Blog posvećen zaštiti, očuvanju
i unapređenju Zvezdarske šumePREDMET: Elaborat o opravdanosti izgradnje žičare od sela Temska, preko atara sela Rudinje, do turističkog centra Jabučko ravnište na Staroj planini
Decembra 2011. godine na sajtu www.temska.rs pojavio se dokument o mogućnostima izgradnje žičare na potezu Temska – Jabučko ravnište. Nevericu za postojanje jednog takvog dokumenta i ozbiljnost inicijative potvrdili smo čitanjem Elaborata.
Isčitavanjem dokumenta neverica je postajala sve jasnija, do te mere da je postalo jasno da se atmosfera u selu Temska značajno promenila nakon jula 2011. godine. Šta je dovelo do promene atmosfere za 180 stepeni pod velikim ja znakom pitanja? Zbog čega ljudima u Temskoj više nija važna ni Temštica na primer? Da li su u pitanju izborne šarene igre ili nešto više od toga ostaje da se razjasni u narednom periodu.
Ovog leta održan je 4. po redu istraživački kamp u selu Temska. Organizovalo ga je devet organizacija iz cele Srbije. Proteklih godina mnogo je pričano o budućnosti Temske, konkretno održivom razvoju, ekoturizmu, etnoturizmu, edukativnom turizmu, festivalu hrane, poljoprivrednoj zadruzi i organskoj poljoprivredi. Kroz selo je u protekle četiri godine prošlo preko 600 učesnika iz cele Srbije i skoro 100 ljudi iz više od 15 država sveta. Takvim brojkama se malo koje ruralno područje u Srbiji trenutno može podičiti, a svi smo se nadali da je to samo početak. Ispostavilo se da ipak nismo pred sobom svi imali isti put. Ispostavilo se da je rezultat četvorogodišnjeg druženja i saradnje iznedrilo suštu suprotnost onoga što je prvobitno i dovelo kamp u Temsku. Čak je sada u pitanju i nešto više od toga.
Postojanje Elaborata i navodna podrška za njegovu realizaciju govore sami po sebi.
Reči su sa naše strane bespotrebne. Ostavlja se samo prostor za pitanja kako je do toga došlo i kako neko može uopšte jednu takvu ispraznu inicijativu da zastupa. Razloga protiv ima mnogo, a ovde će isti u devet tačaka biti podrobno i pojašnjeni iz razloga što verovatno mnogo toga meštanima prethodno nije objašnjeno.
1. Plan žičare od Temske do Jabučkog ravništa ne nalazi se u spornom Prostornom planu Parka prirode „Stara planina“, protiv koga se inače Mesna zajednica Temska izričito zalagala u zimu 2007. i tokom cele 2008. godine dok na sraman način nije i usvojen. Dakle, po tom dokumentu ne postoji legalan osnov za izgradnju jednog takvog kapitalnog objekta.
2. Kao ni na Babinom zubu, velike žičare ni na potezu Temska – Jabučko ravnište ne mogu „ekološki“ da se izgrade, već za sobom ostavljaju razaranja poput onih kakve smo imali 2011. godine izgradnjom dalekovoda Pirot – Jabučko ravište. Onima kojima je dalekovod prešao preko imanja znaju o čemu govorimo, s razlikom da je dalekovod išao uglavnom uz asfaltni put, dok bi žičara trebala da ide delovima planine gde do sada asfaltni putevi i putevi za velike kamione nisu postojali. Kako za jedan takav objekat mora da postoji Studija uticaja na životnu srediju i budući da je biodiverzitet na potezu Temska – Rudinje izuzetno dobro istražen i georeferenciran, dobijanje pozitivne studije na legalan način biće gotovo nemoguće. Mi ćemo sve svoje dosadašnje podatke staviti na raspolaganje ljudima koji o tome budu odlučivali, jer kao i 2007. i 2008. godine mi se i sada isključivo zalažemo za pravne i zdravorazumske okvire delatnosti i razvoja na Staroj planini.
