Zaštitimo Zvezdarsku šumuPunim plućima!

Zvezdarkova pesma

2012-02-05T13:22:00.005+01:00

Autor animacije i stihova: dr Slavko Ćušić

ZVEZDARKOVA PESMA
Ja sam Zvezdarko, jež,
Zvezdarske šume knez.
Zamislite, u 21. veku,
Neki ljudi hoće šumu da poseku.
Nesavesni ljudi neka uče više,
O važnosti šume i kako se diše.
Zvezdarska je šuma ponos velegrada,
To su čista pluća našeg Beograda.
Šuma veže ce - o - dva gas,
Od globalnog zagrevanja štiti nas.
Da nam klima ne bi bila vrela,
O zelenoj biljci Planeta visi cela.
Ova šuma čini još i više,
Da Beograd kiseonik diše.
Ovde žive zaštićene vrste,
Toliko su retke, brojiš ih na prste.
Svako drvo i zelena grana,
Dragocen su deo našeg šumskog stana.
Zvezdarska je šuma naše bunjište,
Ne dajte, ljudi, da ga unište.
Zaštitite šumu od uništenja,
Zahvalna će biti naša pokolenja.
Imajte ljudi biološkog stila,
Beogradu treba više zelenila.

Zaštita Zvezdarske šume na prvoj ovogodišnjoj sednici skupštine grada

2012-01-15T14:21:00.000+01:00

U izjavi za Politiku, Mirjana Gucić, pomoćnica sekretara za zaštitu životne sredine, najavila je da će Zvezdarska šuma biti zaštićena na prvoj sednici skupštine grada Beograda u 2012. godini.
Pročitajte...

Poznati aktivista za zaštitu životne sredine Judži Mijata zasadio jelku u Zvezdarskoj šumi

2011-12-30T19:11:00.001+01:00

Autor: M. J. 27.12.2011.

Poznati aktivista za zaštitu životne sredine, ambasador mira Ujedinjenih nacija i prijatelj prirode Judži Mijata posetio je Beograd gde je u Zvezdarskoj šumi zasadio jelku sa aktivistima iz grupe "Zaštitimo Zvezdarsku šumu".

Mijata je jelku izabrao u susret predstojećim praznicima, a kako bi podstakao ljude da kupuju jelke sa busenom kako bi kasnije mogli da ih zasade.
Judži je inače veliki ljubitelj prirode i od 2007. godine je na porputovanju svetom. Do sada je obišao 11 zemalja i prepešačio više od 10.000 kilometara, a zasadio je više od 3.000 stabala . Cilj mu je da 2012. godine stigne do Londona, na otvaranje Olimpijskih igara.

Judži koji je inače veliki ljubitelj prirode do sada je prešao preko 10.000 kilometara u 11 zemalja gde je zasadio preko 3.000 stabala različitog drveća.

U Srbiju je došao zato što je čuo za patnju ljudi i prirode zbog prethodnih događaja koja su potresla naš region.

- Mnogi misle da mir postoji samo između čoveka i čoveka, ali on takođe postoji između čoveka i prirode. Naš mali učinak može da napravi veliki napredak - rekao je Mijata.

Izvor: 24 sata

Juđi Mijata u Zvezdarskoj šumi

2011-12-27T19:41:00.001+01:00

Detaljnije...

Juđi Mijata na RTS-u

2011-12-27T19:40:00.000+01:00

Priznanje

2011-12-26T18:59:00.001+01:00

Saopštenje Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine

2011-12-26T18:57:00.001+01:00

PREDMET: Elaborat o opravdanosti izgradnje žičare od sela Temska, preko atara sela Rudinje, do turističkog centra Jabučko ravnište na Staroj planini

Decembra 2011. godine na sajtu www.temska.rs pojavio se dokument o mogućnostima izgradnje žičare na potezu Temska – Jabučko ravnište. Nevericu za postojanje jednog takvog dokumenta i ozbiljnost inicijative potvrdili smo čitanjem Elaborata.
Isčitavanjem dokumenta neverica je postajala sve jasnija, do te mere da je postalo jasno da se atmosfera u selu Temska značajno promenila nakon jula 2011. godine. Šta je dovelo do promene atmosfere za 180 stepeni pod velikim ja znakom pitanja? Zbog čega ljudima u Temskoj više nija važna ni Temštica na primer? Da li su u pitanju izborne šarene igre ili nešto više od toga ostaje da se razjasni u narednom periodu.

