Sporazum postignut, dogovora nema

Učesnici konferencije UN o klimatskiom promenama nisu usvojili završni dokument, već su ga samo "primili k znanju". Nekoliko zemalja u razvoju noćas povuklo potpise sa sporazuma. UN zadovoljne postignutim.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je izjavio na konferenciji za novinare po završetku Samita da je "zadovoljan dogovorom u Kopenhagenu, ali da je to samo prvi korak prema pravno obavezujućem dokumentu".
Ključne države, Sjedinjene Američke Države, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika postigle su, kako tvrde njihovi predstavnici, značajan dogovor, koji bi međutim, mogle da odbiju brojne zemlje u razvoju, zbog nezadovoljstva njegovim sadržajem.
Predsednik SAD Barak Obama kaže da je postignut korak napred. "Prvi put u istoriji sve vodeće ekonomije dogovorile su se da preuzmu odgovornost u borbi protiv klimatskih promena. Potvrdili smo spremnost Amerike da transformiše svoju energetsku politiku."
Evropska unija nerado je pristala na okvirni sporazum o kojem su se dogovorile Sjedinjene Države, Kina, Indija, Južna Afrika i Brazil.
Nemačka kancelarka Angela Merkel se slaže da je postignut korak napred, ali kaže i da je očekivano više.
"Bilo je - ili da nemamo dogovor, ili da se složimo s onim što je trenutno postignuto. Još smo daleko od postizanja dogovora. Predložila sam da se sastanemo krajem juna u Bonu na ministarskom nivou i radimo na tome", rekla je nemačka kancelarka.
Kasno sinoć, predsednik Francuske Nikola Sarkozi rekao je na konferenciji za novinare da je sporazum prihvaćen, da su sve zemlje prihvatile dogovor za borbu protiv klimatskih promena.
Tekst nije savršen, rekao je Sarkozi, precizirajući da je predviđeno da sve zemlje donesu pisane planove za smanjene emisije ugljen dioksida do januara 2010. Takođe, sve zemlje potpisale su plan kojim se zemljama u razvoju, u tom sklopu, obezbeđuje godišnja pomoć od 100 milijardi dolara do 2020. godine, dodao je Sarkozi.
Dokument nije usvojen, ali je "primljen k znanju"
Delegati Samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu nastavili su rad posle višečasove blokade nakon što je zamenik predsedavajućeg Samita saopštio da su se zemlje učesnice složile da "prime k znanju" završni dokument Samita.
Završni dokument je juče usaglasilo 27 zemalja, među kojima su i SAD, Kina, Indija, Brazil Južnoafrička republika i vodeće zemlje EU, a ostale zemlje učesnice Samita su se jutros složile da u narednom periodu dostave obaveštenje o tome da li su se priključile Deklaraciji.
Danski premijer i predsedavajući Samita Lars Loke Rasmunsen izjavio je da je velika većina zemalja za usvajanje završnog dokumenta samita i da ga blokira samo nekoliko država.
Rasmunsen je imenovao Sudan, Saudijsku Arabiju, Boliviju, Nikaragvu i Venecuelu kao zemlje koje blokiraju usvajanje dokumenta koji je sinoć usaglasilo 27 zemalja, među kojima su i SAD, Kina, Brazil, Indija, Južnoafrička republika i vodeće zemlje EU.
Reč je o tekstu pod nazivom "Kopenhagen autkom", koji je pravno neobavezujući, ne sadrži konkretizovane cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, niti cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji za 50 odsto do 2050. godine.
Dokument predviđa da tokom januara 2010. godine zemlje same odrede i saopšte svoje nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.
Dokument su prihvatili najveći svetski " zagađivaci" SAD i Kina, kao i Indija, Južna Afrika i Brazil.
Zemlje trećeg sveta nezadovoljne
U dokumentu, nazvanom "Sporazum iz Kopenhagena" piše da bi do 2050-te bogate države trebalo da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 80 odsto, u odnosu na nivo iz 1990-te, dok bi za zemalje u razvoju to trebalo da bude između 15 i 30 odsto.
Utvrđeno je da se emisija štetnih gasova održi na nivou koji će zaustaviti rast temperature na planeti do dva stepena. Ipak, rok za usvajanje zakonski obavezujućeg sporazuma, u najnovijem nacrtu, ponovo se odgađa do daljeg.
Istovremeno, mnoge zemlje Trećeg sveta poručuju da će odbiti klimatski dogovor američkog predsednika i četiri vodeće ekonomije u razvoju.
Rano jutros u danskoj prestonici ponovo su se okupili ekološki aktivisti, nezadovoljni rezultatima samita.
Paskal Hasting, direktor GRINPIS-a u Francuskoj kaže: "Ovo je katastrofa. To je nekoliko koraka unazad u poređenju sa sporazumom iz Kjota. Ovo je dogovor bez ikakvog sadržaja. Ne postoji obaveza da se ova politička nota prevede u pravno obavezujući sporazum, nema dugoročne vizije, niti veze sa naukom. Ovo je samo niz proglasa nacionalnih mera, na dobrovoljnoj bazi, čije izvršavanje niko neće kontrolisati".
RTS