3. Kojim sredstvima bi se finansirao jedan ovako megalomanski projekat? Iz državnih fondova (NIP?) koji su i inače minimalni ili nekih privatnih? Iz privatnih znatno teže jer privatnici vrlo dobro poznaju smislenost profita i kapaciteta za pojedina ulaganja. Koliko bi koštao taj luksuz? Na Internetu, a samim tim i u praksi se cene za jedan kilometar žičare kreću od 750.000 evra za male, do oko 3.000.000 evra za gondole. Na cenu se naknadno dodaje izvesna suma ukoliko želimo da žičara radi brzo, dakle ako želimo za 30 minuta preći 10 km.
Uzgred, minimalna razdaljina od Temske grebenom do Jabučkog raništa iznosi 12 km, a ne 10 km. Dalje, logično je da za razdaljinu od 12 km ne može da bude skučena žičara, jer se dobro treba nažuljati za predviđeni pređeni put. Znači, pričamo o ne baš „jefitinoj“ gondoli i skupa više od 36 miliona evra. Ako na to pridodamo i održavanje, cifre odlaze u nedogled. Sve u svemu, normalan čovek bi trebao da bude svestan da toliki luksuz Srbija ne treba i ne može da ima. Posebno ako se uzme u obzir koliko bi ISTA TA SREDSTVA učinila na infrastrukturu ne samo Temske već i svih okolnih sela. Ovako sa gondolom ostaje sve isto, ista ili vrlo slična nezaposlenost, loša infrastruktura, a žičarom bi eventualno upravljao jedan ili svega nekoliko ljudi.
4. Ukoliko se na cifre o ceni gondole pridoda i veoma nestabilna elektro-mreža ovog područja, postavlja se i ozbiljno pitanje bezbednosti putovanja na realiciji Temska – Rudinje, gde često nema ni dometa, a gde vrlo često vladaju i potpuno različiti klimatski uslovi. Tako na primeru, dok je na grbenu nevreme u Temskoj je sunčano – i obrnuto. Sve je to odavno poznato, jedino je nepoznato odakle navodi u Elaboratu da na tom potezu nema naglih promena vremena, nema magle, nema jakih vetrova,... U kotlini gde se nalazi Temska uslovi svakako jesu specifičniji u odnosu na okolinu, ali na grebenima brda po kojim bi trebala da ide gondola svakako da ima. Dakle, ovako nešto može da napiše samo neko ko uopšte ne poznaje Staru planinu.
5. Opšte je poznato da sela na Staroj planini muku muče sa problematičnom elektrodistribucijom. Ako to znamo, pitamo se kojom stujom bi se napajala ogromna gondola od Temske do Jabučkog ravništa? Koliko je bezbedno voziti se sat vremena gondolom na struju u područje gde je elektrodistribucija još uvek problematična. Stanovnicima tih krajeva dobro je poznato kakve kvarove prave udari gromova i oluje koje su tokom godine veoma česte na planini. Dalje se u Elaboratu navodi da se za gondolu može koristiti struja iz HE „Temac“ i izgleda budućih mini hidroelektrana na Temštici, pitamo se o čemu. Kažemo izgleda budućim jer je navod u Elaboratu isprva bio nejasan: „Razvoj prirodnog
potencijala reke Temštice za proizvodnju struje. Tu je i već postojeća hidrocentrala manje električne snage „Temac“ koja je u sistemu Eleketoprivrede Srbije i koja bi, sasvim sigurno, mogla da se iskoristi za napajanje strujom novoizgrađene žičare i da tokom cele godine svoju mini hodroelektranu. Nakon ovog navoda se kao višegodišnji prijatelji Temske pitamo šta je to navelo Temštane da okrenu leđa i reci koju su toliko branili svih ovih godina? To pitamo jer kasnije u tekstu Elaborat postaje znatno jasniji: “Reviltalizacija MHE „Temac“ instalacione snage 625 KW i godišnjom proizvodnjom od 2,8 GWH, sa branom i mini akumulacijom na Temštici zapremine oko 3000 kubnih metara.” Prosto ostajemo bez teksta i sa pitanjem ZAŠTO?