Ovog leta održan je 4. po redu istraživački kamp u selu Temska. Organizovalo ga je devet organizacija iz cele Srbije. Proteklih godina mnogo je pričano o budućnosti Temske, konkretno održivom razvoju, ekoturizmu, etnoturizmu, edukativnom turizmu, festivalu hrane, poljoprivrednoj zadruzi i organskoj poljoprivredi. Kroz selo je u protekle četiri godine prošlo preko 600 učesnika iz cele Srbije i skoro 100 ljudi iz više od 15 država sveta. Takvim brojkama se malo koje ruralno područje u Srbiji trenutno može podičiti, a svi smo se nadali da je to samo početak. Ispostavilo se da ipak nismo pred sobom svi imali isti put. Ispostavilo se da je rezultat četvorogodišnjeg druženja i saradnje iznedrilo suštu suprotnost onoga što je prvobitno i dovelo kamp u Temsku. Čak je sada u pitanju i nešto više od toga.
Postojanje Elaborata i navodna podrška za njegovu realizaciju govore sami po sebi.
Reči su sa naše strane bespotrebne. Ostavlja se samo prostor za pitanja kako je do toga došlo i kako neko može uopšte jednu takvu ispraznu inicijativu da zastupa. Razloga protiv ima mnogo, a ovde će isti u devet tačaka biti podrobno i pojašnjeni iz razloga što verovatno mnogo toga meštanima prethodno nije objašnjeno.
1. Plan žičare od Temske do Jabučkog ravništa ne nalazi se u spornom Prostornom planu Parka prirode „Stara planina“, protiv koga se inače Mesna zajednica Temska izričito zalagala u zimu 2007. i tokom cele 2008. godine dok na sraman način nije i usvojen. Dakle, po tom dokumentu ne postoji legalan osnov za izgradnju jednog takvog kapitalnog objekta.
2. Kao ni na Babinom zubu, velike žičare ni na potezu Temska – Jabučko ravnište ne mogu „ekološki“ da se izgrade, već za sobom ostavljaju razaranja poput onih kakve smo imali 2011. godine izgradnjom dalekovoda Pirot – Jabučko ravište. Onima kojima je dalekovod prešao preko imanja znaju o čemu govorimo, s razlikom da je dalekovod išao uglavnom uz asfaltni put, dok bi žičara trebala da ide delovima planine gde do sada asfaltni putevi i putevi za velike kamione nisu postojali. Kako za jedan takav objekat mora da postoji Studija uticaja na životnu srediju i budući da je biodiverzitet na potezu Temska – Rudinje izuzetno dobro istražen i georeferenciran, dobijanje pozitivne studije na legalan način biće gotovo nemoguće. Mi ćemo sve svoje dosadašnje podatke staviti na raspolaganje ljudima koji o tome budu odlučivali, jer kao i 2007. i 2008. godine mi se i sada isključivo zalažemo za pravne i zdravorazumske okvire delatnosti i razvoja na Staroj planini.
3. Kojim sredstvima bi se finansirao jedan ovako megalomanski projekat? Iz državnih fondova (NIP?) koji su i inače minimalni ili nekih privatnih? Iz privatnih znatno teže jer privatnici vrlo dobro poznaju smislenost profita i kapaciteta za pojedina ulaganja. Koliko bi koštao taj luksuz? Na Internetu, a samim tim i u praksi se cene za jedan kilometar žičare kreću od 750.000 evra za male, do oko 3.000.000 evra za gondole. Na cenu se naknadno dodaje izvesna suma ukoliko želimo da žičara radi brzo, dakle ako želimo za 30 minuta preći 10 km.
Uzgred, minimalna razdaljina od Temske grebenom do Jabučkog raništa iznosi 12 km, a ne 10 km. Dalje, logično je da za razdaljinu od 12 km ne može da bude skučena žičara, jer se dobro treba nažuljati za predviđeni pređeni put. Znači, pričamo o ne baš „jefitinoj“ gondoli i skupa više od 36 miliona evra. Ako na to pridodamo i održavanje, cifre odlaze u nedogled. Sve u svemu, normalan čovek bi trebao da bude svestan da toliki luksuz Srbija ne treba i ne može da ima. Posebno ako se uzme u obzir koliko bi ISTA TA SREDSTVA učinila na infrastrukturu ne samo Temske već i svih okolnih sela. Ovako sa gondolom ostaje sve isto, ista ili vrlo slična nezaposlenost, loša infrastruktura, a žičarom bi eventualno upravljao jedan ili svega nekoliko ljudi.
4. Ukoliko se na cifre o ceni gondole pridoda i veoma nestabilna elektro-mreža ovog područja, postavlja se i ozbiljno pitanje bezbednosti putovanja na realiciji Temska – Rudinje, gde često nema ni dometa, a gde vrlo često vladaju i potpuno različiti klimatski uslovi. Tako na primeru, dok je na grbenu nevreme u Temskoj je sunčano – i obrnuto. Sve je to odavno poznato, jedino je nepoznato odakle navodi u Elaboratu da na tom potezu nema naglih promena vremena, nema magle, nema jakih vetrova,... U kotlini gde se nalazi Temska uslovi svakako jesu specifičniji u odnosu na okolinu, ali na grebenima brda po kojim bi trebala da ide gondola svakako da ima. Dakle, ovako nešto može da napiše samo neko ko uopšte ne poznaje Staru planinu.
5. Opšte je poznato da sela na Staroj planini muku muče sa problematičnom elektrodistribucijom. Ako to znamo, pitamo se kojom stujom bi se napajala ogromna gondola od Temske do Jabučkog ravništa? Koliko je bezbedno voziti se sat vremena gondolom na struju u područje gde je elektrodistribucija još uvek problematična. Stanovnicima tih krajeva dobro je poznato kakve kvarove prave udari gromova i oluje koje su tokom godine veoma česte na planini. Dalje se u Elaboratu navodi da se za gondolu može koristiti struja iz HE „Temac“ i izgleda budućih mini hidroelektrana na Temštici, pitamo se o čemu. Kažemo izgleda budućim jer je navod u Elaboratu isprva bio nejasan: „Razvoj prirodnog
potencijala reke Temštice za proizvodnju struje. Tu je i već postojeća hidrocentrala manje električne snage „Temac“ koja je u sistemu Eleketoprivrede Srbije i koja bi, sasvim sigurno, mogla da se iskoristi za napajanje strujom novoizgrađene žičare i da tokom cele godine svoju mini hodroelektranu. Nakon ovog navoda se kao višegodišnji prijatelji Temske pitamo šta je to navelo Temštane da okrenu leđa i reci koju su toliko branili svih ovih godina? To pitamo jer kasnije u tekstu Elaborat postaje znatno jasniji: “Reviltalizacija MHE „Temac“ instalacione snage 625 KW i godišnjom proizvodnjom od 2,8 GWH, sa branom i mini akumulacijom na Temštici zapremine oko 3000 kubnih metara.” Prosto ostajemo bez teksta i sa pitanjem ZAŠTO?
6. Navod kako će Piroćanci izgradnjom žičare konačno imati mogućnost da vide Staru planinu više su nego smešni i žalosni: „Dakle, izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do novostvorenog turističkog kompleksa na Jabučkom ravništu na Staroj planini, ostvario bi se san mnogih Piroćanaca da sa teritorije opštine Pirot dođu do Stare planine. Izgradnjom žičare od Temske, preko atara sela Rudinje, do turističkog centra na Jabučkom ravništu, taj san bi postao njihova realnost, stvarnost i sreća. A do te sreće ostaje tako malo.“ Da li stvarno ima takvih Piroćanaca koje je do sada nešto sprečavalo ili koji su nesrećni što ne mogu otići na Staru planinu? Pita li se neko koliko će koštati karta za žičaru? Da li zaista ispunjavajući odslaci Piroćanaca na Staru planinu koštaju 36 miliona evra??
7. I pored svog angažmana koji smo imali u Temskoj tokom prethodne 4 godine, kao i u borbi protiv skijališta i prevođenja Toplodolske reke, u Elaboratu se našao i sledeći pasus: „Izgradnjom prvog hotela na Jabučkom ravništu na Staroj planini zapravo i počinje ostvarivanje veoma ambicioznog projekta razvoja turističkog kompleksa na ovoj planini, onako kako je u navedenoj Uredbi od 14. novembra 2008. godine i predvidela Vlada Republike Srbije. Još pre ove Uredbe, a naročito nakon njenog usvajanja, u javnosti je, kao i na velikom broju stručnih skupova, bilo je različitih, čak i oprečnih mišljenja, stavova i preporuka o tome kako da se osmisli i sprovede u delo ovaj projekat. Naravno da je bilo zagovornika među stručnom i laičkom javnošču sa stavom, a ima ih i danas, da na Staroj planini ne treba ništa da se gradi, kako bi se očuvala prirodna sredina, i to kako biljni, tako i životinjski svet koji živi na njoj“. Nakon jednog ovakvog pasusa, postavlja se pitanje da li smo mi ta stručna ili laička javnost? I da li zaista ta „druga oprečna javnost“ nije nudila na desetine drugih rešenja i modela razvoja ovog područja? Sramota je reći da nije, pogotovo u Temskoj i pogotovo u elaboratu vezanom za Temsku. Takođe, konstatovanje da je realnost izgradnja velikog turističkog kompleksa na Staroj planini i pridruživanje istom i pored svih dosadašnjih saznanja o njegovoj istoriji i praksi, sramotna je. Barem Temska imala je više jasnih pravaca u kojima je mogla da se razvija, međutim odabrao se onaj najneutemeljeniji i sa najmanje moralno-pravnih načela. Pitamo se opet, zašto?
8. Inicijativni odbor je već u startu staranje žičarom posvetio i podredio JP „Skijališta Srbije“ koje je po mnogo čemu poznato po bezočnom kršenju zakona Republike Srbije. Jasan primer je nelegalna izgradnja žičara i skijaških staza na Babinom zubu, a primera ima još mnogo. Zašto u startu jednu ovakvu delatnost poveriti takvom preduzeću? Zbog toga što drže monopol u izgradnji žičara i sa
lakoćom barataju sa tom problematikom ili ima neki drugi razlog? Uzgred, ljudi iz ovog preduzeća su među onima koji se zalažu za potpunu realizaciju Prostornog plana Parka prirode „Stara planina“. To znači i za prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero, jer nešto će morati da proizvodi dovoljno
struje za opskrbljivanje budućih hotela i žičara, tu nema dileme.
9. Prikazivanje žičare kao rešenje svih problema Temske i Opštine Pirot više je nego smešna i žalosna. Prosto neverovatna prosvetiteljska predstava o značaju žičare i uopšte žičara za razvoj i opstanak Srbije i Srba kao naroda. Izgleda da je sve do sada Srbija bila nesvesna rešenja za svoju budućnost. Kamo sreće da je to zaista tako i da smo sa žičarama na pravom putu opšteg preporoda, međutim to upravo već na primeru Kopaonika nije slučaj. Nejasno je u kom svetlu je Kopaonik pozitivan primer ove novootkrivene ideologije budući da je poznato da izuzev hotela koji sa vrha zagađuju planinu, sela u okolini Brusa (pa i sam Brus) nastavila su svoj tihi odlazak u istoriju. Dakle, ništa od osnovnih
problema nije rešeno velikim skijalištem i desetinama kilometara žičara na vrhu planine. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Da nisu izbori naredne godine, još bi se čovek i zapitao da li je ovako nešto moguće ili pak kad će biti završeno. Međutim, kao narod koji je već decenijama pred izbore brutalno
obmanjivan od strane političara, svesni smo sindroma šarenih priča kao i da za ovako nešto nema realnih mogućnosti. Ukoliko se čak i pojave, Inicijativni ili u tom slučaju Realizacioni odbor savetujemo da se dobro pripremi da pred zakonom, javnošću i sobom odbrane svoju inicijativu čije će posledice moći da sagledaju tek narednih godina. U svakom slučaju, vrlo uskoro.

Datum: 19.12.2011.
Biološko društvo „Dr Sava Petrović“ (Niš)
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije „Josif Pančić“ (Novi Sad)
Društvo za biološka istraživanja „Sergej D. Matvejev“ (Beograd)
Kraljevsko prirodnjačko društvo „Balkan“ (Kraljevo)
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Novi Sad)
Ekološko-istraživačko društvo „Mladen Karaman“ (Kragujevac)
Volonterski centar Vojvodine (Novi Sad)
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“ (Novi Sad)
Udruženje „Zaštitimo Zvezdarsku šumu“ (Beograd)
Udruženje „HabiProt“ (Beograd)__

Otvoreno pismo odbornicima skupštine opštine Pirot, građanima Temske i Pirota

2011-12-24T15:41:00.000+01:00

Poštovani,

Moje ime je Aleksandar Panić, rođen sam i živim u Pirotu, oženjen sam, otac dvoje dece, zapošljen i radim u administrativnoj službi Zdravstvenog centra Pirot. Kao građanin Pirota i neko ko je čitav svoj život upućen na boravak u prirodi i može reći da je na najpraktičnijim primerima sagledao njene odlike kao i zakonitosti i odnose koju u njoj vladaju, imam obavezu i pravo, da Vam ovim pismo ukažem na moguće negativne aspekte koje bi usvajanje Prostornog plana zaštićenog prirodnog dobra Stara planina sa implementacijom projekata izgradnje malih hidroelektrana mogla imati na neposredno i šire prirodno okruženje a samim tim i na kvaliet života i perspektive opštine Pirot i njenih žitelja.

