За трајну забрану изградње минихидроцентрала на Старој планини

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НАЈАВЕ УКИДАЊА МИНИХИДРОЦЕНТРАЛА ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА ПИРОТА ОРОЧЕНО НА 15 ГОДИНА

Не дозвољавамо изградњу МХЕ, али ни било какво ремећење природних планинских водотокова, као и свих поступака који штете природи не само на 15 година, већ трајно.

Поводом најаве укидања минихидроцентрала из просторног плана Града Пирота које је орочено на 15 година, имамо потребу да, као ветерани у борби за реке која траје 50 година, изнесемо свој став. Иако нам је веома драго да је избацивањем МХЕ из ПП Општина Пирот признала да је наша вишедеценијска борба против МХЕ, у којој смо чак били приморани да се физички супротстављамо изградњи на терену, да проглашавамо ванредно стање и да организујемо солидарне страже и барикаде на путевима који воде до наших села, билa исправнa и да својим активностима нисмо нарушавали законе, већ штитили сам Устав (чланови 74, 89 и 97), сматрамо да је овакав потез надлежних само први корак у трајном решавању питања заштите природе на Старој планини и у целој нашој земљи.
Као прво, желимо да оспоримо нетачну информацију која се пренела преко РТС-а, али и у многим другим медијима, да наша борба траје последње три године. Становници  села у сливу реке Темштице боре се за реке и природу 50 година. Поводом тога смо отворили и Информативно-документарни центар и Музеј одбране река Старе планине у галерији месне заједнице Темска, како би заинтересовани истраживачи и јавност могли да претражују документа и медијске материјале који су настали током пола века борбе. Историјат те борбе можете прочитати у тексту „Од Темске до Савеза месних заједница Старе планине“ https://nadlanu.com/543816/istorijat-borbe-za-reke-stare-planine-od-temske-do-saveza-mesnih-zajednica-stare-planine-pola-veka-borbe/?fbclid=IwAR3VnQgrxJRBLi-ViOrXXh62IwNBZ0_esdGhMJDeDYTRs-ZL4sSB7vdLQKw.

Позивамо новинаре и заинтересовану јавност да се упознају са генезом борбе Старопланинаца дугом пола века на професионалан начин, тј. на основу докумената које поседујемо, записника из скупштине  Пирота и претраживањем новинских текстова који потичу још из седамдесетих година и да не шире неистине како наша борба траје последње три године, јер смо бранећи реке 50 година жртвовали свој мир и били приморани да трпимо многе неправде, притиске и уцене, а да бисмо сада били изложени чак и лажном медијском извештавању.
Борбом наших предака, а уз благослов проте Рајка и монахиња манастира Светог Ђорђа и свесрдну помоћ међународне научне конференције „Стара планина еко-етно парк“, одбијени су сви напади на Топлодолску реку који почињу од првог тренутка градње хидроцентрале на Завојском језеру почетком седамдесетих година. Ветерани у тој борби су били сви становници села Темска и оближњих села, а уз подршку академика Радивоја Манчића,   дипл.инж. Душана Митића и многих других. Захваљујући новим видовима комуникације и друштвеним мрежама, наша борба постала је видљивија и позната широј јавности.
После напада на Топлодолску реку, деведесетих година започело се са исто тако погубним иницијативама за градњу минихидроцентрала (у даљем тексту МХЕ), као извора „зелене“ енергије, иако наша земља није потрошила ни делић могућности за коришћење соларне и геотермалне енергије које су једине енергије које свакодневно немилице улудо губимо.
Истичемо да је управо на иницијативу и непрекидни притисак на власти наших чланова као одборника, као и непрекидне физичке борбе на терену дошло до повлачења МХЕ из просторних планова Пирота, Књажевца и Димитровграда, општина са Старе планине. Међутим, како као активисти који имају дугогодишње искуство са недоследном применом закона и неуважавањем Архуске конвенције, која гарантује учешће локалног становништва у питањима животне средине, а коју је Република Србија потписала и ратификовала, имамо моралну обавезу да се огласимо.
Подсећамо да се идеја о превођењу Топлодолске реке активирала са сваком променом републичких власти, упркос Одлуци о заштити Топлодолске реке 2004. године и Декларацији о трајној заштити Топлодолске реке из 2007. године, коју су на иницијативу Душана Митића потписали представници свих странака  у СО Пирот. Не очекујемо да буде другачије ни са изградњом МХЕ.
Наши чланови и стручни сарадници изнели су непобитне научне доказе да не постоји никаква економска оправданост за градњу МХЕ, али да је зато уништавање биодиверзитета неповратно. Истичемо то да се овакви штетни пројекти никад нису зауставили и да смо сигурни да ће се и у будућности наставити. Сматрамо да су се крупне политичке одлуке доносиле на штету сеоског становништва у тежњи да се сеоско становништво трајно расели са ових подручја ради даље експлоатације природних богатстава.
Питамо Општину Пирот, зашто је избацивање МХЕ из Просторног плана Пирота ограничено на 15 година? Бојимо се да општинска власт очекује да за 15 година овде не буде више становника који ће моћи да штите реке.
Јавно се оглашавамо и захтевамо да Општина Пирот и друге општине са Старе планине и из целе наше земље, хитно почну да примењују Архуску конвенцију и да уваже потребе становника Старе планине и целе наше земље.
Захтеви:
• Не дозвољавамо изградњу МХЕ, али ни било какво ремећење природних планинских водотокова, као и свих поступака који штете природи не само на 15 година, већ трајно.
• Не заустављамо своје захтеве на забрани даље градње, већ тражимо да се хитно покрену активности за санацију до сада учињене штете и да се хитно организује комисија и то од људи који су се доказали као неустрашиви борци за природу током целог свог живота.
• Тражимо да се хитно обустави сеча шуме током пролећа и лета, посебно због гнежђења птица, потомства животињског света и флоре која се развија, посебно при подлози. Целогодишњом сечом уништава се биодиверзитет (Стара планина је по биодиверзитету позната у целом свету.) и крши низ закона.
• Тражимо хитно да се општине са Старе планине и из целе наше земље, окрену одрживом туризму и да уместо суицидалних пројеката мегаломанских хотелских ресорта на врху планине, који уништавају заштићене и угрожене врсте и директно загађују планинске реке, омогуће инфраструктуру у селима која би онда могла да пласирају своје производе туристима и тако обезбеде свој опстанак. Нигде у свету се хотели не граде на планинским врховима са веома добрим разлозима.
• Тражимо хитне подстицаје за органску и пермакултурну производњу хране.
• Тражимо хитну примену Архуске конвенције коју је наша држава потписала и ратификовала.


Томислав Панчић, председник МЗ Темска
Милан Ђорђевић, председник УО удружења „Темска“
Дипл. инж. Душан Митић
Небојша Илић Ћама, председник Савеза месних заједница Старе планине
Војкан Станковић, одборник Општине Књажевац
Академик Радивоје Манчић
Др Мирослав Демајо, биолог – научни саветник
Мр Марко Шћибан, биолог
Богдан Ранђеловић, координатор Научно-истраживачког кампа „Темска“ и представник НИДСБЕ „Јосиф Панчић“
Растко Марковић и Милица Радаковић, представници ДМИ „Бранислав Букуров“
Драгана Божиновић, аутор пројекта Музеј одбране река Старе планине