6. Navod kako će Piroćanci izgradnjom žičare konačno imati mogućnost da vide Staru planinu više su nego smešni i žalosni: „Dakle, izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do novostvorenog turističkog kompleksa na Jabučkom ravništu na Staroj planini, ostvario bi se san mnogih Piroćanaca da sa teritorije opštine Pirot dođu do Stare planine. Izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do turističkog centra na Jabučkom ravništu, taj san bi postao njihova realnost, stvarnost i sreća. A do te sreće ostaje tako malo.“ Da li stvarno ima takvih Piroćanaca koje je do sada nešto sprečavalo ili koji su nesrećni što ne mogu otići na Staru planinu? Pita li se neko koliko će koštati karta za žičaru? Da li zaista ispunjavajući odslaci Piroćanaca na Staru planinu koštaju 36 miliona evra??
7. I pored svog angažmana koji smo imali u Temskoj tokom prethodne 4 godine, kao i u borbi protiv skijališta i prevođenja Toplodolske reke, u Elaboratu se našao i sledeći pasus: „Izgradnjom prvog hotela na Jabučkom ravništu na Staroj planini zapravo i počinje ostvarivanje veoma ambicioznog projekta razvoja turističkog kompleksa na ovoj planini, onako kako je u navedenoj Uredbi od 14. novembra 2008. godine i predvidela Vlada Republike Srbije. Još pre ove Uredbe, a naročito nakon njenog usvajanja, u javnosti je, kao i na velikom broju stručnih skupova, bilo je različitih, čak i oprečnih mišljenja, stavova i preporuka o tome kako da se osmisli i sprovede u delo ovaj projekat. Naravno da je bilo zagovornika među stručnom i laičkom javnošču sa stavom, a ima ih i danas, da na Staroj planini ne treba ništa da se gradi, kako bi se očuvala prirodna sredina, i to kako biljni, tako i životinjski svet koji živi na njoj“. Nakon jednog ovakvog pasusa, postavlja se pitanje da li smo mi ta stručna ili laička javnost? I da li zaista ta „druga oprečna javnost“ nije nudila na desetine drugih rešenja i modela razvoja ovog područja? Sramota je reći da nije, pogotovo u Temskoj i pogotovo u elaboratu vezanom za Temsku. Takođe, konstatovanje da je realnost izgradnja velikog turističkog kompleksa na Staroj planini i pridruživanje istom i pored svih dosadašnjih saznanja o njegovoj istoriji i praksi, sramotna je. Barem Temska imala je više jasnih pravaca u kojima je mogla da se razvija, međutim odabrao se onaj najneutemeljeniji i sa najmanje moralno-pravnih načela. Pitamo se opet, zašto?
8. Inicijativni odbor je već u startu staranje žičarom posvetio i podredio JP „Skijališta Srbije“ koje je po mnogo čemu poznato po bezočnom kršenju zakona Republike Srbije. Jasan primer je nelegalna izgradnja žičara i skijaških staza na Babinom zubu, a primera ima još mnogo. Zašto u startu jednu ovakvu delatnost poveriti takvom preduzeću? Zbog toga što drže monopol u izgradnji žičara i sa
lakoćom barataju sa tom problematikom ili ima neki drugi razlog? Uzgred, ljudi iz ovog preduzeća su među onima koji se zalažu za potpunu realizaciju Prostornog plana Parka prirode „Stara planina“. To znači i za prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero, jer nešto će morati da proizvodi dovoljno
struje za opskrbljivanje budućih hotela i žičara, tu nema dileme.