Stara Planini je gromadna planina sa pravcem prostiranja severozapad - jugoistok, najviši delovi planine sastavljani od najstarijih stena na planeti, prekambijumskih sivih škriljaca, mnogo mlađih crvenih peščara i nekoliko krečnjačkih pojaseva koji se sa peščarom prepliću u srednjim zonama svih vodotokova i čine drenažni sloj koji podzemnim putevima odvodi vodu. Ovo posebno naglašavam, ...odvodi vodu, jer putevi čiste vode nisu samo površinski.
Oko tih vodotokova, čija je mreža bogata ali nikako nije bogata količinom vode koja protiče njihovim koritima, priroda je poput zelenih pojaseva razvila svoje šumske i livadske sastojine. One direktno zavise od količine vode koja tokovima protiče i deo je ukupne dostupne vode koja svojim kruženjem obezbeđuje nesmetano odvijanje svih fotosintetskih i biohemijskih procesa u prirodi. Biljne i životinjske zajednice ove planine stvarane su u evoluciji i prema klimatskim sinusoidama koje se sezonski izdižu ili padaju. Planina je u svojoj geološkoj i biološkoj istoriji prolazila i kroz dugotrajnije promene osim periodičnih smena godišnjih doba ali one nikada nisu mogle biti nagle i drastične poput promena koje je sposoban i spreman da načini čovek u samo par godina. Živi svet planine je te spore klimatske promene prihvatao spremniji u složenom procesu evolucije, koja je u svojoj najvećoj meri rezultat odabira kombinacija naslednih faktora i uticaja spoljašnje sredine na biljne i životinjske vrste kroz duži vremenski period. Baš takve brze i bahate promene, predmet su mog obraćanja javnosti i njihovo najdrastičnije oličenje jesu planirana prekomerna seča i ogoljavanje terena za potrebe skijaške infrastrukture, postavljanje velikih turističkih objekata od više desetina hiljada kreveta u oblasti sa malo ili nimalo pijaće vode, na terenima koji su predmet biološke i geološke zaštite. Menjanje i kaptiranje vodotokova za potrebe mini elektrana, objekata za vodosnabdevanje i veštačko osnežavanje, uz sasvim izvesno vraćanje ogromne količine otpadnih voda, takođe je veoma opasno i potencijalno pogubno po širu zajednicu a zasigurno po ekosistem planine.
2011. godina je u neku ruku jubilarna kada je borba za očuvanje prirodnih posebnosti u pitanju. Počela je sada već davne 1991. sa problemom nezakonitih pravnih i građevinskih radnji na prevođenju Toplodolske reke u sliv Visočice i novonastalo Zavojsko jezero. Ova borba kao i tadašnje jedinstvo opštinske vlasti zajedno su imale rezultat u dvema odlukama opštinske skupštine o zabrani pomenutih radova, koje elektroenergetski establišment uporno pokušava prikazati kao „određene neusaglašene stavove po pitanju projektne dokumentacije“ i time se staviti iznad volje građana Pirota oličene u pomenutim odlukama.
Nastavak te borbe došao je sa ekološkom, političkom i ekonomskom centralizacijom Srbije i formiranjem javnih preduzeća koja su devedesetih i prvih godina dvadesetprvog veka izrodili Master plan za razvoj turističkih kapaciteta na Staroj planini. Kršenjem zakona, uzurpacijom i privatizacijom vlasti i medija, u toku je najteža degradacija prirode u zaštićenom prirodnom dobru, koje nikako nije zaštićeno već se taj izraz koristi proforme kao svojevrstan eufemizam i pravdanje za uništavanje ekosistema poput Jablačkog ravništva i Babinog zuba, koji su zaštićeni zakonima Republike Srbije i važećim međunarodnim konvencijama o zaštiti prirode. U svoj toj situaciji, koja ni izbliza nije razrešena iako u svakodnevnim vestima slušamo tendenciozna opravdanja i najave budućih ekonomskih efekata, plan za izgradnju malih energetskih postrojenja na svim vodotokovima Stare planine dolaze kao tačka na ukupnu degradaciju predela od izuzetnog prirodnog značaja.
Ako za trenutak uporedimo ovaj problem se problemom hiljada divljih deponija koje svakodnevno niču oko Pirota i sela u kojima još uvek ima živog stanovništva i predstavljaju vidljivi deo i oličenje našeg mentaliteta, možemo sa sigurnošću reći da smo srećni što je trenutno najveći ekološki problem naše opštine nedostatak vaspitanja određenog dela građanstva ili jednostavno nepostojanje materijalno tehničkih uslova za kvalitetno rešavanje tog segmenta komunalnih delatnosti. Nova regionalna deponija, sprovođenje kaznene politike ili jednostavno dobra volja mogu taj problem za samo nekoliko nedelja dovesti na nivo prihvatljivog. Na drugoj strani, nikakva volja, finansijski uslovi ili naknadna pamet ne mogu pomoći da se grubo poremećena prirodna ravnoteža vrati u normalu. Ekološke promene na Babinom zubu i Jabučkom ravništu svoje najgrublje posledice imaju u pekomernoj seči šuma, uništavanjem njihovih gornjih granica, trajnom nestanku nekoliko desetina zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Šta će se desiti sa ukupnim ekosistemom planine kada se čak i njeni najmanji vodotokovi smeste u cevi i kaptiraju u svojim gornjim tokovima, možemo samo da naslutumo ali slika nije ni malo optimistična. Koliko su te promene mogli smo videti u prvim godinama rada hidroelektrane Zavoj kada je staro korito Visočice potpuno zanemareno po pitanju ispustanja biološkog minimuma vode a promene se osetile na ekosistemu Temštice koja je spala samo na bujične vode Toplodolske reke. Termin bujučne vode treba shvatiti uslovno i ne uzimati ga kao polazište za razmišljanje o nekom velikom protoku i hidroenergetskom potencijalu. Taj termin označava jedan jedini udarni talas visokog vodostaja nastalog otapanjem snega u par nedelja marta ili aprila koga zadnjh godina ionako nema u količinama karakterističnim za ovu planinu pre samo desetak godina. Nakon toga, već sredinom maja, vode nestaje u onom obimu koji bi bio pozeljan za proizvodnju struje a veoma skromna količina vode kojom slivovi Stare planine raspolažu u procesu evolucije uobličila je i njihov živi svet i svako menjanje, skretanje, kaptiranje i propustanje kroz tunele i turbine menja njen fizičko hemijski sastav, fizičku dostupnost, pozitivan uticaj na vegetaciju i možda najvažnije sprečavanje i prekidanje prirodnih tokova vode koji nisu samo površinski.
Ovde se moramo setiti međunarodnog skupa vodoprivrednih organizacija iz 2008. godine, održanog na Planinarskom domu kraj Pirota gde je glavni zaključak bio da će se svi eventualni veliki građevinski radovi i promene u slivovima istočno od razvođa Tolodolske i Crnovrške reke imati uticaj na snabdevanja velikog prirodnog krečnjačkog rezervoara ispod pirotske kotline, potencijalno najznačajnijeg prirodnog dobra naše opštine. Niame, radovima Rudarsko geološkog fakulteta potvrđeno je da glavna sabirna oblast tog basena nisu platoi Vidliča i Suve planine, koji svoje otoke imaju u relativno malim izdanima po obodu pirotske kotline, već da je glavni snabdevač vodom upravo oblast Visoka. Šta bi se desilo u slučaju presecanja nekog od tih puteva snabdevanja koji se očigledno nalaze na sudarima nepropustnih škriljaca i peščara sa velikim krečnjačkim gredama, niko od nas ne sme i ne može da sluti. Sa ovim brojem i rasporedom planiranih elektrana, puteva, cevovoda, brana ...do toga će nesumnjivo doći a ako i kad dođe i voda imesto podzemnim nastavi svoj put novoucrtanim površinskim putem, nivo vode u podzemnom basenu pirotske kotline može osim svoje ozbiljne narušenosti, dobiti novi niži nivo i za sobom povući sve površinske izdani koje Pirot u ovom trenutku koristi za vodosnabdevanje.
Ovo je najcrnji scenario posledica koje na pirotsku opštinu a posredno i na republiku Srbiju može imati ambicija, biološka nepismenost, žrtvovanje etike i morala na oltaru diskutabilnih ekonomskih efekata. Na stranu to što efekti razvoja elektroprivrednih postrojenja pored neodrživosti u pogledu ekonomskih parametara sa ogromnom cenom uništavanja prirodnih vrednosti u najmanju ruku imaju minoran uticaj na razvoj Pirotske opštine. Skroman broj novih radnih mesta ne mogu biti nikako nadoknada za trajno narušavanje prirode i moguć poguban uticaj na sve žitelje opštine Pirot. Ovakav sled događaja uvodi na scenu i svojevrsnu monopolizaciju vlasništva nad vodotokovima koji za sada još uvek spadaju u prvu kategoriju ispravnosti i pripadaju građanima Pirota i Srbije. Sa pominjanjem ispravnosti vode za piće, dolazimo do još jedne činjenice koja se retko pominje ili pominje u svom iskrivljenom obliku. Vrlo često čujemo da voda propuštena kroz turbine centrala postaje kvalitetnija, bogatija kiseonikom, kinetički oslobođena više temeperature i slično. Činjenica je da ustvari, propustanje vode kroz turbine neosporno menja njen fizičko hemijski sastav što je u analizi mogućnosti korišćenja vode za piće iz vode Zavoj nagovestio i institut „Jaroslav Černi“. Nad takvom vodom potrebno je izvršiti zahtevnije u skuplje hemijske intervencije dok bi postupak sa prirodnom vodom isključio čak i proces uobičajene dezinfekcije. Voda rashlađena do nivoa svoje najveće gustine drastično gubi mogućnost apsorpcije kiseonika te je i uticaj takve mrtve vode na živi svet vodotokova nizvodno od postrojenja elektrana lako zamisliti. U celoj situaciji ponašamo se kao da posedovanjem čiste i nenarušene prirodne sredine ne posedujemo ništa a da ćemo njenim uništavanjem i stavljanjem pod patronat Elektroprivrede dobiti sve. Puteva za ostvarenje dobiti je mnogo ali se ni država ni lokalna samouprava do sada nisu okretali tom segmentu ekonomije.
Ne tako daleko okruženje pokazalo nam je zadnjih godina kako se od čiste prirode i od jednostavnog boravka u njoj mogu ostvariti značajni ekonomski rezultati, ostvariti dobit a struja je roba koja se može kupiti bez fizičkog uništavanja prirodnih potencijali nad kojima bi vlasnici kao i do sada bili najpre građani opštine Pirot i Srbije.
Ne zaboravimo da neko ciljano ili slučajno već nekoliko godina zaobilazi ulaganje u istraživanja ili prosto interesovanje za paleontološke tragove na Staroj planini koji su za sada i potvrđeno, najstariji na celoj planeti. Najveći građevinski zahvati u vezi sa malim elektranama planirani su u koritu Dojkinačke reke gde se i nalaze petrografski profili u kojima su tragovi utvrđeni. Ulazak buldožera i minerski radovi zasigurno neće voditi mnogo računa o nečemo što je deo možda jedinstvene zbirke fosila i jedinstvenog parka dinosaurija na svetu. U situaciji kada se Kuršumlija diči objektima eolske i hidro erozije i podiže jedan skroman prirodni spomenik na nivo svetskog čuda, kada Kikinda ispred svega što ima turistički predznak stavlja podatak o fosilu mamuta i jatu zimujućih sova utina (Asio otus) ...Pirot nema ni volju ni želju da obznani i zaštiti svoje prirodne i istorijske dragocenosti već se priklanja i poklanja svakoj ideji koja se rodi u političkim ili ekonomskim centrima moći. Iskreno se nadam da će i pored očigledne zainteresovanosti opštine samo za infrastrukturne objekte na planini, njena skupština imati snage i pozitivne energije da donese ispravnu odluku po pitanju Prostornog plana i plana za izgradnju malih hidroelektrana. Tražeći pandan ovoj situaciji u porodičnom životu, kako bih Vam što vernije preneo svoja osećanja i stavio Vas u svakodnevni milje sa kojima se svi danas zajednički borimo, problem zaštite Stare planine možete posmatrati ovako. U kući imate odlično, vaspitano, zdravo i pravo dete koje je pred životnom odlukom, bira školu ili zanimanje. Poznajući svoje dete očekujete da odluči nešto što će biti na Vaš ponos a kasnije na korist društvu: inžinjer, lekar, profesor, možda dobar zanatlija, voćar, vinogradar, pekar, mehaničar, oficir, ...Nešto od toga priželjkujete, od nečega zazirete ali u svakom slučaju želite da postane pošten i poštovan čovek. U toj situaciji dolazi Vam neko ko ni Vas ni Vaše dete ne poznaje ali je pun saveta da je danas najpreča brza zarada, kladionica, estrada, Veliki brat, ...možda snimanje filmova za posebnu publiku... Zastrašujće ali postoji i dobra strana, jednom svojom odlukom ili savetom možete pomoći a savetodavca oterati tako daleko da nikad više ne pomisli da savetuje ičije dete. Gotovo isto je i u ovoj našoj današnjoj situaciji, neko je na jedrima politike došao izdaleka da mudruje i savetuje iako možda na tom savetodavnom mestu neće biti ni koliko sutra. Šteta koju može da načini neće ispraviti više niko a Vi već sutra odlučujete dali će Stara planina ostati vremešna dostojanstvena dama iz čijih smo nedara svi nastali ili silikonska botoks kreatura koja će za minute sjaja, čitavu večnost provesti u polaganom raspadanju i smradu. Iskoritiću na ovom mestu reči svog prijatelja i saborca Miloša Popovića: "Nekada se o prirodi brinulo u svakoj kući, čak i bez očigledne potrebe roditelji su govorili deci, ne diraj lastavice ni njihova gnezda, umreće ti majka!" Polupismeni, sirotinja, činovnici, bankari, svi su poštovali to jednostavno pravilo, ne diraj prirodu oličenu u ptici, stradanje će biti slično gubitku majke.
U nadi da će moje pismo većinu Vas pokrenuti na pozitivno razmišljanje, završio bih svoje pismo izbegavanjem pežorativa i parafraziranjem jedne, mnogo puta potvrđene pirotske izreke. Naime,... narod Pirota, skrajnut i ekonomski i politički, neko bi rekao miran i potišljiv, doživeo je i preturio preko glava mnogo „mudrih i pametnih“ a sva svoja jetka i gorka iskustva pretočio je u rečenicu „Tuđa fekalija, pirotska gurabija“. Iskreno se nadam da će među građanstvom i u domu opštinske vlasti biti dovoljno sluha da svojoj deci i onima iza njih ne ostavimo ni jednu od tih gurabija.

