Posečena stabla u Zvezdarskoj šumi

 Dva posečena stabla u Zvezdarskoj šumi.

Ne zna se ko, ne zna se zašto. Da li je neko sekao na svoju ruku ili je seklo Zelenilo i s kojim razlogom? Po panjevima, reklo bi se da su stabla zdrava.

Foto Marijana Demajo, 4. januar 2021.

Na širokoj šumskoj stazi, leva strana staze koja ide uzbrdo od česme u Novice Cerovića ka vrhu.

Zvezdara Forest, an Environmental Victory

          Only six km from the center of Belgrade, the Capital city of Serbia, lies a hill with a forest reaching an altitude 253 m above sea level.  Before the Second World War, this hill was mostly covered with orchards and vineyards. In 1932, the Astronomical Observatory was constructed on top of this hill, now part of the Belgrade University. From this Observatory, the hill got its name Zvezdara, meaning something to do with stars. After the Second World War, the hill was afforested mostly through the voluntary work of young people. The forest is significant as it protects parts of the city from erosion, cleans the polluted air and is still rich in biodiversity.

 Fig. 1. Zvezdara Forest, from Google Earth Pro. 44°48'10.72"N,  20°30'42.76"E.

Povodom konkursa „Najbolja ideja za Avalu”

Dopis upućen Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda, Srbijašumama, gradonačelniku i predsedniku skupštine Beograda, timu projekta URBforDAN

Poštovani, 

Na zvaničnom sajtu Grada Beograda, 02.10.2020god. objavljen je konkurs koji se odnosi na uređenje Avale. Deo konkursa glasi:

“Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u saradnji sa JP „Srbijašume” – Šumsko gazdinstvo „Beograd”, u okviru projekta „URBforDAN” objavio je konkurs za izbor najbolje ideje za urbane šume pod nazivom „Najbolja ideja za Avalu”. Projekat Evropske unije „URBforDAN” traži kreativne ideje za naše urbane šume, a ograničenja za kreativnost ne postoje....”

Mi dolepotpisani smo veoma zabrinuti zbog ovog konkursa a još više činjenicom da i Evropska unija učestvuje u njegovom kreiranju i finansiranju.

Razgovori šetača: O destruktivnosti

U Zvezdarskoj šumi o destruktivnosti razgovaramo sa dr Miroslavom Demajo, biologom i borcem za zaštitu prirode.

Suzbijanje lažne nauke: ključna uloga naučnika

Bojana Obradovic¹

i

Ana Barcus²

1 Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Karnegijeva 4, P.O. Box 3503, 11120 Beograd, Srbija

2 Accenture, Intelligent Engineering Services, 40 King Street West, Ste. 3000, Toronto, Ontario, M5H 3Y2, Canada

Ključne reči:

naučna komunikacija; teorija zavere; naučni integritet; etika nauke; naučni metod

REČ UREDNIKA

“Povremeno su naročito bili omiljeni intervjui poznatih ličnosti o dnevnim pitanjima…; u intervjuima se na primer čuveni hemičar ili virtuoz na klaviru, omiljeni gluac, plesač, gimnastičar, letač ili čak pesnik izjašnjavao o koristi i nedostacima statusa neženje, o mogućim uzrocima finansijske krize i tako dalje. Jedino važno pritom bilo je spojiti poznato ime s nekom dnevno aktuelnom temom. … Kad bi neka čuvena umetnička slika promenila vlasnika, ili kad bi neki vredni rukopis bio prodat na licitaciji, kad bi u požaru izgoreo neki stari zamak, kad bi pripadnik stare plemićke loze bio umešan u neki skandal čitaoci bi u hiljadama feljtona saznali ne samo ove činjenice, nego bi istoga ili sledećeg dana dobili još mnoštvo anegdotskog, istorijskog, psihološkog, erotskog i drugog materijala na aktuelnu temu; o svakom događaju dana prolila bi se prava bujica žustrog piskaranja, a stavovi, mišljenja i formulacije svih ovih izveštavanja nosili su, bez izuzetka, pečat brze i neodgovorno proizvedene robe za široku potrošnju.”

Herman Hese, Igra staklenih perli, 1943 [14]

 Uvodni citat iz remek-dela svetske književnosti “Igra staklenih perli” Hermana Hesea prvi put objavljenog 1943. godine, predstavlja distopijsku viziju zamišljene budućnosti ali iz današnje perspektive, opis izgleda zastrašujuće dalekovidan. Citat bi se lako mogao pogrešno shvatiti kao opis sadašnjeg vremena u kome se obilje informacija i mišljenja bilo koga o bilo čemu javno iznosi.

Rasipanje energije i uništavanje životne sredine

  Na 15 godina je odložena gradnja MHE na Staroj planini. Zašto ne trajno? Može se pretpostaviti da će izumreti okolna sela i više neće biti hrabrih boraca koji su do sada branili Staru planinu od investitora i pohlepe.
Po štampi se pojavljuju stručnjaci za energetiku koji kažu da su MHE neophodne, Srbija nema dovoljno struje. Vrlo moguće da je ovo tačno, ali hoćemo li manjak struje nadoknađivati uništavanjem reka i životne sredine uopšte? Zašto niko ne pominje štednju? Niko nikada ne predlaže opštu štednju struje u Srbiji. Koliko se struje potroši samo za novogodišnje osvetljenje od Beograda do mnogih manjih mesta? Koliko je minihidroelektrana potrebno da proizvede tu struju? Koliko reka je neophodno da bude uterano u cevi? Da li hoćemo vodu ili šarene laži?

За трајну забрану изградње минихидроцентрала на Старој планини

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НАЈАВЕ УКИДАЊА МИНИХИДРОЦЕНТРАЛА ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА ПИРОТА ОРОЧЕНО НА 15 ГОДИНА

Не дозвољавамо изградњу МХЕ, али ни било какво ремећење природних планинских водотокова, као и свих поступака који штете природи не само на 15 година, већ трајно.

Поводом најаве укидања минихидроцентрала из просторног плана Града Пирота које је орочено на 15 година, имамо потребу да, као ветерани у борби за реке која траје 50 година, изнесемо свој став. Иако нам је веома драго да је избацивањем МХЕ из ПП Општина Пирот признала да је наша вишедеценијска борба против МХЕ, у којој смо чак били приморани да се физички супротстављамо изградњи на терену, да проглашавамо ванредно стање и да организујемо солидарне страже и барикаде на путевима који воде до наших села, билa исправнa и да својим активностима нисмо нарушавали законе, већ штитили сам Устав (чланови 74, 89 и 97), сматрамо да је овакав потез надлежних само први корак у трајном решавању питања заштите природе на Старој планини и у целој нашој земљи.
Као прво, желимо да оспоримо нетачну информацију која се пренела преко РТС-а, али и у многим другим медијима, да наша борба траје последње три године. Становници  села у сливу реке Темштице боре се за реке и природу 50 година. Поводом тога смо отворили и Информативно-документарни центар и Музеј одбране река Старе планине у галерији месне заједнице Темска, како би заинтересовани истраживачи и јавност могли да претражују документа и медијске материјале који су настали током пола века борбе. Историјат те борбе можете прочитати у тексту „Од Темске до Савеза месних заједница Старе планине“ https://nadlanu.com/543816/istorijat-borbe-za-reke-stare-planine-od-temske-do-saveza-mesnih-zajednica-stare-planine-pola-veka-borbe/?fbclid=IwAR3VnQgrxJRBLi-ViOrXXh62IwNBZ0_esdGhMJDeDYTRs-ZL4sSB7vdLQKw.