9. Prikazivanje žičare kao rešenje svih problema Temske i Opštine Pirot više je nego smešna i žalosna. Prosto neverovatna prosvetiteljska predstava o značaju žičare i uopšte žičara za razvoj i opstanak Srbije i Srba kao naroda. Izgleda da je sve do sada Srbija bila nesvesna rešenja za svoju budućnost. Kamo sreće da je to zaista tako i da smo sa žičarama na pravom putu opšteg preporoda, međutim to upravo već na primeru Kopaonika nije slučaj. Nejasno je u kom svetlu je Kopaonik pozitivan primer ove novootkrivene ideologije budući da je poznato da izuzev hotela koji sa vrha zagađuju planinu, sela u okolini Brusa (pa i sam Brus) nastavila su svoj tihi odlazak u istoriju. Dakle, ništa od osnovnih
problema nije rešeno velikim skijalištem i desetinama kilometara žičara na vrhu planine. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Da nisu izbori naredne godine, još bi se čovek i zapitao da li je ovako nešto moguće ili pak kad će biti završeno. Međutim, kao narod koji je već decenijama pred izbore brutalno
obmanjivan od strane političara, svesni smo sindroma šarenih priča kao i da za ovako nešto nema realnih mogućnosti. Ukoliko se čak i pojave, Inicijativni ili u tom slučaju Realizacioni odbor savetujemo da se dobro pripremi da pred zakonom, javnošću i sobom odbrane svoju inicijativu čije će posledice moći da sagledaju tek narednih godina. U svakom slučaju, vrlo uskoro.
Datum: 19.12.2011.
Biološko društvo „Dr Sava Petrović“ (Niš)
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije „Josif Pančić“ (Novi Sad)
Društvo za biološka istraživanja „Sergej D. Matvejev“ (Beograd)
Kraljevsko prirodnjačko društvo „Balkan“ (Kraljevo)
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Novi Sad)
Ekološko-istraživačko društvo „Mladen Karaman“ (Kragujevac)
Volonterski centar Vojvodine (Novi Sad)
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“ (Novi Sad)
Udruženje „Zaštitimo Zvezdarsku šumu“ (Beograd)
Udruženje „HabiProt“ (Beograd)__
Decembra 2011. godine na sajtu www.temska.rs pojavio se dokument o mogućnostima izgradnje žičare na potezu Temska – Jabučko ravnište. Nevericu za postojanje jednog takvog dokumenta i ozbiljnost inicijative potvrdili smo čitanjem Elaborata.
Isčitavanjem dokumenta neverica je postajala sve jasnija, do te mere da je postalo jasno da se atmosfera u selu Temska značajno promenila nakon jula 2011. godine. Šta je dovelo do promene atmosfere za 180 stepeni pod velikim ja znakom pitanja? Zbog čega ljudima u Temskoj više nija važna ni Temštica na primer? Da li su u pitanju izborne šarene igre ili nešto više od toga ostaje da se razjasni u narednom periodu.
Ovog leta održan je 4. po redu istraživački kamp u selu Temska. Organizovalo ga je devet organizacija iz cele Srbije. Proteklih godina mnogo je pričano o budućnosti Temske, konkretno održivom razvoju, ekoturizmu, etnoturizmu, edukativnom turizmu, festivalu hrane, poljoprivrednoj zadruzi i organskoj poljoprivredi. Kroz selo je u protekle četiri godine prošlo preko 600 učesnika iz cele Srbije i skoro 100 ljudi iz više od 15 država sveta. Takvim brojkama se malo koje ruralno područje u Srbiji trenutno može podičiti, a svi smo se nadali da je to samo početak. Ispostavilo se da ipak nismo pred sobom svi imali isti put. Ispostavilo se da je rezultat četvorogodišnjeg druženja i saradnje iznedrilo suštu suprotnost onoga što je prvobitno i dovelo kamp u Temsku. Čak je sada u pitanju i nešto više od toga.
Postojanje Elaborata i navodna podrška za njegovu realizaciju govore sami po sebi.
