Zahtev za zaštitu Zvezdarske šume kao ambijentalne celine grada Beograda

Autor: dipl.inž.arh. Miloš Živković

Jedan od presudnih kriterijuma za osvajanje laskave titule grada budućnosti južne Evrope, koju je Beograd osvojio u izboru Fajnenšel tajmsa, bio je povoljan geografski položaj u odnosu na ostale evropske gradove u regionu. Danas Beograd predstavlja veliku saobraćajnu raskrsnicu jer se na ovom mestu ukrštaju važne evropske drumske, železničke i rečne linije kao i evrokoridori 7 i 10.

Nema puno gradova poput Beograda u Evropi koji se mogu pohvaliti dvema rekama. Beograd i Berlin su jedine evropske prestonice kroz koje protiču dve velike reke. Međutim ovu činjenicu grad nije iskoristio na pravi način. Grad, iako bi trebalo, ne živi na rekama. Na pojedinim delovima obale, rekama se ne može prići jer je blokirana železničkom prugom i starim objektima. Takođe Beograd je jedan od retkih gradova koji je praktično napola presečen magistralnim putem. Posle ove dve urbanističke greške, Grad Beograd sada srlja u još jednu- treću kapitalnu. Beograd je u opasnosti da zahvaljujući neprofesionalnim i paušalnim odlukama struke, izgubi jednu od svojih najatraktivnijih lokacija – Zvezdarsku šumu.

Prema Evropskoj gradskoj povelji urbana arhitektura predstavlja nasleđe elemenata za koje se smatra da imaju trajni značaj, i očuvani su da zaštite gradski identitet i sećanje. Oni mogu da uključuju prirodne elemente: lokacije, topografije i klime, kao i elemente koje je čovek izgradio, proizvod ljudske veštine i umetničke i kulturne vrednosti. Ovo nasleđe je često dopunjeno dodatnim elementima, nastalim kao odgovor na privremene ili stalne potrebe, koji su i sami postali stalni.

Zvezdarska šuma predstavlja zaokruženu ambijentalnu celinu koja se mora kao takva zaštiti. Argumetacija u prilog ovoj tezi je mnogobrojna, navešćemo samo najvažnije stavke

Pročitajte