Zvezdarska šuma je zaštićena kao Spomenik prirode zahvaljujući nekolicini entuzijasta koji su se skoro pet godina borili za njenu zaštitu. Sada je staratelj šume JKP Zelenilo Beograd.
Stanje šume je nažalost na nezavidnom nivou.
Naravno, glavni krivci su građani koji misle samo na sebe a ostavljaju da se neko
drugi izbori sa neredom koji prave. To ne abolira staratelja šume i komunalnu
miliciju koji očigledno ne vrše svoju dužnost. Nije ni čudo kada se u ovoj
zemlji uvek blagonaklono gleda na one koji uništavaju prirodu i zajednička
dobra. Ništa bolje nije ni u ostalim parkovima i zaštićenim prirodnim dobrima
Srbije.
Zvezdarska šuma je posebno pod udarom tokom
prvomajskih praznika. U šumi je zabranjeno ložiti vatru ali divlja ložišta su
svuda vidljiva.
Slika 1.
Tabla kao upozorenje da je zabranjeno ložiti vatru u šumi.
Slika 2.
Divlje ložište ispod drveća i smeće.
Slika 3. Divlje ložište na livadi.
Slika 4.
Divlje ložište opet na livadi.
Slika 5.
Još jedno divlje ložište.
Prirodno dobro kao Zvezdarska šuma koja je
veoma posećena, morala bi da ima barem jedan stalni WC, otvoren barem u
najposećenijem vremenu svakoga dana. Naravno, mora da ima čuvara imajući u vidu
vandalizam i nekulturu naroda koji bi inače razvalio WC koji se ne nadgleda.
Davno su napravljena dva zasebna zidana WC-a koji su van funkcije.
Slika.
6. Jedan od dva zidana WC-a van funkcije.
Rezultat su divlji WC-i po prirodi.
Slika 7. Još smeća.
Slika 8.
Divlji WC.
Niko ne kontroliše automobile pa posetioci slobodno prave puteve po zelenilu da zaobiđu rampu.
Slika 9.
Divlji autoput.
Slika
10. Automobili na zelenim površinama.
Naravno, posetioci svoje mezimce parkiraju po volji po zelenim površinama. Zaista jadno postupanje prema Spomeniku prirode a još žalosnija neaktivnost komunalnih službi koji primaju platu od nas građana, poreskih obveznika.
Posebna su priča sebični vlasnici pasa koji
svoje pse puštaju da jure okolo uprkos zabrani.
Slika
11. U šumi je zabranjeno puštati pse bez povoca.
Da se ne pominju divlji psi. Autor ovog teksta je lično bio u prilici da ga ugroze ne samo divlji psi, več i vlasnički psi a da nisu bili provocirani. Najgore je kada vlasnik psa priča kako kuca ništa neće, dok se šunja oko nekoga a ta osoba treba da razmišlja o ponašanju tog psa na javnoj površini. Ne zaboravimo da je u Zvezdarskoj šuma zaštićena sva fauna a psi koji jure okolo plaše i divljač, posebno ptice.
Staratelj ove šume voli da seče stara i trula
stabla a baš su ona bitna za održavanje biodiverziteta, izvor su hrana za ptice
kao što su detlići itd. Znam pouzdano kako se u Kanadi po parkovima sva stabla
ostavljaju da sama istrule i time se održava ekološka ravnoteža. Ima
objašnjenja da stara stabla treba uklanjati zbog bezbednosti ljudi i
automobila. Pre svega, automobilima u šumi nije mesto a hajde da se izračuna
koliko je u Srbiji stradalo ljudi od pada trule grane ili stabla u odnosu na
one koje su ubili psi, pregazili automobili ili čak stradali u sopstvenom
kupatilu. Naravno, uvek će priroda i trulo drvo biti krivo a nikada automobili
i besni psi. Iz sebičnosti automobilista i vlasnika pasa, sve drugo treba
uklanjati a umesto da oni sami obuzdaju svoje ponašanje.
Nekada davno, u socijalizmu, bilo je boljih
stvari, tako su po parkovima dežurali lugari u lepim šumarskim uniformama i
zaista su imali autoritet i vodili računa o zelenilu.
dr Miroslav Demajo, biolog, naučni savetnik u
penziji.
Slike su snimane 3.5.2023. godine.
Нема коментара:
Постави коментар