Reči su sa naše strane bespotrebne. Ostavlja se samo prostor za pitanja kako je do toga došlo i kako neko može uopšte jednu takvu ispraznu inicijativu da zastupa. Razloga protiv ima mnogo, a ovde će isti u devet tačaka biti podrobno i pojašnjeni iz razloga što verovatno mnogo toga meštanima prethodno nije objašnjeno.
1. Plan žičare od Temske do Jabučkog ravništa ne nalazi se u spornom Prostornom planu Parka prirode „Stara planina“, protiv koga se inače Mesna zajednica Temska izričito zalagala u zimu 2007. i tokom cele 2008. godine dok na sraman način nije i usvojen. Dakle, po tom dokumentu ne postoji legalan osnov za izgradnju jednog takvog kapitalnog objekta.
2. Kao ni na Babinom zubu, velike žičare ni na potezu Temska – Jabučko ravnište ne mogu „ekološki“ da se izgrade, već za sobom ostavljaju razaranja poput onih kakve smo imali 2011. godine izgradnjom dalekovoda Pirot – Jabučko ravište. Onima kojima je dalekovod prešao preko imanja znaju o čemu govorimo, s razlikom da je dalekovod išao uglavnom uz asfaltni put, dok bi žičara trebala da ide delovima planine gde do sada asfaltni putevi i putevi za velike kamione nisu postojali. Kako za jedan takav objekat mora da postoji Studija uticaja na životnu srediju i budući da je biodiverzitet na potezu Temska – Rudinje izuzetno dobro istražen i georeferenciran, dobijanje pozitivne studije na legalan način biće gotovo nemoguće. Mi ćemo sve svoje dosadašnje podatke staviti na raspolaganje ljudima koji o tome budu odlučivali, jer kao i 2007. i 2008. godine mi se i sada isključivo zalažemo za pravne i zdravorazumske okvire delatnosti i razvoja na Staroj planini.
3. Kojim sredstvima bi se finansirao jedan ovako megalomanski projekat? Iz državnih fondova (NIP?) koji su i inače minimalni ili nekih privatnih? Iz privatnih znatno teže jer privatnici vrlo dobro poznaju smislenost profita i kapaciteta za pojedina ulaganja. Koliko bi koštao taj luksuz? Na Internetu, a samim tim i u praksi se cene za jedan kilometar žičare kreću od 750.000 evra za male, do oko 3.000.000 evra za gondole. Na cenu se naknadno dodaje izvesna suma ukoliko želimo da žičara radi brzo, dakle ako želimo za 30 minuta preći 10 km.
Uzgred, minimalna razdaljina od Temske grebenom do Jabučkog raništa iznosi 12 km, a ne 10 km. Dalje, logično je da za razdaljinu od 12 km ne može da bude skučena žičara, jer se dobro treba nažuljati za predviđeni pređeni put. Znači, pričamo o ne baš „jefitinoj“ gondoli i skupa više od 36 miliona evra. Ako na to pridodamo i održavanje, cifre odlaze u nedogled. Sve u svemu, normalan čovek bi trebao da bude svestan da toliki luksuz Srbija ne treba i ne može da ima. Posebno ako se uzme u obzir koliko bi ISTA TA SREDSTVA učinila na infrastrukturu ne samo Temske već i svih okolnih sela. Ovako sa gondolom ostaje sve isto, ista ili vrlo slična nezaposlenost, loša infrastruktura, a žičarom bi eventualno upravljao jedan ili svega nekoliko ljudi.
4. Ukoliko se na cifre o ceni gondole pridoda i veoma nestabilna elektro-mreža ovog područja, postavlja se i ozbiljno pitanje bezbednosti putovanja na realiciji Temska – Rudinje, gde često nema ni dometa, a gde vrlo često vladaju i potpuno različiti klimatski uslovi. Tako na primeru, dok je na grbenu nevreme u Temskoj je sunčano – i obrnuto. Sve je to odavno poznato, jedino je nepoznato odakle navodi u Elaboratu da na tom potezu nema naglih promena vremena, nema magle, nema jakih vetrova,... U kotlini gde se nalazi Temska uslovi svakako jesu specifičniji u odnosu na okolinu, ali na grebenima brda po kojim bi trebala da ide gondola svakako da ima. Dakle, ovako nešto može da napiše samo neko ko uopšte ne poznaje Staru planinu.