Aleksandar Panić

U Pirotu, 20 decembra 2011. godine

Problemi zaštite Zvezdarske šume

2011-12-23T18:19:00.000+01:00

Marijana Demajo: Problemi zaštite Zvezdarske šume

Zvezdarska šuma bez asfaltnih staza

2011-12-20T18:20:00.001+01:00

Izvor: Večernje novosti
- Zadovoljni smo donetom odlukom, ali i dalje zabrinuti, da se u budućnosti opet ne pojavi neki sličan plan, od onog prvobitnog - priča Vladimir Martinović ispred udruženja "Zaštitimo Zvezdarsku šumu", podsećajući da je nameravano probijanje pet novih saobraćajnica kroz Zvezdarsku šumu, čime bi se poseklo 3,2 hektara guste šume.

Prema njegovim rečima, čim se usvoji gradski budžet za narednu godinu, Udruženje će poslati zvaničan zahtev Skupštini, za usvajanje studije zaštite šume na vrhu Zvezdare.
Detaljnije...

Priznanje Uvaženi ambasador životne sredine

2011-12-16T19:34:00.002+01:00

Udruženje "Zaštitimo zvezdarsku šumu" je izabrano za nosioca priznanja„Uvaženi ambasador životne sredine“ koje će organizacija „Ambasadori životne sredine- Environmental Ambassadors“ dodeliti pojedincima i organizacijama koji su u toku 2011. godine svojim radom doprineli zaštiti životne sredine i postizanju održivog razvoja.
Dodela priznanja će se održati u svečanoj sali opštine Savski venac grada Beograda, Kneza Miloša 69, u utorak 20.decembra 2011 god. sa početkom u 17 i 30h.

Priznanje je prvi put ustanovljeno i dodeljivano 2010. godine i proisteklo je iz aktivnostiregionalnog BELLS pokreta sa ciljem širenja primera dobre prakse kroz promociju pojedinaca i organizacija koje su bilo na lokalnom ili nacionalnom
nivou doprinele ovoj temi.
Ovogodišnja dodela priznanja će se održati u okviru uvodnog seminara „Lideri održivog razvoja Srbije“ koji su nastavak nacionalnih aktivnosti BELLS pokreta za Srbiju koji uključuju edukaciju predstavnika lokalne samouprave i organizacija civilnog društva.

Zvezdarska šuma bez novih saobraćajnica

2011-12-15T18:34:00.002+01:00

Skupština grada Beograda je 15.decembra 2011. godine usvojila regulacioni plan Zvezdarske šume, uz amandman koji sprečava probijanje novih saobraćajnica. Time je usvojen jedan od najvažnijih zahteva udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu.
Detaljnije...

Zvezdarska šuma na B92

2011-12-14T21:09:00.000+01:00

Gostovanje Vladimira Martinovića na Dizanju B92, počev od 25-og minuta emisije.

http://www.b92.fm/user/Dizanje/playlists/82318.html

Još jedno poništavanje tekovina antifašističke borbe

2011-12-12T21:00:00.000+01:00

Autor: dr Miroslav Demajo

Odmah posle velike pobede nad fašizmom, antifašistička omladina je doborvoljnim radom sadila Zvezdarsku šumu na dobrobit Beograda i njegovih građana. Mnogi od njih su bili zatočenici koncentracionih logora, mnogi su bili borci. Jedva su preživeli ratne strahote a našli su snage da podignu ѕemlju na dobrobit svih nas danas. Mnogi su postali vrsni stručnjaci u svojim profesijama i posle sadnje šume, uložili svoje stručne napore za dobrobit svih nas. Sebi su podigli zaslužnu šumu a nama ostavili živi spomenik od višestruke koristi sa diskretnom porukom da tu generaciju nadčovečanske hrabrosti i upornosti ne ѕaboravimo.
Ova šuma je veličanstveniji spomenik od bilo kakvog mermernog obeležja. Uništenje ove šume je poslednji čin vlasti u zatiranju antifašističke tradicije, zajedno sa preimenovanjem ulica heroja. Za ovo je čak Rusija morala da opomene sadašnju vlast. Sadašnja vlast se malo osvestila pa sada prema Evropi koketira sa antifašističkom tradicijom ali istovremeno je spremna i aktivna da licemerno i najbrutalnije zatre tekovine antifašističke borbe i kao simbol ovoga, živu Zvezdarsku šumu. Ovo je sve u saglasnosti i sa povećanjem stepena korupcije u Srbiji u odnosu na 2010. godinu što svi vrapci po Evropi znaju.

Istorijska sramota za jednu zemlju kako građani tolerišu da budu terorisani od strane jedne bahate i najblaže rečeno, nemoralne manjine.

Ovih dana neki pohlepni ljud žele da unište Zvezdarsku šumu zarad svojih privatnih interesa.

Napad na Zvezdarsku šumu je još jedan napad na tekovine antifašističke borbe i još jedan pokazatelj da Srbija ubrzano srlja u novi fašizam.

U današnje vreme sa ugroženošću planete Zemlje, zločin nad životnom sredinom je fašistički kao i zločin nad ljudima.

Oni koji danas nemilosrdno uništavaju prirodu sutra će još nemilosrdnije uništavati ljude.

Pozivamo vas da zaustavite divljanje novog fašizma i sprečite uništavanje Zvezdarske šume.

