Gde su dokazi o zaraženosti i neizlečivosti platana

Autor: Marija Popović
Sa zadovoljstvom prenosimo pismo pejzažnog arhitekte Marije Popović u kome je na najbolji nači istaknut jedan od zahteva naše grupe. Gde su i zašto se javnosti ne izlože dokazi o zaraženosti i neizlečivosti platana?
Pišem Vam kao administratoru grupe Sačuvajmo beogradske platane. Želela bih da istaknem nekoliko detalja koji bi možda bili korisni u kampanji protiv seče. Završila sam Šumarski fakultet, odsek za pejzažnu arhitekturu i kao inženjer prisustvovala sam seminaru na kom je rečeno da komisiju koja je odlučila o seči platana nazivaju ''Komisija za sahranjivanje'' jer je u pitanju ista komisija koja je posekla veliki broj stabala na Novom groblju, kao i u parku kod Manježa. Što se tiče same ocene da su platani bolesni, komisija ima jak argument da postoje trula stabla i ona će, ako je potrebno to i pokazati. Šta više, i tvrdnje da se trulež ne vidi mogu se pobiti, jer kada se gljiva koja prouzrokuje trulež širi, njeno prisustvo u početku nije vidljivo golim okom. Zbog svega ovoga, mislim da u ovoj kampanji treba insistirati da se prikaže metodologija (postupak i način) utvrđivanja zaraženosti tih stabala. Moraju postojati dokazi, laboratorijski uzorci koji dokazuju da su čitava stabla toliko trula da se moraju seći. Kako to da ni za jedno stablo nisu predložene mere sanacije - tzv. dendrohirurgija. Gde su ti procenti i brojke koje ukazuju na stepen zaraženosti? Gde su podaci, rezultati procene? Komisija ne može skrivati takve podatke (osim ukoliko ih ni nema), to nije poslovna tajna, njihov metod rada je ono što treba da zna svaki stučnjak u toj oblasti. Ako znamo da su svi doktorati i magistrature javni i da pre odbrane stoje na uvidu javnosti kako to da građani ne mogu biti obavesteni o onome što se njih tiče.Šaljem vam ovo pismo nadajući se da sadrži bar neki argument koji bi išao u prilog ovoj borbi, jer čak i ako ne sprečimo seču platana, moramo sprečiti dalje seče i sakaćenje grada.
Sačuvajmo beogradske platane