Beograd na dnu liste ekoloških gradova u Evropi

U prvih 10 ekološki najčistijih gradova Evrope nema nijednog iz istočnih, postkomunističkih regiona starog kontinenta, a Beograd se na listi 30 metropola našao pri dnu, na 27. mestu.
Kao ubedljivo najekološkiji vode skandinavski gradovi - Kopenhagen, Stokholm i Oslo, javljaju danas poljski mediji. Listu "zelenih" gradova sastavio je britanski Ekonomist intelidžens junit na osnovu osam kategorija kao što su emisija ugljen dioksida, ekološka svest žitelja, kvalitet vazduha, likvidiranje otpadaka, četvrti je Beč, a od prestonica nove Evrope najbolje se plasirao Viljnus - 13. mesto, zatim sledi Riga na 15. mestu, Varšava na 16. i Budimpešta na 17. mestu, dok neočekivano češka prestonica Prag spada u ekološki bezobzirnije gradove i tek je na 24. mestu.
S prostora bivše Jugoslavije najviše računa o životnoj sredini vodi Ljubljana, koja je na 19. mestu. Zagreb je na 26. mestu, za njim Beograd na 27, dok ostalih prestonica zemalja naslednica bivše Jugoslavije na listi EIU ni nema. Najmanje zeleni gradovi u Evropi su po toj rang list Kijev - na 30. mestu, Sofija na 29. i Bukurešt na 28. mestu.
"Što je veći BDP po glavi stanovnika, to je veća ekološka svest i to je očigledno našlo odraza u ovoj rang listi. To je vezano ne samo za veća ulaganja već i veću edukaciju građana", rekao je autor liste Džejms Votson.
Glavni krivac za to što se istočna Evropa ne kotira dobro na toj listi su po oceni Votsona istorijski razlozi - nepostojanje tradicije za brigu o životnoj sredini, koja je, na primer, u "zelenoj" Skandinaviji prisutna decenijama, mali BDP, što koči investicije u zelene tehnologije, zastarela infrastruktura i zgrade koje ne štede energiju.
Jedina oblast gde istočna Evropa prednjači jeste gradski prevoz, gde recimo Kijev, inače najmanje ekološki grad na listi, ima najveći procenat stanovnika koji koriste javni prevoz a ne zagađuju vazduh vozeći se pojedinačno svojim automobilima.
Autor: Beta | 09.12.2009.
Blic