Postavlja se pitanje, ako je Zavod za zaštitu prirode napravio elaborat o zaštiti Zvezdarske šume, koji je bio i na javnom uvidu i građani su o njemu diskutovali, zašto sada treba šuma da se skrnavi? Zašto ova država od para poreskih obveznika plaća stručnjake Zavoda ako se njihove analize ne uzimaju za ozbiljno? Isto se može reći za Ministarstvo poljoprivrede koje je ovu šumu 2009 godine proglasilo za šumsko područje. Građani plaćaju institucije čiji rad i odluke vlast ne poštuje. Molim da barem zatvorite te očigledno nepotrebne ustanove ako vlast nema elementarnog morala da se povuče. Naravno, ovde se bezočno gazi i Arhuska konvencija koju je izglasala Skupština Srbije i ne poštuje volja 3000 potpisnika peticije sa ciljem da se zaštiti Zvezdarska šuma. Žalosno je da se o sudbini ove šume sada odlučuje sa ciljem da se uništi, umesto da se sačeka prvi povoljniji vetar, a to je onaj koji će barem za par destina mesta popraviti negativni stepen korupcije u Srbiji. Na kraju, kao što su prirodnjaci u Srbiji ukazali, poslednji Zakon o zaštiti prirode „predstavlja u velikoj meri akt usmeren ka zadovoljavanju megalomanskih potreba biznis-sektora.....“

Dr Miroslav Demajo

Član udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu

Plan detaljnog uništavanja Zvezdarske šume pred Skupštinom grada Beograda

2011-12-11T13:17:00.001+01:00

Za četvrtak 15. decembar zakazana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će se odlučivati o planu detaljnog uništavanja Zvezdarske šume.
Pred odbornicima će se naći verzija koja podrazumeva kasapljenje Zvezdarske šume probijanjem saobraćajnica i trase turističkog voza (takođe saobraćajnice koja vijuga čitavom šumom).
Javne zelene površine se smanjuju za čitavih 3,5 ha.
Saobraćajne površine se povećavaju za 2,5 ha, a stambene površine za 1,7 ha.
U zoni javnih zelenih površina planira se 246 parking mesta.
Planirano je drastično povećanje broja zaposlenih i stanovnika sa 2.430 na 5.037.
Površina pod objektima će biti uvećana za 47.558 m2 (lepa prilika za partijski podobne preduzetnike da strpaju pare u džep).
Sve ovo će dovesti do sigurnog uništenja Zvezdarske šume.

U aprilu 2011. godine javnu raspravu je prošla Studija zaštite Zvezdarske šume, koju je uradio Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije.
Bilo je logično da se prvo usvoji Studija zaštite pa tek onda regulacioni plan koji se odnosi na zaštićeno područje. To se međutim nije dogodilo, a Studija zaštite se u predlogu plana uopšte i ne pominje.

Gradsko veće je predlog plana usvojilo na tajnoj sednici od 24. novembra ove godine a da o tome nije obaveštena zainteresovana javnost. Time su prekršeni Zakon o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja i Zakon o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija).
Ovakvim hajdučkim prepadom je, takođe, građanima onemogućeno da iskoriste pravo na podnošenje amandmana garantovano članom 115. Poslovnika Skupštine grada Beograda.

Napominjemo da Gradsko veće u kontinuitetu krši Zakon o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja jer o svojim sastancima i odlukama koje su na njima donete uopšte ne obaveštava javnost.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda je 23. septembra promenio svoj stav od 21. juna 2011. godine kojim je utvrđena potreba za redefinisanjem i korekcijom planskih rešenja saobraćaja u Zvezdarskoj šumi. Pod kakvim političkim i/ili finansijskim pritiskom?

Velika je odgovornost na odbornicima skupštine grada. Od njihovog glasa zavisi sudbina desnog plućnog krila grada Beograda.

Međunarodna godina šuma

2011-12-06T19:01:00.002+01:00

Међународна година шума from Centar za promociju nauke on Vimeo.

Sadnja ili seča

2011-11-28T18:49:00.002+01:00

Nedavno je, u okviru strategije pošumljavanja Beograda, u Zvezdarskoj šumi zasađeno 400 stabala. To je dobra vest.
Međutim, ovo još uvek ne znači da je Zvezdarska šuma na sigurnom i da se konačno odustalo od seče, okrenulo sadnji. Podsećamo da još uvek nije usvojena studija zaštite Zvezdarske šume koja je još 19. aprila 2011. prošla javnu raspravu. Ko i zašto odugovlači? Ili neko možda sprečava usvajanje ove studije i stavljanje Zvezdarske šume pod kakvu-takvu zaštitu. S kojim ciljem?
Podsećamo takođe da urbanisti-betonisti nisu odustali od probijanja potpuno besmislenih saobraćajnica kroz Zvezdarsku šumu, ni od trase navodnog turističkog voza (zapravo još jedne saobraćajnice koja vijuga kroz čitavu šumu) sa očiglednom namerom da se šuma iskasapi i isparceliše kako bi se postavile osnove za neku buduću gradnju.
Urbanisti-betonisti nisu odustali ni od podizanja čitavog stambenog bloka u šumi, i to na klizištu, bezočno zanemarujući ne samo ekologiju već i bezbednost eventualnih budućih stanara.
Dakle, uprkos sadnji 400 stabala, urbanisti-betonisti i njihovi lakom zaradom zaslepljeni i izbezumljeni nalogodavci, nisu odustali od planiranog šumocida.
Ako je u pitanju igra, na jednom mestu sadimo da bismo na drugom mnogo više posekli, to neće proći.

Međunarodni dan planina 2011.godine

2011-11-28T18:45:00.001+01:00

Autor: Miroslav Demajo

I ove godine, 11. decembra se obeležava Međunarodni dan planina. Ovaj datum je usvojen od strane OUN 2003. godine. Tema Međunarodnog dana planina za 2011. godinu je „Planinske šume“. Planinske šume su bitne za „zelenu ekonomiju“ i ublažavaju posledice globalnog zagrevanja. Ove šume su važne za ekološko zdravlje sveta.
Šume u planinama štite vodotokove koji obezbeđuju zdravu vodu za preko polovine čovečanstva. Planinske šume su dom velikog broja životinjskih vrsta, obezbeđuju hranu, ogrev i sirovine za razne proizvode za veliki deo čovečanstva. Danas su šume u planinama drastično ugrožene od strane čoveka, posebno one na planinama tropskih predela. Sve ovo kao posledicu ima eroziju, bujice, spiranje plodnog zemljista, presušivanje izvora vode. Na kraju, sve ove posledice će trpeti ljudi koji svojim nepromišljenim aktivnostima uništavaju planetu Zemlju.

Izvor: Planinarsko društvo Pobeda

Povodom 17. novembra - dana ekoloških organizacija

2011-11-18T17:52:00.000+01:00

Prigodni datumi, kao što je 17. novembar – Dan ekoloških organizacija, prilika je da se sumiraju rezultati o proteklom radu ili govori o planovima i iznesu mišljenja.
U proteklih sedam godina rada Ekološkog pokreta Odžaka urađeno je dosta toga , ali o tome nećemo sada. Govorićemo o onome što nije urađeno i šta bi trebalo raditi da se pozicija ekoloških organizacija bitno poboljša.