5. Opšte je poznato da sela na Staroj planini muku muče sa problematičnom elektrodistribucijom. Ako to znamo, pitamo se kojom stujom bi se napajala ogromna gondola od Temske do Jabučkog ravništa? Koliko je bezbedno voziti se sat vremena gondolom na struju u područje gde je elektrodistribucija još uvek problematična. Stanovnicima tih krajeva dobro je poznato kakve kvarove prave udari gromova i oluje koje su tokom godine veoma česte na planini. Dalje se u Elaboratu navodi da se za gondolu može koristiti struja iz HE „Temac“ i izgleda budućih mini hidroelektrana na Temštici, pitamo se o čemu. Kažemo izgleda budućim jer je navod u Elaboratu isprva bio nejasan: „Razvoj prirodnog
potencijala reke Temštice za proizvodnju struje. Tu je i već postojeća hidrocentrala manje električne snage „Temac“ koja je u sistemu Eleketoprivrede Srbije i koja bi, sasvim sigurno, mogla da se iskoristi za napajanje strujom novoizgrađene žičare i da tokom cele godine svoju mini hodroelektranu. Nakon ovog navoda se kao višegodišnji prijatelji Temske pitamo šta je to navelo Temštane da okrenu leđa i reci koju su toliko branili svih ovih godina? To pitamo jer kasnije u tekstu Elaborat postaje znatno jasniji: “Reviltalizacija MHE „Temac“ instalacione snage 625 KW i godišnjom proizvodnjom od 2,8 GWH, sa branom i mini akumulacijom na Temštici zapremine oko 3000 kubnih metara.” Prosto ostajemo bez teksta i sa pitanjem ZAŠTO?
6. Navod kako će Piroćanci izgradnjom žičare konačno imati mogućnost da vide Staru planinu više su nego smešni i žalosni: „Dakle, izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do novostvorenog turističkog kompleksa na Jabučkom ravništu na Staroj planini, ostvario bi se san mnogih Piroćanaca da sa teritorije opštine Pirot dođu do Stare planine. Izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do turističkog centra na Jabučkom ravništu, taj san bi postao njihova realnost, stvarnost i sreća. A do te sreće ostaje tako malo.“ Da li stvarno ima takvih Piroćanaca koje je do sada nešto sprečavalo ili koji su nesrećni što ne mogu otići na Staru planinu? Pita li se neko koliko će koštati karta za žičaru? Da li zaista ispunjavajući odslaci Piroćanaca na Staru planinu koštaju 36 miliona evra??
7. I pored svog angažmana koji smo imali u Temskoj tokom prethodne 4 godine, kao i u borbi protiv skijališta i prevođenja Toplodolske reke, u Elaboratu se našao i sledeći pasus: „Izgradnjom prvog hotela na Jabučkom ravništu na Staroj planini zapravo i počinje ostvarivanje veoma ambicioznog projekta razvoja turističkog kompleksa na ovoj planini, onako kako je u navedenoj Uredbi od 14. novembra 2008. godine i predvidela Vlada Republike Srbije. Još pre ove Uredbe, a naročito nakon njenog usvajanja, u javnosti je, kao i na velikom broju stručnih skupova, bilo je različitih, čak i oprečnih mišljenja, stavova i preporuka o tome kako da se osmisli i sprovede u delo ovaj projekat. Naravno da je bilo zagovornika među stručnom i laičkom javnošču sa stavom, a ima ih i danas, da na Staroj planini ne treba ništa da se gradi, kako bi se očuvala prirodna sredina, i to kako biljni, tako i životinjski svet koji živi na njoj“. Nakon jednog ovakvog pasusa, postavlja se pitanje da li smo mi ta stručna ili laička javnost? I da li zaista ta „druga oprečna javnost“ nije nudila na desetine drugih rešenja i modela razvoja ovog područja? Sramota je reći da nije, pogotovo u Temskoj i pogotovo u elaboratu vezanom za Temsku. Takođe, konstatovanje da je realnost izgradnja velikog turističkog kompleksa na Staroj planini i pridruživanje istom i pored svih dosadašnjih saznanja o njegovoj istoriji i praksi, sramotna je. Barem Temska imala je više jasnih pravaca u kojima je mogla da se razvija, međutim odabrao se onaj najneutemeljeniji i sa najmanje moralno-pravnih načela. Pitamo se opet, zašto?
