra od 1995. do 1997. napravljeni su veliki preseci na krošnjama koji ne mogu da zarastu i zahvatila ih je centralna trulež. Ostao je samo jedan deo koji je zdrav, a na njega se nastavljaju grane dužine po sedam i više metara, prečnika od 10 do 15 centimetara.
Ovim su profesori Šumarskog fakulteta na lep način rekli da su „stručnjaci“ JKP „Zelenilo - Beograd“ upropastili ta drva a mi sada njima prepuštamo da unište ovaj ukras ne samo gradske opštine Zvezdara nego celoga grada Beograda.
Kada smo drvoseče JKP „Zelenilo - Beograd“ svojevremeno preko GO Zvezdara upozoravali da platani nisu vrbe i da to njihovo navodno „podmlađivanje“ nije zdravo za platane, onda su nam oni preko GO Zvezdara odgovorili u duhu da su naši stavovi mnogo zastareli jer su savremeno odškolovani diplomirani inženjeri hortikulture JKP „Zelenilo - Beograd“ vrlo stručni i znaju kako se podmlađuje staro drveće. Takvo „podmlađivanje“ ni najneškolovaniji seljak u svom voćnjaku ne bi preduzeo, jer zna da se odsecanjem grana prečnika petnaestak i više centimetara dobijaju samo lastari koji se razvijaju u dugačke tanke grane, a zna i da se partljak odsečene grane zaliva voskom ili smolom da ne bi trulio. Da su ti savremeno odškolovani diplomirani inženjenjeri hortikulture imali znanje naših seljaka ili da su barem blagovremeno tražili savet njihovih profesora sa Šumarskog fakultetu i da su taj savet poslušali — ne bi sada imali osakaćene platane. Činjenica je da za to sakaćenje niko nije pozvan na odgovornost nego su tim „stručnjacima“ prepušteni na milost i nemilost beogradski drvoredi pa tako imamo sliku nekada senovite ulice Kralja Milana koja danas liči na ulice putinjskih gradova pre no što su ih ozelenjavali odraslim palmama iz doline Šat el Araba.
Vremenom su se ti oštećeni platani sa obe strane bulevara oporavili, pa stručnjaci sa Šumarskog fakulteta ocenjuju da im je vek daljih desetak godina. Ako je to tako, onda sačekajmo tih desetak godina da se ta drva prirodno osuše bez „stručne pomoći“ pa ih onda zamenimo drvcima sada prečnika stabla par centimetara koja su posađena na mesta lane posečenih ozdravelih platana. Za tih desetak godina i ta drvca će porasti u mlada drva ako ih niko ne bude „podmlađivao“.
Svi očevidci mogu da potvrde da su preseci lane posečenih platana, počev od grana pa do panja, bili zdravi izuzev patrljaka koje posle „podmlađivanja“ niko ničim nije konzervirao. Isto tako su zdravi i preostali platani, koji bi u kulturnoj Evropi kojoj i mi težimo da se priključimo, sigurno bili kao botanička rekost starosti devedesetak godina pod zaštitom države a mi ih prepuštamo na milost i nemilost onih koji su ih skoro uništili i koji su potpuno upropastili platane na potezu od Vukovog spomenika ka studentskom domu. Nama šumarima nije jasno šta se želelo da se postigne tim sasecanjem grana do trupa stabla, jer ta drva nikada neće uspeti da sa lastarima razviju krošnju koja bi pristajala uz preteklo stablo.
Strah da su grane, koje su se razvile od lastara, sada prečnika desetak do petnaestak centimetara opasne zbog mogućeg loma stabla je neosnovan, jer svako mlado drvo u svom veku ima stablo tako malog prečnika pa se ipak ne lomi. Drvo je materijal koji ne poznaje zamor, kao što je to slučaj npr. kod metala, pa se pod pritiskom vetra savija i ispravlja bez ikakvih oštećenja. Isto tako je neosnovano povezivanje prerade kolovoza i tramvajskih kolosekom sa postojećim platanima: ne kopa se duboki rov za podzemnu železnicu nego samo plitak iskop za donji stroj kolovoza.
O nameravanoj seči naših platana izvestili su radio „Slobodna Evropa“ i „Deutsche Welle“ u svojim emisijama na srpskom jeziku sa opravdanim zgražanjem, jer takvu ekološku štetu samo nesavestan svet može da izazove. Kome je takva naša negativna reklama potrebna? Neka nam je nazdravlje pogoršavanje uslova životne sredine koje i staranci osuđuju!
Izvor: Sačuvajmo beogradske platane