Osnovno pitanje je da li sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine treba da pripadaju političkim partijama na vlasti - kakva je situacija danas, ili u tome treba da participira i civilni sektor, odnosno ljudi koji ne žele da se učlanjuju u razno-razne partije. Arhuska konvencija i Zakon o zaštiti životne sredine kažu da udruženja građana imaju pravo «da učestvuju u donošenju odluka u skladu sa zakonom». Naravno, to piše u Arhuskoj konvenciji i Zakonu o zaštiti životne sredine, ali toga u praksi praktično nema.
Zašto?
Pre svega, ekološkim organizacijama nisu obezbeđeni mehanizmi za delovanje. Zbog toga je prethodno pomenuto pravo iz Arhuske konvencije i Zakona o zaštiti životne sredine , bar za sada, samo fakultativnog karaktera. Ekološki pokret Odžaka je Skupštini opštine Odžaci još pre nekoliko meseci, za 15. sednicu, predložio da usvoji dva modela pravnih akata koje je predložio Arhus centar Kragujevac, kojima bi se uvelo nekoliko mehanizama za delovanje ekoloških organizacija za participiranje u vođenju politike zaštite životne sredine na lokalnom nivou ( zeleni ombudsman, zeleni telefon, zelena stolica u lokalnom parlamentu, Zeleni savet,...). U međuvremenu se stiglo do 20. sednice SO Odžaci a od razmatranja predloga Ekološkog pokreta Odžaka nije bilo ništa. Predsednik SO Odžaci je izjavio da za 15. sednicu navodno nije pravovremeno primio predloge Ekološkog pokreta Odžaka , mada su predlozi predati desetak dana pre održavanja senice i nekoliko dana pre zakazivanja sednice. Na 15. sednici, pred odbornicima i tv kamerama, predloge je predsedniku SO Odžaci lično , na ruke, predao predsednik Ekološkog pokreta Odžaka. Sudbina i tako predatih predloga je bila ista kao i predloga predatih preko pisarnice Opštinske uprave opštine Odžaci.
Zašto od tada do danas nije razmatran predlog Ekološkogpokreta Odžaka? U čemu je problem?
Da ne bi davali svoju ocenu, citiraćemo deo teksta politikologa Milutina Krečkovića koji je u kratkom i efektnom tekstu „Građani pasivni, a vlast osiona“ («Politika» , 24.10.2011.) rekao: „Lokalna politička vlast i njena birokratija ,oličena u velikom broju činovnika zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima i državnim službama, osećaju se samodovoljnim. Potpuno otuđen od uticaja građana i javnosti, sa relativno dobrom materijalnom podlogom, taj ogroman
političko-birokratski aparat postao je neosetljiv na bilo kakvu građansku inicijativu“. Iz citiranog teksta proizilazi da je suština da su političari imali i da i dalje žele da imaju sva prava u vođenju politike zaštite životne sredine, a da građani samo trebaju to da nemo posmatraju i aminuju . Pozadina ovakvog ponašanja političara je kontrola novca. Zašto je bitna kontrola novca iz fondova za zaštitu životne sredine? Zato što se taj novac uglavnom, raznim mehanizmima i malverzacijama, koristi za finansiranje aktivnosti partija na vlasti. To je i razlog što prisustvo ekoloških organizacija u donošenju odluka i prisustvo u raznim upravljačkim organima nije poželjno. Da li oko 1300 NVO organizacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine treba to da dozvoli? Da li treba da da dozvolimo da nas niko ni za šta ne pita? Da li smo zaista toliko slabi i neorganizovani ? Da li i dalje treba da budemo nemi posmatrači ? Zadatak ekoloških organizacija diljem Srbije treba da bude da svaka organizacija u svojoj opštini traži da se obavezno, institucionalno, kroz donošenje zvaničnih skupštinskih odluka , reši pitanje praktične primene prava iz Arhuske konvencije i člana 7. Zakona o zaštiti životne sredine. Bez davanja tih prava rad ekoloških organizacija svodi se na uzaludnu borbu protiv vetrenjača. Modele pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije možete naći na sajtovima Arus centra Kragujevac i Subotica ( www.aarhuskg.rs , www.aarhussu.rs ).
Još krajem 2009. godine Ekološki pokret Odžaka , zajedno sa pčelarima, lovcima i ribolovcima, dao je predlog za izmenu člana 4. opštinske Odluke o formiranju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine, gde su sva prava u upravljanju ovim Fondom data opštinskim činovnicima, odnosno Odelenju za urbanizam, stambeno-komunalne, imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine, a pomenute organizacije civilnog sektora Fondu ne mogu ni da «primirišu».
Ekološki pokret Odžaka je pre više od godinu dana uputio ondašnjem Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja set od oko sedamdeset konkretnih predloga za jačanje kapaciteta ekoloških organizacija. Odgovor nikada nismo dobili.Nažalost, ni ekološke organizacije, kojima su predlozi takođe dostavljeni, nisu se «pretrgle» u davanje podrške Ekološkom pokretu Odžaka.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja svojevremeno je sa 112 ekoloških organizacija potpisalo Memorandum o saradni. Među potpisnicima je bio i Ekološki pokret Odžaka. Nadali smo se daće to biti početak rešavanja nekih pitanja kojima bi se poboljšao položaj ekoloških NVO. Međutim, od potpisivanja nije bilo nikakve koristi. To je samo mrtvo slovo na papiru i služilo je za EPP Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Osnovni problem većine ekoloških organizacija, naročito organizacija u provinciji i malim mestima, je finansiranje elementarnih materijalnih troškova koji bi trebalo da obezbede opstanak tih organizacija. Ekološki pokret Odžaka je u završnoj fazi izrade «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» i aktivnim , internetskim pretraživanjima raznih, starih baza podata ustanovio je da mnoge «stare» ekološke organizacije nisu izvršile preregistraciju, odnosno da su se ugasile, dok je u 2010. i 2011. godini registrovano mnogo novih . Ekološki pokret Odžaka smatra da su dva osnovna uzroka gašenja «starih» ekoloških NVO: nerešeno sistemsko finansiranje osnovnih materijalnih troškova ekoloških NVO i nedostatak mehanizama za delovanje ekoloških organizacija na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou. Verovatno je da su zbog ova dva razloga mnogi odustali od daljeg rada u OCD.
Šta nam je činiti ?
Ekološki pokret Odžaka predlaže da se 17. novembar i izdavanje «Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji» ( sa potpunim ili delimičnim podacima za oko 1300 NVO) iskoristi za umrežavanje ekoloških organizacija i da zajedničkim naporom rešavaju jedan po jedan opšti problem ekoloških organizacija. O mogućem načinu delovanja ekoloških organizacija, zadacima i ciljevima biće reči u predgovoru I izdanja pomenute «Baze podataka». Sa osnovnim i dopunskim predlozima Ekološkog pokreta Odžaka za povećanje kapaciteta ekoloških organizacija možete se upoznati na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka www.epodzaci.org , u delu sajta PREUZMITE.

Izvor: Ekološki pokret Odžaka

Ko gradi grad - Zvezdarska šuma

2011-11-15T21:17:00.003+01:00

I ove godine predstavnik udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu učestvuje na susretima Ko gradi grad?

Subota, 19. novembar, 18:00 - 21:00

Učestvuju: Centar za regionalna istraživanja, Subotica - istraživanje i edukacija u oblasti prostornog planiranja i uređenja prostora, Photo Expo, Zrenjanin - Dobro drvo - model za plansko učešće građana u ozelenjavanju, Filip Vukša, Beograd - student, podnosilac preko 500 prijava, žalbi i predloga za unapređenje grada, Grupa Kobra, Donja Toponica - bivši karate klub, danas ekološko udruženje mladih, na mestu divljih deponija izgradili dečji park i izletište, renovirali Dom kulture, Mikro art, Beograd - inicijatori Ulične galerije u pasažu kod Bezistana, od ilegalne akcije u zapuštenom prolazu do institucionalno ustupljenog prostora, Mesna zajednica Rgotina - akcija kolektivnog kopanja kanala za potrebe vodosnabdevanja, Skupština zgrade u Ljubinke Bobić 11, Beograd - nagrađivani za najuređenije dvorište na Novom Beogradu, Suzana Stanković-Aleksić - redizajn postojećeg eksterijara u romskoj mahali u Surdulici, Treći Beograd - umetnička zadruga koja je samostalno izgradila galeriju, klub i prostor za umetnički rezidens na levoj obali Dunava, Zaštitimo zvezdarsku šumu, Beograd - inicijativa za očuvanje i unapređenje zvezdarske šume ugrožene planiranim izgradnjama.

KO GRADI GRAD 2: Susreti gradskih entuzijasta i majstora

17 - 19. novembar 2011.

Kulturni centar REX, Jevrejska 16, Beograd

Pozivamo vas na skup Ko gradi grad? koji će se održati od 17. do 19. novembra u Kulturnom centru REX. Drugu godinu za redom ćemo se baviti temama značajnim za razvoj gradova u Srbiji i regionu. Fokus našeg interesovanja je učešće građana u razvoju zajednica u kojima žive, a ove godine ćemo okupiti upravo one pojedince i inicijative koji svojim delovanjem prednjače u unapređivanju našeg zajedničkog prostora.

Pod nazivom Susreti gradskih entuzijasta i majstora, ovogodišnji Ko gradi grad? je zamišljen kao okupljanje komšija koje se udružuju zarad zajedničkih interesa, pojedinaca koji predlažu rešenja za urbanističke probleme i građana koji pozivaju na odgovornost institucije koje zanemaruju potrebe grada pred interesima krupnog kapitala. To je susret i onih neodustalih koji sistematski prijavljuju

nadležnim institucijama nedostatke u gradskoj infrastrukturi, onih drugih upornih koji sređivanje ulica, parkova i drugih zajedničkih prostora uzimaju u sopstvene ruke, kao i svih drugih zainteresovanih za ove teme i grad po meri njegovih stanovnika.

Ko gradi grad? pokrenuli su Grupa 484, STEALTH.unlimited i Kulturni centar REX a organizuje se uz podršku Fondacije Hajnrih Bel (Heinrich Böll) i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Svi programi Ko gradi grad? su otvoreni za javnost. Više o samom skupu i celoj inicijativi možete naći na sajtu www.kogradigrad.org. Sve dodatne informacije možete dobiti putem e-maila info@kogradigrad.org ili telefona Kulturnog centra REX 011/3284534 ili 063/8480883.

Uključite se!

……………………………………………….

PROGRAM

Četvrtak, 17. novembar

19:00 Rečnik gradskih rešenja

Petak, 18. novembar
11:00 - 15:00 Radionica 1 - Pulska grupa / Za Muzil
16:00 - 17:30 Otvoreni razgovor o značaju gradskih entuzijasta i majstora
18:00 - 21:00 Susreti gradskih entuzijasta i majstora (1. deo)

Subota, 19. novembar
11:00 - 12:30 Poseta Ekspediciji Inex Film (Višnjička 76) i diskusija
14:00 - 17:30 Radionica 2 - Pravo na grad
18:00 - 21:00 Susreti gradskih entuzijasta i majstora (2. deo)

……………………………………………….

REČNIK GRADSKIH REŠENJA

Četvrtak, 17. novembar, 19:00

Rečnik gradskih rešenja će nam približiti različita profesionalna i lična razmišljanja o mogućim i poželjnim promenama u našem okruženju. Kroz petominutna izlaganja, učesnici ovog događaja će izložiti jedan predlog koji može biti skroman ali i sasvim utopijski, upućen gradskim vlastima ili samim građanima, usresređen na infrastrukturu, estetiku, međuljudske odnose ili bilo šta drugo što smatraju važnim za (Beo)grad.

Učestvuju: Dubravka Sekulić, arhitektkinja, Dušan Rajić, ulični umetnik, Đorđe Balmazović, umetnik, grupa Škart, Maja Lalić, arhitektkinja i programska direktorka Mikser festivala, Milica Đorđević, aktivistkinja, Centar za integraciju mladih, Milica Lapčević, umetnica i novinarka Radija Studio B, Miloš Tomić, filmski reditelj, Nenad Trifunović, grafički dizajner, Metaklinika, Pavle Ćosić, pisac, Ružica Sarić, arhitektkinja i organizatorka Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, Snežana Ristić, urednica redakcije za kulturu na Radiju Beograd 2, Stevan Filipović, filmski reditelj, Tobias Strahl, istoričar umetnosti, Zoran Erić, kustos, Muzej savremene umetnosti...

Moderatorka: Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda

RADIONICE

Petak, 18. novembar, 11:00 - 15:00 - Pulska grupa / Za Muzil

Subota, 19. novembar, 14:00 - 17:30 - Pravo na grad, Zagreb

Prezentacija i razmena znanja i veština potrebnih za organizovanje inicijativa koje se bore za veću ulogu građana u razvoju gradova. Šta je potrebno da bi one bile održive, efikasnije i masovnije? I kako doći do zajedničkih predloga za zajedničkiji grad? Radionice vode Emil Jurcan iz Pulske grupe i inicijative Za Muzil i Teodor Celakoski iz zagrebačkog Prava na grad.

