Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme

Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme. Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, ali i pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi pogoršava stanje disajnih puteva, jer je ova bolest alergijskog tipa. Hladne dane pacijenti teže podnose i zbog mnogobrojnih gasova. Oni su produkt individualnih ložišta na teritoriji grada. Pored kotlarnica, koje koriste čvrsta fosilna goriva, zagađujuće materije proizvod su izduvnih gasova iz vozila.

Snežana Matić-Besarabić iz Zavoda za javno zdravlje objašnjava da je sada u Beogradu relativno umerena zagađenost u odnosu na vrednosti na godišnjem nivou. Ali, i da se prosečna vrednost zagađenja posmatra za celu gradsku teritoriju.
- Srednje koncentracije zagađujućih materija dnevno pratimo na 20 mernih mesta To, je gradska urbana mreža, a na osnovu toga, dobijamo i srednju vrednost kvaliteta vazduha u toku godine. Ti rezultati formiraju i zone sa dobrim, umerenim, i povećanim zagađenjem - rekla je Matić-Besarabić za Danas.
Okolina „kruga dvojke“ zagađenija je od prigradskih delova i naselja na uzvišenjima. A ulice sa povećanim koncentracijama svih ili pojedinih zagađujućih materija su: Bulevar despota Stefana, Savska, Trg JNA u Zemunu, pojedini drumovi na Vračaru, puteljci u priobalju Dorćola, ali i industrijske zone u Krnjači. Međutim, Novi Beograd, Banovo brdo, Karađorđeva ulica, Obilićev venac, Trg Slavija su delovi grada sa povremeno povećanim koncentracijama zagađenja.
- Dozvoljene vrednosti zagađenja vazduhu spoljne sredine regulisane su Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha. Što je usklađeni i sa evropskom regulativom - objasnila je naša sagovornica.
Kada su koncentracije povećane daju se preporuke za ponašanje stanovništvu. Ali, i na nivou Sekretarijata za zaštitu životne sredine postoji Komisija za Program kontrole kvaliteta vazduha. Ona se sastaje ukoliko se prema važećem Pravilniku ustanovi „Epizoda povećanog zagađenja vazduha“. Tek tada komisija donosi određene preporuke ili mere.
- Dostavljamo predloge mera Gradskoj upravi, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za saobraćaj. Pa, oni na osnovu toga reaguju. Moguća rešenja za čistiji vazduh su: daljinsko grejanje, regulisanje protoka saobraćaja, podzemne garaže, veća briga o zelenilu... ali i prilagodljivija urbanistička rešenja, i kontrola onih delatnosti koje zagađuju vazduh - rekla je Matić-Basarabić.
Mala pošumljenost prestonice
Problem Beograda je, smatraju stručnjaci, ne samo to što nema dovoljno zelenog pokrivača, koji zadovoljava potrebe stanovništva za kiseonikom, već i puno zapuštenih delova, zagađenih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni preostalo drveće ne može da obavlja posao kako treba. Znalci objašnjavaju da prestonica nema dovoljno zelenih površina, niti šuma. Po statistici, gradska teritorija je prekrivena sa 29.034 hektara šuma, što znači da je svega 9 odsto prestonice pošumljeno.
Rešenja za čistiji vazduh
Građani će doprineti zaštiti vazduha od zagađenja, ako što manje budu koristili svoje automobile. Put do posla, ako nisu preterano udaljeni treba da zamene gradskim prevozom. Rešenje je i uvođenje daljinskog grejanja u stambene zgrade. Sugrađani moraju da vode računa i o zelenilu tako što svoja vozila neće parkirati pored mladog drveća i na travnjake.
Raste broj obolelih
Prema statističkim podacima, u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi. Taj broj, međutim, poslednjih decenija naglo raste.
Autor: A. Nikolić
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/okolina_kruga_dvojke_najzagadjenija.39.html?news_id=210713