Rđavo upravljanje Zvezdarskom šumom

Danas je Dan planete zemlje. 

Višegodišnja borba Zvezdaraca, i ne samo Zvezdaraca već i svih onih kojima je do životne sredine stalo, rezultirala je 2013. godine zaštitom Zvezdarske šume kao spomenika prirode:

REŠENјE O PROGLAŠENјU ZAŠTIĆENOG PODRUČJA „ZVEZDARSKA ŠUMA”

Član 1.

Prirodno dobro „Zvezdarska šuma” proglašava se zaštićenim područjem kao spomenik prirode. Prirodno dobro „Zvezdarska šuma” proglašava se zaštićenim područjem radi očuvanja prirodnih vrednosti, strukture i kvaliteta šume, zemlјišta i vazduha, kao i unapređenja prostorne celine nastale lјudskom aktivnošću koja je važan deo sistema gradskog zelenila i koja primarno doprinosi sprečavanju pojave klizišta, regulisanju i pobolјšanju mikroklimatskih uslova i uslova za odmor i rekreaciju.

Upravljanje Zvezdarskom šumom povereno je Zelenilu Beograd. Kako se Zelenilo stara o šumi, može da se uveri svako ko njome prođe. Umesto da je održava i unapređuje, Zelenilo je zaspostavlja i uništava.

Posečena stabla u Zvezdarskoj šumi

 Dva posečena stabla u Zvezdarskoj šumi.

Ne zna se ko, ne zna se zašto. Da li je neko sekao na svoju ruku ili je seklo Zelenilo i s kojim razlogom? Po panjevima, reklo bi se da su stabla zdrava.

Foto Marijana Demajo, 4. januar 2021.

Na širokoj šumskoj stazi, leva strana staze koja ide uzbrdo od česme u Novice Cerovića ka vrhu.

Zvezdara Forest, an Environmental Victory

          Only six km from the center of Belgrade, the Capital city of Serbia, lies a hill with a forest reaching an altitude 253 m above sea level.  Before the Second World War, this hill was mostly covered with orchards and vineyards. In 1932, the Astronomical Observatory was constructed on top of this hill, now part of the Belgrade University. From this Observatory, the hill got its name Zvezdara, meaning something to do with stars. After the Second World War, the hill was afforested mostly through the voluntary work of young people. The forest is significant as it protects parts of the city from erosion, cleans the polluted air and is still rich in biodiversity.

 Fig. 1. Zvezdara Forest, from Google Earth Pro. 44°48'10.72"N,  20°30'42.76"E.

Povodom konkursa „Najbolja ideja za Avalu”

Dopis upućen Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda, Srbijašumama, gradonačelniku i predsedniku skupštine Beograda, timu projekta URBforDAN

Poštovani, 

Na zvaničnom sajtu Grada Beograda, 02.10.2020god. objavljen je konkurs koji se odnosi na uređenje Avale. Deo konkursa glasi:

“Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u saradnji sa JP „Srbijašume” – Šumsko gazdinstvo „Beograd”, u okviru projekta „URBforDAN” objavio je konkurs za izbor najbolje ideje za urbane šume pod nazivom „Najbolja ideja za Avalu”. Projekat Evropske unije „URBforDAN” traži kreativne ideje za naše urbane šume, a ograničenja za kreativnost ne postoje....”

Mi dolepotpisani smo veoma zabrinuti zbog ovog konkursa a još više činjenicom da i Evropska unija učestvuje u njegovom kreiranju i finansiranju.

Razgovori šetača: O destruktivnosti

U Zvezdarskoj šumi o destruktivnosti razgovaramo sa dr Miroslavom Demajo, biologom i borcem za zaštitu prirode.

Suzbijanje lažne nauke: ključna uloga naučnika

Bojana Obradovic¹

i

Ana Barcus²

1 Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Karnegijeva 4, P.O. Box 3503, 11120 Beograd, Srbija

2 Accenture, Intelligent Engineering Services, 40 King Street West, Ste. 3000, Toronto, Ontario, M5H 3Y2, Canada

Ključne reči:

naučna komunikacija; teorija zavere; naučni integritet; etika nauke; naučni metod

REČ UREDNIKA

“Povremeno su naročito bili omiljeni intervjui poznatih ličnosti o dnevnim pitanjima…; u intervjuima se na primer čuveni hemičar ili virtuoz na klaviru, omiljeni gluac, plesač, gimnastičar, letač ili čak pesnik izjašnjavao o koristi i nedostacima statusa neženje, o mogućim uzrocima finansijske krize i tako dalje. Jedino važno pritom bilo je spojiti poznato ime s nekom dnevno aktuelnom temom. … Kad bi neka čuvena umetnička slika promenila vlasnika, ili kad bi neki vredni rukopis bio prodat na licitaciji, kad bi u požaru izgoreo neki stari zamak, kad bi pripadnik stare plemićke loze bio umešan u neki skandal čitaoci bi u hiljadama feljtona saznali ne samo ove činjenice, nego bi istoga ili sledećeg dana dobili još mnoštvo anegdotskog, istorijskog, psihološkog, erotskog i drugog materijala na aktuelnu temu; o svakom događaju dana prolila bi se prava bujica žustrog piskaranja, a stavovi, mišljenja i formulacije svih ovih izveštavanja nosili su, bez izuzetka, pečat brze i neodgovorno proizvedene robe za široku potrošnju.”

Herman Hese, Igra staklenih perli, 1943 [14]

 Uvodni citat iz remek-dela svetske književnosti “Igra staklenih perli” Hermana Hesea prvi put objavljenog 1943. godine, predstavlja distopijsku viziju zamišljene budućnosti ali iz današnje perspektive, opis izgleda zastrašujuće dalekovidan. Citat bi se lako mogao pogrešno shvatiti kao opis sadašnjeg vremena u kome se obilje informacija i mišljenja bilo koga o bilo čemu javno iznosi.

Rasipanje energije i uništavanje životne sredine

  Na 15 godina je odložena gradnja MHE na Staroj planini. Zašto ne trajno? Može se pretpostaviti da će izumreti okolna sela i više neće biti hrabrih boraca koji su do sada branili Staru planinu od investitora i pohlepe.
Po štampi se pojavljuju stručnjaci za energetiku koji kažu da su MHE neophodne, Srbija nema dovoljno struje. Vrlo moguće da je ovo tačno, ali hoćemo li manjak struje nadoknađivati uništavanjem reka i životne sredine uopšte? Zašto niko ne pominje štednju? Niko nikada ne predlaže opštu štednju struje u Srbiji. Koliko se struje potroši samo za novogodišnje osvetljenje od Beograda do mnogih manjih mesta? Koliko je minihidroelektrana potrebno da proizvede tu struju? Koliko reka je neophodno da bude uterano u cevi? Da li hoćemo vodu ili šarene laži?