OTVORENI RAZGOVOR O ULOZI GRADSKIH ENTUZIJASTA I MAJSTORA

Petak, 18. novembar, 16:00 - 17.30

Fokus razgovora je građanin kao kontrolor i incijator urbanog razvoja. Šta podstiče gradske entuzijaste i majstore? Šta možemo da naučimo od njih? Da li je njihovo delovanje nova forma građanstva ili samo pokazatelj stanja odnosa u današnjem društvu? Zašto ovakve inicijative uglavnom ostaju izolovane? I kako partnerstvo između građana i institucija može dovesti do uravnoteženijeg urbanog razvoja?

Učestvuju: Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka Beograd, Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, Kulturni centar REX, Vedran Horvat, direktor Fondacije Hajnrih Bel, Zagreb, Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda

SUSRETI GRADSKIH ENTUZIJASTA I MAJSTORA

Predstavljanje pojedinaca i grupa koje na sopstvenu inicijativu, sitnim koracima i velikom energijom unapređuju naš zajednički prostor.

Petak, 18. novembar, 18:00 - 21:00

Učestvuju: Aleksandra Banović, Beograd - bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Beograda, inicijativa stručnjaka protiv izmene detaljnog urbanističkog plana kojim bi se ugrozio Kalemegdan, Ana Vilenica - urbane regeneracije: slučaj Tašmajdanskog parka u Beogradu, Beobuild Forum - internet platforma o funkcionisanju, izgledu i razvoju Beograda, organizatori radionice za optimizaciju gradskog saobraćaja, Ekspedicija INEX film, Beograd - samoorganizovana kolektivna akcija oživljavanja zgrade Inex filma, Inicijativa za Društveni centar, Novi Sad - inicijativa za promenu namene kasarne Rudolf Arčibald Rajs, Jugo cikling kampanja, Beograd - koorganizatori Ulica za bicikliste i promoteri biciklizma, Sačuvajmo beogradske platane - grupa za zaštitu platana na Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, Udruženje građana Almašani, Novi Sad - inicijativa građana koja je uspešno uticala na izmene urbanističkog plana za Almaški kraj.

Subota, 19. novembar, 18:00 - 21:00

www.kogradigrad.org

Zvezdarska šuma na Green Sreen Festu

2011-11-07T08:21:00.002+01:00

Filmovi udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu će se i ove godine naći na Green Sreen Festu, međunarodnom festivalu ekološkog filma, i to 15. novembra u terminu od 15:20 do 16:10. Biće prikazani filmovi: Kako sam sadio Zvezdarsku šumu i Horkestar u Zvezdarskoj šumi.
Green Sreen Fest se održava od 14. do 16. novembra u beogradskom Sava centru.
Preuzmite program i satnicu festivala.

EK: Zaštita životne sredine izazov za Srbiju

2011-10-31T19:05:00.000+01:00

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda, proističe iz Mišljenja Evropske komisije u Srbiji. Loš kvalitet vode za piće u nekim delovima Srbije, nerazvijeni sistemi za prikupljanje otpada i reciklažu i ilegalne deponije samo su neki od problema koji su izdvojeni u Analitičkom izveštaju, u kojem se ističe i da je usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti klimatskih promena, što je goruća tema u svetu, tek počelo.

Recikliranje je u određenim segmentima poput akumulatora za kola dostiglo 80%, ali je ukupna stopa recikliranja otpada iz domaćinstva i dalje niska i procenjuje se na 8%. Nema postrojenja za spaljivanje nekih vrsta otpada, a mali je broj i postrojenja za preradu otpada za proizvodnju đubriva.

Potrebno je uvesti razdvajanje otpada prilikom njegovog odlaganja, kao i postupke za preliminarnu obradu u regionalnim postrojenjima za sortiranje otpada, kako bi se dobio materijal za recikliranje koji se može ponuditi tržištu, navodi se u Poglavlju 27 izveštaja, posvećenom životnoj sredini.

Potrebna je i kombinovana strategija da bi se ostvarili ciljevi za smanjenje količine biorazgradivog otpada koji se odlaže u deponije, za preradu u đubrivo u seoskim domaćinstvima, za odvajanje organskog otpada prilikom bacanja đubreta, kao i za preradu tog otpada u đubrivo u centralnim postrojenjima u velikim gradovima.

U toj oblasti odlaganja otpada, Srbija je uskladila zakonodavstvo sa osnovnim zakonima EU o otpadu i upravljanju opasnim otpadom, kao i u oblasti propisa o pakovanju i ambalaži otpada i specifičnim vrstama otpada, ali primenu zakona ometaju niska stopa prikupljanja otpada u seoskim zajednicama, kao i hiljade ilegalnih deponija i nepostojanje postrojenja za opasan otpad. Postoji i značajan problem sa naslagama opasnog otpada u privremenim skladištima.

U Srbiji se i otpadne vode malo prečišćavaju - samo 10%. Pokrivenost kanalizacijom se kreće od više od 70% u gradovima do manje od 10% u srpskim selima. Tri najveća grada u Srbiji nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. Kvalitet površinskih voda je problematičan, pogotovo kada je reč o pritokama velikih reka Save i Dunava.

U nekim delovima Srbije postoje i problemi u pogledu mikrobioloških i fizičko-hemijskih svojstava vode.

Neophodno je takođe uskladiti zakonodavsko sa evropskom okvirnom direktivom o vodama, posebno u pogledu usklađivanja cene sa troškovima i razgraničenja vodnih basena. U srpsko zakonodavstvo, takođe, tek treba uvesti i propise o zaštiti podzemnih voda, kao i primeniti zakone i unaprediti vodnu infrastrukturu.

U pogledu kvaliteta vazduha, ostvaren je značajan napredak u usklađivanju zakonodavstva, a tek se treba uskladiti sa odredbama direktive koja pokriva prisustvo arsenika, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u vazduhu.

Potrebno je unaprediti sposobnost Agencije za zaštitu životne sredine za upravljanje mrežom merenja kvalieta vazduha, kao i u postpunosti uskladiti tu praksu sa EU.

Kada je reč o industrijskom zagađenju, do 2015. godine oko 180 postrojenja za integrisanu prevenciju i kontrolu zagađenja moraće da dobije dozvolu u skladu sa EU standardima, a prva je izdata Titan cementati u julu. Za neke industrije nadležnost za izdavanje imaće lokalne vlasti, kojima nedostaju znanje i resursi.

U pogledu opasnih hemikalija, Srbija treba da primeni odredbe o klasifikaciji i obeležavanju opasnih stupstanci i mešavina.

Kada je reč o klimatskim promenama, usvajanje tekovine EU je u početnoj fazi, a biće potrebno osetno povećanje kako administrativnih kapaciteta tako i tehničkih i finansijskih resursa da bi se Srbija uskladila sa EU u tom domenu.

Potrebno je povećati saradnju ministarstava i podići svest na svim nivoima.

Srbija je ratifikovala Protokol iz Kjota za smanjenje zagađenja gasovima sa efekom staklene bašte, a dostavila je prvi inventar emitovanih gasova za 1990. i 1998, kao i prognoze za 2012. i 2015. godinu, i priprema i drugi za period od 2000. do 2010.

U izveštaju se ukazuje i na značaj snažne administracije za primenu pravne tekovine u oblasti životne sredine. Konstatuje se, međutim, da su mehanizmi koordinacije, informisanja i zajedničkog odlučivanja među vladinim telima za sprovođenje evropske pravne tekovine slabi, a da fragmentacija odgovornosti i dalje predstavlja izazov.

Odgovornost za zaštitu i upravljanje vodnim resursima tako dele ministarstva poljoprivrede, zdravstva i infrastrukture. Nadzor u oblasti životne sredine obezbeđuju centralne vlasti, vlasti vojvodine i lokalne vlasti, sa preklapanjima i prazninama.

Tek su počeli napori da se ovaj sistem bolje usmeri uz postepeni prenos zadataka nadzora na Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA).

Ovlašćenja inspektora su široka, uključujući pravo na zabranu, zaplenu i pokretanje akcije kako bi se ispunili pravne obaveze. "Međutim, i dalje postoje znatna ograničenja u pristupu lokacijama bez prethodnog obaveštenja i u uzimanju uzoraka. Samo sudovi mogu da nametnu novčane kazne", navodi se u izveštaju.

Neophodna je i usmerenija saradnja među različitim inspekcijama (za životnu sredinu, vodu, zdravstvo i trgovinu), a saradnja s policijom i tužilaštvom treba da bude formalizovana. Srbija je pokrenula program za rešavanje pravnih i sistemskih slabosti koje otežavaju inspekciju, ali to je dugoročan proces koji zahteva znatnu političku volju i adekvatna sredstva.

Srbija treba da usvoji strategiju o usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine, nakon koje mora uslediti detaljno ispitivanje kako bi se jasno ustanovilo stanje infrastrukture u životnoj sredini i komunalnim produzećima. Time će se razjasniti polazna osnova kako bi se pripremio detaljniji plan.

Potrebno je povećati pristup javnosti informacijama, kao i učvrstiti partnerstvo između vlasti i civilnog društva.
Izvor: EurActiv.rs

Leptiri Srbije

2011-10-11T18:22:00.000+02:00

Iz štampe je izašla jedinstvena knjiga o leptirima Srbije. O ovom vrednom delu i kako da knjigu nabavite, pogledajte link: http://www.habiprot.org.rs/Knjige.htm

Grad bez automobila

2011-09-28T18:44:00.003+02:00

Crtaonica "Maslačak"

Zeleni diktat

2011-09-27T18:50:00.002+02:00

Rambo Amadeus deci

Eh kad bi mašine u autima znale
koliko su kiseonika gradskoj deci krale,
čini mi se da bi sve odjednom stale,
od trovanja dece odustale.

