Bulevar parkinga

„Da se pitam ja bih betonir’o travu...“ Početak stare pesme samozvanog Svetskog megacara je odavno moto ovdašnjih prostornih planera. Pošto ih dosadni, ruralno orijentisani, žitelji opštine Zvezdara već godinama ometaju u izgradnji stambenih objekata na zelenim površinama i dečijim igralištima, preostala im je seča beskorisnih drvoreda platana, koji već decenijama ruže najduži prestonički bulevar. Nakon što bi se posmrtni ostaci stabala zalili betonom, usledilo bi izvlačenje belih crta, kako bi se taj prostor napokon stavio u ekonomsku funkciju. I eto novih osnovnih sredstava za JKP „Parking servis“. Eto izvora za proširenje i opremanje armije kontrolora, kontrolora kontrolora i kontrolnog voznog parka.
Nova radna mesta, modernizacija postojećih, doprinos rešavanju problema parkiranja, priprema postavke za uvođenje lakog metroa.... Malo li je na ovu krizu? Nekim ljudima očigledno jeste. Pri tom ne mislim na poštene pripadnike saobraćajne policije, koji se, uprkos sigurnom padu priliva od kazni za nedozvoljeno parkiranje u levoj kolovoznoj traci, stoički nisu ni oglasili. Radi se o dežurnim dušebrižnicima za sudbinu gradskih zelenih površina.
Da li su se ti dokoni smarači ikada zapitali da li ta stabla uopšte produktivno doprinose našem društvu? Da li su svesni koliko su stara i koliko samo stoje tu? Da li su svesni da zbog nestručnog potkresivanja krošnji predstavljaju opasnost po građanstvo? Da li su svesni da bez seče starih nema mesta za sadnju novih stabala? I da li su, na kraju krajeva, razmislili o mogućnosti da se presele na selo, kada već toliko žude za zelenilom?
Problem sa „zelenima“ je što, kada im se najnormalnije postave ovakva pitanja, odmah padaju u vatru. Odmah pominju nekakve kvalitete života, pluća grada, budućnost dece i slične gluposti. Bar da spomenu neku cifru ili valutu, pa da se razumemo. Ovako, jedino što kapiram je da, iz sa modernim vremenima kompatabilnima nepoznatih razloga, neće da odustanu od zahteva. I sve vreme galame u medijima.
Zato sam se ovih dana intenzivno šetao bulevarom i skroz niz ulicu spazio objekat koji bi mogao da donese kompromisno rešenje. U pitanju je neprimereno stara zgrada, pred kojom dominiraju anti-urbane statue konja u propinjanju. Koliko sam čuo, u prostorijama ovog zdanja je korenje pustilo 250 diskutabilno produktivnih kiselih stabala, zajedno sa parazitskim biljkama, raznim šibljem i grmljem. Lokacija mi se čini pogodnom za raščišćavanje i izgradnju ogromnog parkinga. To bi zadovoljilo poslovne ambicije Parking servisa (i to na višem nivou jer se radi o skupljoj zoni). Stabla ne bismo posekli, već samo premestili negde gde ne bi smetala. Da zadovoljimo i dušebrižnike.
A za sve one koji ni tada ne bi bili zadovoljni, ponovio bih minimalno preformulisana pitanja: Da li ste se ikada zapitali da li ta stabla uopšte produktivno doprinose ovom društvu? Da li ste svesni koliko je većina njih stara i koliko samo stoje tu, iscrpljujući zemlju iz koje su nikla? Da li ste svesni da zbog nesavesnog kresanja troškova predstavljaju opasnost za građanstvo? Da li ste svesni da bez sklanjanja starih nema mesta za nova stabla? I da li ste, na kraju krajeva, razmislili o mogućnosti seljenja na stočnu pijacu, kada već žudite za izražavanjem i manirima, na stočnu pijacu sa brda sišlih, čobana?
Istini za volju, sva je prilika da na pijaci nećete zateći nijednog takvog. Odavno su spakovali kofere i otišli put Beograda. Ovde se njihovi potomci sada trude da zatru i poslednji zeleni organizam koji ih podseća na poreklo i sve sravnaju u betonske bulevare parkinga. Ako je to simbol progresa procesa evrointegrcija, onda je život prosečnog Srbina Švicarska...skoro pa savršen.
Boško Ćirković Škabo 06.02.2010
Večernje novosti