Blog posvećen zaštiti, očuvanju
i unapređenju Zvezdarske šume
Na 15 godina je odložena gradnja MHE na Staroj planini. Zašto ne trajno? Može se pretpostaviti da će izumreti okolna sela i više neće biti hrabrih boraca koji su do sada branili Staru planinu od investitora i pohlepe.
Po štampi se pojavljuju stručnjaci za energetiku koji kažu da su MHE neophodne, Srbija nema dovoljno struje. Vrlo moguće da je ovo tačno, ali hoćemo li manjak struje nadoknađivati uništavanjem reka i životne sredine uopšte? Zašto niko ne pominje štednju? Niko nikada ne predlaže opštu štednju struje u Srbiji. Koliko se struje potroši samo za novogodišnje osvetljenje od Beograda do mnogih manjih mesta? Koliko je minihidroelektrana potrebno da proizvede tu struju? Koliko reka je neophodno da bude uterano u cevi? Da li hoćemo vodu ili šarene laži?
Neka narod bira ali neka ne kuka kada ostanemo bez vode i zbog svih posledica za koje su odgovorne cevi MHE kada se ukopaju u vodotokove. Važno je zaglupiti narodne mase da ne bi razmišljale o svojoj budućnosti. Da pomenemo francuskog pisca Gi Debora (Guy Debord) i delove njegove knjige „Društvo spektakla“, izdanje Porodična biblioteka # 5, Beograd 2003. god. Evo delova iz ove knjige:
„U korenu spektakla je najstarija od svih društvenih specijalizacija, specijalizacija moći“.
„Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije“
„Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato što ih je ekonomija već potpuno podredila svojim ciljevima“.
Upali smo u začarani krug samouništenja. Zagrevanje planete je sve ubrzanije a na zgradama je sve više klima uređaja. Više klima uređaja, enormna potrošnja struje. Fasade državnih institucija ali sve više i privatnih vila su osvetljene cele noći, reklame blješte do jutarnjih sati. Neka se u celoj Srbiji svetleće reklame gase u npr 22 sata. Ima jedno mesto u Nemačkoj gde se sva svetla gase u 22 sata i novac, ušteđen na taj način, koristi se za pametnije stvari potrebne lokalnoj zajednici.
Hoćemo li vodu ili spektakle? Nekada se znalo, zimi je potrošnja struje veća a leti manja, pa se leto koristilo za punjenje jezera hidroelektrana kao rezerva za zimu. Zimi se sada nemilice troše energija i voda radi proizvodnje veštačkog snega po našim današnjim i budućim skijalištima, na Avali se planira seča šume radi izgradnje ski staze, dok se u Alpima glečeri ubrzano tope. Sada više nema sezonskog ritma utroška električne energije.
Niko da se seti da koristi solarnu energiju u većem obimu. Pijace i ravni krovovi bi mogli da se pokriju solarnim panelima. U Izraelu sve kuće imaju jednostavne kotlove na krovovima koji greju vodu. Kao što se po Beogradu popravljaju fasade uz učešće stanara i lokalne zajednice, isto bi moglo da se organizje kada je u pitanju solarna energija ili jeftiniji kotlovi na krovovima.
Umesto da stanari, posebno u velikim zgradama uz račun za struju plaćaju dodatni namet investitorima za tzv. obnovljive izvore energije, taj novac bi mogao da ide u buđžet zgrade radi ugradnje solarnih panela a da ne govorimo o mogućnostima pokrivanja ravnih krovova zelenim biljnim pokrovima. Onima u privatnim kućama bi trebalo dati subvencije za ugradnju alternativnih izvora struje i pružiti struču pomoć. Lično poznajem porodicu u Holandiji, gde stariji bračni par leti putuje po Evropi po dva meseca i za to vreme kada nema stanara, višak struje sa svojih solarnih panela ide u državnu mrežu i kada se vrate, koliko struje su prodali, toliko se umanji njihov račun za struju. I to zamislite u Holandiji gde je osunčavanje daleko manje nego u Srbiji. Naravno, tamo njihova energetska kompanija verovatno nema prekomerno zaposlenih sa enormnim platama. Sistem kakav je naš, dušu je dao za sve i svašta bez kontrole a za ekocid Srbije.
Rasipanje vode je poseban problem. Da bi se u nekom stanu uveo zasebni vodomer, potrebna je komplikovana procedura a poseban je problem što to treba da odobre svi stanari. Koliko ima po soliterima vodokotlića za WC koji cure? Koliko ljudi troši vodu nemilice dok se kupa ili tušira? Nikoga nije briga kada se to plaća zajednički. Jedva se proguralo da se u novijim zgradama centralno grejanje plaća po utrošku, mada i tu izgleda ima nekih nejasnoća.
Nikada štednja prirodnih resursa nije bila predmet pažnje države Srbije i njenih građana. Nismo bogati energentima da se rasipamo kao neke pustinjske zemlje bogate naftom koje sebi mogu da priušte pravljenje veštačkog snega u pustinji na 50 stepeni uz naravno ekološki otisak koji ostavlja ožiljke na celoj našoj planeti Zemlji.
dr Miroslav Demajo
biolog
Dejan Simonović
književnik
Po štampi se pojavljuju stručnjaci za energetiku koji kažu da su MHE neophodne, Srbija nema dovoljno struje. Vrlo moguće da je ovo tačno, ali hoćemo li manjak struje nadoknađivati uništavanjem reka i životne sredine uopšte? Zašto niko ne pominje štednju? Niko nikada ne predlaže opštu štednju struje u Srbiji. Koliko se struje potroši samo za novogodišnje osvetljenje od Beograda do mnogih manjih mesta? Koliko je minihidroelektrana potrebno da proizvede tu struju? Koliko reka je neophodno da bude uterano u cevi? Da li hoćemo vodu ili šarene laži?
Neka narod bira ali neka ne kuka kada ostanemo bez vode i zbog svih posledica za koje su odgovorne cevi MHE kada se ukopaju u vodotokove. Važno je zaglupiti narodne mase da ne bi razmišljale o svojoj budućnosti. Da pomenemo francuskog pisca Gi Debora (Guy Debord) i delove njegove knjige „Društvo spektakla“, izdanje Porodična biblioteka # 5, Beograd 2003. god. Evo delova iz ove knjige:
„U korenu spektakla je najstarija od svih društvenih specijalizacija, specijalizacija moći“.
„Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije“
„Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato što ih je ekonomija već potpuno podredila svojim ciljevima“.
Upali smo u začarani krug samouništenja. Zagrevanje planete je sve ubrzanije a na zgradama je sve više klima uređaja. Više klima uređaja, enormna potrošnja struje. Fasade državnih institucija ali sve više i privatnih vila su osvetljene cele noći, reklame blješte do jutarnjih sati. Neka se u celoj Srbiji svetleće reklame gase u npr 22 sata. Ima jedno mesto u Nemačkoj gde se sva svetla gase u 22 sata i novac, ušteđen na taj način, koristi se za pametnije stvari potrebne lokalnoj zajednici.
Hoćemo li vodu ili spektakle? Nekada se znalo, zimi je potrošnja struje veća a leti manja, pa se leto koristilo za punjenje jezera hidroelektrana kao rezerva za zimu. Zimi se sada nemilice troše energija i voda radi proizvodnje veštačkog snega po našim današnjim i budućim skijalištima, na Avali se planira seča šume radi izgradnje ski staze, dok se u Alpima glečeri ubrzano tope. Sada više nema sezonskog ritma utroška električne energije.
Niko da se seti da koristi solarnu energiju u većem obimu. Pijace i ravni krovovi bi mogli da se pokriju solarnim panelima. U Izraelu sve kuće imaju jednostavne kotlove na krovovima koji greju vodu. Kao što se po Beogradu popravljaju fasade uz učešće stanara i lokalne zajednice, isto bi moglo da se organizje kada je u pitanju solarna energija ili jeftiniji kotlovi na krovovima.
Umesto da stanari, posebno u velikim zgradama uz račun za struju plaćaju dodatni namet investitorima za tzv. obnovljive izvore energije, taj novac bi mogao da ide u buđžet zgrade radi ugradnje solarnih panela a da ne govorimo o mogućnostima pokrivanja ravnih krovova zelenim biljnim pokrovima. Onima u privatnim kućama bi trebalo dati subvencije za ugradnju alternativnih izvora struje i pružiti struču pomoć. Lično poznajem porodicu u Holandiji, gde stariji bračni par leti putuje po Evropi po dva meseca i za to vreme kada nema stanara, višak struje sa svojih solarnih panela ide u državnu mrežu i kada se vrate, koliko struje su prodali, toliko se umanji njihov račun za struju. I to zamislite u Holandiji gde je osunčavanje daleko manje nego u Srbiji. Naravno, tamo njihova energetska kompanija verovatno nema prekomerno zaposlenih sa enormnim platama. Sistem kakav je naš, dušu je dao za sve i svašta bez kontrole a za ekocid Srbije.
Rasipanje vode je poseban problem. Da bi se u nekom stanu uveo zasebni vodomer, potrebna je komplikovana procedura a poseban je problem što to treba da odobre svi stanari. Koliko ima po soliterima vodokotlića za WC koji cure? Koliko ljudi troši vodu nemilice dok se kupa ili tušira? Nikoga nije briga kada se to plaća zajednički. Jedva se proguralo da se u novijim zgradama centralno grejanje plaća po utrošku, mada i tu izgleda ima nekih nejasnoća.
Nikada štednja prirodnih resursa nije bila predmet pažnje države Srbije i njenih građana. Nismo bogati energentima da se rasipamo kao neke pustinjske zemlje bogate naftom koje sebi mogu da priušte pravljenje veštačkog snega u pustinji na 50 stepeni uz naravno ekološki otisak koji ostavlja ožiljke na celoj našoj planeti Zemlji.
dr Miroslav Demajo
biolog
Dejan Simonović
književnik
Нема коментара:
Постави коментар