Protestno pismo studenata studenata Ekologije i zaštite životne sredine Biološkog fakulteta u Beogradu

Protestno pismo grupe studenata Ekologije i zaštite životne sredine, Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu poslato na adrese više državnih i gradskih institucija
Poštovani, šaljem Vam ovo protestno pismo u ime grupe studenata Ekologije i zaštite životne sredine, Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, kao svojevrsnu podršku grupi građana “Zaštitimo Zvezdarsku šumu“ i istovremeno kao podsetnik na problem Zvezdarske šume koji preti da eskalira do nivoa ozbiljnog ekološkog problema na teritoriji našeg glavnog grada.

Zelene površine u jednoj urbanoj sredini bi trebalo da vrše asanaciju životne sredine i da istovremeno omoguće relaksaciju i rekreaciju građana. Ali uvidom u stanje šumske vegetacije na području Beograda, može se doći do zaključka da je ono dramatično:
• od 3244 km² površine Beograda, šumske zajednice obuhvataju svega 11,3%, a orjentaciona je procena da bi ta površina trebalo da iznosi 27,3% površine našeg grada;
• šumovitost po glavi stanovnika je 0,25 ha, a trebalo bi 0,33ha;
• šume na području Beograda godišnje vežu 233.000t CO2, tj 6t po hektaru, a istovremeno proizvedu tokom fotosinteze 466000t O2.

Osim ovih zvaničnih informacija i proračuna za područje Beograda, vrlo jasno u Planu detaljne regulacije područja gradske park-šume Zvezdara, na strani 1., pasus A.1.2. PLANSKI OSNOV, piše: “Prema generalnom planu Beograda 2021, Zvezdarska šuma je evidentirana kao površina sa posebnim vrednostima. Evidentirane prirodne vrednosti za koje još nisu doneta rešenja o zaštiti, predstavljaju fiksne elemente Generalnog plana koji su uneti u Kartu trajnih dobara grada Beograda”.
Zatim na strani 2. : “…Pored rekreacionih fukcija značajan je njihov pozitivan uticaj na poboljšanje uslova životne sredine.”
Takođe u dokumentu “Posebne osnove gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu Zvezdara”- 2008. Šumarski fakultet, jasno se na nekoliko mesta može videti koliki značaj ima ova zelena površina.
Tačka 3.1.3.: “ Sa aspekta šumskog pokrivača, ovo su vrlo plodna zemljišta”. Takođe u tački 3.1.6. piše: “Na osnovu tipološkog istraživanja u gazdinskoj jedinici Zvezdare izdvojen je sledeći tip šume: (153) Tipična šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto –cerris aculeatetsum) na lesiviranoj gajnjači…..Za sladun i cer ovo je jedno od najproduktivnijih staništa”.

U Projektu “Zelena regulativa Beograda” , koji je između ostalog imao za cilj očuvanje diverziteta staništa i biodiverziteta, mogu se sasvim jasno uočiti neke od tih posebnih bioloških/ekoloških vrednosti za koje smo se kao drzava obavezali različitim konvencijama na međunarodnom ili nacionalnom nivou, da ćemo brinuti.
Pre svega to su biotopi vrednovani ocenom 5, odnosno kao vredni biotopi koji predstavljaju stanište velikog broja vrsta i sa istovremenom ulogom refugijuma, ali takođe nasuprot njih i biotopi sa ocenom 1, odnosno izrazito pusti biotopi koji ugrožavaju okolne životne prostore. Samim tim bi Vaše interesovanje za ovaj problem trebalo biti veće.

“Uvidom u spektar vrsta i stepen njihove ugroženosti, evidentirano je prisustvo:
Endemičnih, reliktnih ili retkih vrsta flore i faune
Jedne ili više vrsta flore i faune koje se nalaze na listama međunarodno i/ili nacionalno zaštićenih vrsta (npr.vrste koje se nalaze u aneksima različitih konvencija-Bern,Bonn, Habitat direktiva, Bird direktiva i dr.) vrste koje nemaju definisan status ugroženosti, ali se tretiraju kao vrste od značaja za zaštitu.
Jedne ili više ranjivih (VU) vrsta flore i faune” – segment iz “Zelene regulative Beograda”

Neke od njih su:

• FLORA: Juglans regia i Fraxinus ornus – kao reliktne vrste
Cichorium intybus – pod kontrolom korišćenja i prometa

• FAUNA: Rana dalmatina, Lacerta viridis, Podarcis muralis, Coluber caspius, Elaphe longissima, Coronella austriaca – obuhvaćene u Dodatku II Bernske konvencije i Dodatku IV Evropske inicijative za zaštitu staništa
• Vrste koje se nalaze na IUCN listi u kategoriri LC sa eksponencijalnim prelazom ka višim kategorijama zaštite u skorijoj budućnosti: Sorex araneus-šumska rovčica, Crocidura suaveolans-vrtna rovčica, Talpa europea-evropska krtica, Pipistrellus nathusii-šumski slepi mišić, Meles meles-jazavac, Apodemus agragius-prugasti miš
• Kao i vrste zavisne od zaštite: Nyctalus noctula-srednji noćnik, Sciurus vulgaris-veverica, Micromys minutes-patuljasti miš, Mustela nivalis-lasica
• Lepus europaeus-delimično zaštićena zakonskim aktima Srbije trajnom zabranom lova

Osim međunarodnih konvencija čiji smo potpisnici, tražimo poštovanje i našeg nacionalnog Zakona o zaštiti prirode. Na prvim stranama Zakona, već u Članu 2. u kojem su definisani ciljevi Zakona piše:
• Tačka 2.:” Uskаđivаnjе ljudskih аktivnоsti, ekonomskih i društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata sa održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekostsitema i prirodne ravnoteže.”
• Tačka 4.;” Blagovremeno sprečavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao i poremećaja sa negativnim posledicama u prirodi”.
• Tačka 6.:”Unapređenje stanja narušenih delova prirode i predela”:

Vaše učešće u rešavanju ovog problema, i ako se desilo, prošlo je nezapaženo. A sobzirom da biti član Evropske unije ne podrazumeva samo potpis na papiru, već poštovanje zakona i podzakonskih akata, kao i međunarodnih konvencija, očekujemo da reagujete u skladu sa vašim obavezama i nadležnostima i da se aktivno pozabavite za sad ovim, ali i u budućnosti sličnim ekološkim problemima, jer ekologija je mnogo više od ovoga sto se danas građanima servira. A ono što je sasvim jasno je da problem nastaje u sukobu interesa, u proceni i pomirenju između željenog I mogućeg.

Kosovac Andrea,
student pete godine
predstavnik grupe studenata Ekologije i zaštite životne sredine,
Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu