Kako je neodrživi razvoj uništio NP „Kopaonik“

Prilog Tanjuga pod naslovom „Kopaonik može izgubiti status nacionalnog parka“, objavljen u „Politici“ 9. januara 2010. podstaklo me je da o ovoj nečuvenoj i uznemiravajućoj pretnji iznesem mišljenje kao dugogodišnji profesor ekologije i biogeografije na Biološkom fakultetu u Beogradu. Naime, nije poznato da neka država samostalno ukida nacionalne parkove. Države osnivaju nacionalne parkove da bi se njima dičile i da bi sačuvale najvredniji deo prirodnog bogatstva svoje baštine. Oni zajedno sa parkovima prirode i rezervatima predstavljaju jedine preostale vidne belege nacionalnog prirodnog bogatstva i posebna su vrsta lične karte svake države.
Ponovo smo svedoci nezadovoljenih ambicija onih koji bi još više uzeli od već duboko ranjene planine i nacionalnog parka koji je i osnovan kako bi se sačuvala preostala prirodna bogatstva. Izgleda da prethodna iskustva nisu bila dovoljna, da se na Kopaoniku ne može graditi predimenzionisani skijaški centar po ugledu na one u Alpima, jer jednostavno, Kopaonik nema prirodne predispozicije da to bude. Posledice već znamo. Dovoljno je otići u NP „Kopaonik“ kada okopne sneg, prirodni i veštački, pa da se, kao na dlanu, vide posledice megalomanske izgradnje, i stvaranja grada u srcu visoke planine, a da ne govorim o skijaškim stazama usečenim u osetljive visokoplaninske ekosisteme. Zahvaljujući svemu što se dešavalo i što se dešava, NP „Kopaonik“ je postao neka vrsta „uljeza“ na znamenitoj „skijaškoj“ planini, ili se i sam, voljno ili nevoljno, uklopio u pomenute rabote. Zbog toga, ministar Mlađan Dinkić može trijumfalno da izjavi u Dnevniku RTS-a da je „Kopaonik veliko gradilište“. Poznato je da se najvredniji deo planine nalazi u okviru Nacionalnog parka, te ispada da je NP „Kopaonik“ veliko gradilište. Nezamislivo bi bilo da tako nešto izjavi ministar bilo koje države, pogotovu EU, čijim standardima stremimo, a oni su, kada je reč o zaštiti prirode, rigorozni. Nacionalni parkovi i zaštićeni objekti prirode su svetinje svuda u svetu i uprkos mnogim pritiscim, u budućnosti će biti sve veće, jer će očuvanih površina pod prirodnim ekosistemima biti sve manje. Kako se obično kaže, nešto bi trebalo ostaviti i za buduća pokolenja, bar u onoj srazmeri koliko je preostalo očuvane prirode i koliko je neka zemlja kadra i voljna da očuva biodiverzitet koji baštini.
Apelovao bih na prosvećeni i obrazovani deo ovog naroda da digne glas protiv bahatosti kojom se uništava priroda NP „Kopaonik“. Nažalost, sve ono što se dešavalo sa NP „Kopaonik“ nije išlo u pravcu očuvanja prirode. Ipak, borba nije izgubljena. Pri tome je uloga državne institucije-Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije da predupredi ovakve namere, osobito važna. Međutim, čini se kao da se Zavod skoro i ne pita, jer sve što se radi i planira da uradi na Kopaoniku u suprotnosti je sa osnovnim zadacima Zavoda-očuvanje i održivo korišćenje prirodnih bogatstava. Glas ove značajne nacionalne institucije se ne čuje. Ona kao da se nalzi na periferiji burnih zbivanja „neodrživog razvoja“ skijaškog centra u okviru NP „Kopaonik“.
Ako se „neodrživi razvoj“ kakav je sada na delu u NP „Kopaonik“ ne transformiše u ekološki i ekonomski prihvatljiv, dakle održiv, sledeća destinacija biće Stara planina (park priorode), gde već urađen megalomanski master plan bez valjanog ekološkog i zaštitarskog pokrića posledice prvih konkretnih poduhvata stvaranja novog skijaškog centra na ovoj planini, nalik onom na Kopaoniku, već su vidljivi. Šta će tek biti sa Jabučkim ravništem, zanmenitom visokoplaninskom tresavi na staroj planini, sa ostacima flore i faune ledenog doba, poslednjom takve vrste u srbiji, kada bude pretvorena u jezero za osnežavanje skijaških staza. Neznanje, ignorisanje, neodgovornost i sofistirana bahatost prate one koji misle da je priroda i biodiverzitet ove zemlje alajbegova slama. Imajte milosti prema prirodi ove zemlje. Jer odnos prema prirodi mera je civilizacijskog i kulturnog nivoa svake nacije.

Vladimir Stevanović
redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU
Politika Petak 15. januar 2010.
Rubrika „Među nama“ strana 16.