8. Inicijativni odbor je već u startu staranje žičarom posvetio i podredio JP „Skijališta Srbije“ koje je po mnogo čemu poznato po bezočnom kršenju zakona Republike Srbije. Jasan primer je nelegalna izgradnja žičara i skijaških staza na Babinom zubu, a primera ima još mnogo. Zašto u startu jednu ovakvu delatnost poveriti takvom preduzeću? Zbog toga što drže monopol u izgradnji žičara i sa
lakoćom barataju sa tom problematikom ili ima neki drugi razlog? Uzgred, ljudi iz ovog preduzeća su među onima koji se zalažu za potpunu realizaciju Prostornog plana Parka prirode „Stara planina“. To znači i za prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero, jer nešto će morati da proizvodi dovoljno
struje za opskrbljivanje budućih hotela i žičara, tu nema dileme.
9. Prikazivanje žičare kao rešenje svih problema Temske i Opštine Pirot više je nego smešna i žalosna. Prosto neverovatna prosvetiteljska predstava o značaju žičare i uopšte žičara za razvoj i opstanak Srbije i Srba kao naroda. Izgleda da je sve do sada Srbija bila nesvesna rešenja za svoju budućnost. Kamo sreće da je to zaista tako i da smo sa žičarama na pravom putu opšteg preporoda, međutim to upravo već na primeru Kopaonika nije slučaj. Nejasno je u kom svetlu je Kopaonik pozitivan primer ove novootkrivene ideologije budući da je poznato da izuzev hotela koji sa vrha zagađuju planinu, sela u okolini Brusa (pa i sam Brus) nastavila su svoj tihi odlazak u istoriju. Dakle, ništa od osnovnih
problema nije rešeno velikim skijalištem i desetinama kilometara žičara na vrhu planine. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Da nisu izbori naredne godine, još bi se čovek i zapitao da li je ovako nešto moguće ili pak kad će biti završeno. Međutim, kao narod koji je već decenijama pred izbore brutalno
obmanjivan od strane političara, svesni smo sindroma šarenih priča kao i da za ovako nešto nema realnih mogućnosti. Ukoliko se čak i pojave, Inicijativni ili u tom slučaju Realizacioni odbor savetujemo da se dobro pripremi da pred zakonom, javnošću i sobom odbrane svoju inicijativu čije će posledice moći da sagledaju tek narednih godina. U svakom slučaju, vrlo uskoro.
Datum: 19.12.2011.
Biološko društvo „Dr Sava Petrović“ (Niš)
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije „Josif Pančić“ (Novi Sad)
Društvo za biološka istraživanja „Sergej D. Matvejev“ (Beograd)
Kraljevsko prirodnjačko društvo „Balkan“ (Kraljevo)
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Novi Sad)
Ekološko-istraživačko društvo „Mladen Karaman“ (Kragujevac)
Volonterski centar Vojvodine (Novi Sad)
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“ (Novi Sad)
Udruženje „Zaštitimo Zvezdarsku šumu“ (Beograd)
Udruženje „HabiProt“ (Beograd)__
Нема коментара:
Постави коментар