Secko napada

Predstava za decu
Autor: Zvezdarac

SECKO šunja se sa motornom testerom u ruci. Baca pogled ka šumi.
SECKO: Odvratno, kolika šumetina. Nepodnošljivo koliko zelenila na jednom mestu. Moraću sve to da posečem. Ne razumem te ljude, kako im samo ne pozli od tolike šumetine. Da nije mene, udavili bi se u zelenilu. Fuj! Biće ovde poprilično posla. Moraću da pozovem i ortake. (Vadi mobilni u obliku sekirice.). Alo, Šumožder, jesi li mi dobro ogladneo? Dobro je ako jesi, naoštri zube biće ovde poprilično klope za tebe. Daj mi, deder, Džeka Šumoseka. Alo, Džek, jesi li spreman za akciju? Ima da se raspori jedna poprilična šuma. Gadno velika. Nisam ni sumnjao da jesi. Idem ja malo da izvirim teren, pa vam se javljam da slistimo ovo čudo. Fuj, nikako ne razumem kako neko može da voli šumu.
Odlazi.
Dolazre ŠUMKA i ŠUMKO, u šetnji.
ŠUMKA (drhteći): Podilazi me neka jeza.
ŠUMKO: Ogrni nešto ako ti je hladno. Da ti potražim šal od lišća?
ŠUMKA: Ne, ne vredi. Nije to jeza od hladnoće.
ŠUMKO: Nego od čega je?
ŠUMKA: To je jeza od straha.
ŠUMKO: Straha?
ŠUMKA: Jeste, straha.
ŠUMKO: A čega se to bojiš?
ŠUMKA: Ne znam. Nečeg. Osećam da je blizu neko ko nam želi zlo.
ŠUMKO: Ko je taj neko?
ŠUMKA: Ne znam.
ŠUMKO: Kakvo zlo nam želi?
ŠUMKA: Ne znam kakvo. Ali znam da je veliko.
ŠUMKO: Koliko veliko?
ŠUMKA: Veliko kao... Kao planina. I još veće.

Pročitajte