Onda bi svoje gazde naterale
da sednu na bicikl i okreću pedale,
za auta tako plemenita kova
imao bih samo reči hvale.

Jer vožnja autom po centru grada
proizvodi previše dima, buke i smrada,
zato je za zdrava pluća
vožnja biciklom prava serenada.

Parkiraj kola, na bicikl sedi
dozvoli da čist vazduh u gradu pobedi,
bez buke i smrada svima lepše biće,
a zdravo je za mozak, pluća i mišiće.

„Moj grad bez automobila“ - Evropska nedelja mobilnosti

Organizator: Jugo cikling kampanja Društvo ljubitelja biciklizma

Pokrovitelji: Delegacija EU u Srbiji, Ecropski informativni centar, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije i Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine Grad Beograd.

Rambo Amadeus: Bicikli su bolji i brži od automobila

2011-09-08T20:02:00.003+02:00

Muzičar Rambo Amadeus apelovao je na stanovnike gradova Srbije da više voze bicikle, a manje automobile i tako doprinesu manjem zagađenju životne sredine.

- Nisam rekreativac, ja sam dresirani biciklista, što znači da koristim biciklo kao zamenu za saobraćaj- rekao je Rambo.

- Potpisujem da se u krugu dvojke, u Beogradu se biciklom sve duplo brže obavlja nego automobilom - dodao je.

Rambo Amadeus smatra da bi stanovnici gradova i gradske vlasti trebalo ozbiljno da razmisle o biciklu kao alternativnom saobraćaju.

On je apelovao na javne ličnosti "miljenike medija" da iskoriste segment svoje popularnosti da se "uz ličnu reklamu uhvate i neke plemenite akcije da društvo bude bolje".

- Eto makar kao Rambo Amadeus, nek pomognu neku akciju, koja će nama i
našoj deci omogućiti zdraviji život. S velikim zadovoljstvom sam prihvatio da ja, Rambo Amadeus - ekološki diktaror, budem promoter akcije u kojoj će se deca crtežima boriti protiv izduvnih gasova automobila- rekao je.

Akcija se vodi u oviru "Jugo Cikling kampanje", konkursu dečjih crteža "Moj grad bez automobila", gde bi učenici nižih razreda škola trebalo da do 15. septembra na adresu Dom omladine Beograda, Makedonska 22, pošalju svoje crteže a 50 najboljih radova biće nagrađeno i predstavljeno 22. septembra na izložbi.

Blic

Pošumljavanje pomaže svetskoj ekonomiji

2011-09-06T21:05:00.000+02:00

Ukoliko bi se do 2020. ponovo posadilo 150 miliona hektara šume izgubljene krčenjem svetska privreda bi mogla da bude na dobitku od oko 85 milijardi dolara godišnje, procenila je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN). "Obnavljanjem izgubljenih šuma povećaće se skladištenje ugljen dioksida i pomoći da se obnove zdravi i otporni ekosistemi koji će obezbediti više robe i usluga i voditi unapređenju biodiverziteta", rekao je Ašok Kosla (Ashok Khosla), predsednik IUCN.

Mreža od preko 1.000 nevladinih organizacija koje su okupljene u IUCN iznela je procenu na osnovu "najboljih raspoloživih informacija u ovom trenutku", saopšteno je iz IUCN-a.

Takođe, procenjeno je i da se može pošumljavati više od dve milijarde hektara površine koja je ugrožena ili čiji je kvalitet pogoršan. Pošumljavanje i obnavljanje narušenih ekosistema značajno bi pomoglo svetskoj ekonomiji u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, posebno ugljen dioksida. Na taj način pomoglo bi se i u zaustavljanju globalnog zagrevanja.

Brojka od 85 milijardi dolara godišnje koja je proračunata za 150 miliona hektara novih sadnica odgovara prosečnoj vrednosti od 570 dolara za hektar godišnje što može varirati u različitim regionima sveta. "Naša analiza ukazuje da bi polovina tog predviđenog iznosa trebalo bi da dođe od skladištenja ugljenika, a skoro čitava druga polovina od proizvoda od drveta i drugih materijala u šumi", navedeno je u saopštenju.

Prema modelima koji su korišćeni, IUCN zaključuje da je čak trećina teritorija na kojima bi trebalo da se izvrši pošumljavanje u Rusiju, trećina Brazilu a 10% u Aziji.

Osim istraživanja IUCN pomaže i u donošenju politika i konkretnih rešenja na terenu pa će 2. septembra učestvovati u organizaciji okruglog stola u Bonu koji ima za cilj da se utvrde konkretne mere pošumljavanja na nivou Nemačke u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Cilj sađenja 150 miliona hektara je u direktnoj vezi sa ciljem koji je postavljen od strane Međunarodne konvencije o biodiverzitetu da se do 2020. oporavi najmanje 15% degradiranih ekosistema.

Izvor: AFP
http://www.euractiv.rs

Biodiverzitet na roštilju

2011-09-03T22:31:00.001+02:00

Autor: Slobodan - Giša Bogunović
Sve dok usred Zvezdarske šume bude uknjiženih stanova i kuća, a nekadašnji prostor šume bude "pripadajući" nečijem dvorištu, i pored snažne građanske inicijative, ali i otegnutih priprema za zakonsku, pa i tada samo papirnatu zaštitu najnižeg, trećeg stepena, ona će imati neuporedivo više zatornika, agenata, drvoseča i trovača nego branitelja. Pročitajte...

Intervju Feđe Dimovića

2011-09-02T18:23:00.003+02:00

Intervju Feđe Dimovića "Ekonom:eastu"
Beogradski sindikat angažovao se oko konkretnih problema kao što je humanitarna pomoć Srbima na Kosovu, odbrana Zvezdarske šume i Petog parkića.
Pročitajte...

EKOLOŠKA INTELIGENCIJA

2011-08-11T19:00:00.001+02:00

Danijel Goleman
EKOLOŠKA INTELIGENCIJA
Poznavanje skrivenih uticaja onoga što kupujemo
Geopoetika

„Ekološka se odnosi na razumevanje organizama i njihovih ekosistema, a inteligencija podrazumeva kapacitet da se uči iz iskustva i efikasno ophodi prema svojoj okolini. Ekološka inteligencija nam omogućava da primenjujemo ono što naučimo o načinima na koje ljudska delatnost utiče na ekosisteme da bismo nanosili manje štete i ponovo živeli održivo u svom kutku – a danas je to cela planeta.

Sadašnje pretnje zahtevaju da izoštrimo jedan novi senzibilitet, odnosno kapacitet za prepoznavanje skrivene mreže povezanosti između ljudske aktivnosti i prirodnih sistema i tananih složenosti njihovih preseka. To buđenje prema novim mogućnostima mora dovesti do zajedničkog otvaranja očiju, to jest, do promene naših najosnovnijih pretpostavki i percepcija, one koja će pokrenuti promene u trgovini i industriji, kao i u našem pojedinačnom delovanju i ponašanju. Baš kao što socijalna i emocionalna inteligencija nadograđuju sposobnost za sagledavanje perspektive drugih ljudi, saosećanja s njima i izražavanja zabrinutosti, ekološka inteligenija proširuje taj kapacitet na sve prirodne sisteme. Da bi se iskoristila ta inteligencija, moramo odmaći dalje od razmišljanja koje smešta ljudsku vrstu izvan prirode, činjenica je da živimo isprepletani u ekološkim sistemima i da utičemo na njih, bilo pozitivno bilo negativno – kao i oni na nas. Potrebno je da otkrijemo i podelimo između sebe sve načine na koje ta intimna međusobna povezanost deluje, da sagledamo skrivene obrasce koji povezuju ljudske aktivnosti s višim kretanjem prirode, da razumemo svoj pravi uticaj na nju i da naučimo kako da činimo više dobra.“
U ovoj provokativnoj knjizi Danijel Goleman nam pokazuje da će se sve u vezi sa time šta i zašto kupujemo promeniti. Do dana današnjeg, tvrdi on, naše razmišljanje o problemima kao što su životna sredina, opasnosti po zdravlje ili izrabljivanje dece, ostalo je jednodimenzionalno, usredsređeno samo na pojedinačne probleme izolovane od svih ostalih. Naša „zelena“ svest toliko je površna da često proizvedemo više štete nego koristi tako što ignorišemo granice do kojih seže opasnost izazvana našim postupcima i proizvodima koje kupujemo.
Ekološka inteligencija donosi veliki broj upozoravajućih i bolnih činjenica o predmetima koje svakodnevno koristimo mi i naša deca i pokazuje nam kako će fenomen radikalne transparentnosti – dostupnosti kompletnih informacija o svim aspektima nekog proizvoda – uskoro početi da menja moć potrošača i sudbinu poslovanja. Kompanije više neće moći da kontrolišu sopstvenu reputaciju. Po prvi put će ono što kažu biti daleko manje značajno u odnosu na ono što u stvari rade. Postaće istinski odgovorne.
Prepuna praktičnih uputstava, ova knjiga postaje neophodan priručnik za razumevanje očekivane, neminovne revolucije informacija!

Izložba zaštitnih znakova Zvezdarske šume

2011-07-24T13:15:00.003+02:00

Učenici Srednje grafičke škole – tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda (grafički dizajner) iz Beograda dobili su zadatak od profesorke prakse i oblikovanja grafičkih proizvoda Katarine Janjić da naprave zaštitini znak Zvezdarske šume.
Pogeldajte izložbu njihovih radova.

Pošumljavanje Beograda počinje na jesen

2011-07-24T13:08:00.000+02:00

Preuzmite Strategiju pošumljavanja Beograda

Pošumljavanje Beograda počeće da se sprovodi u oktobru ove godine i očekujemo da bude pošumljeno nekoliko stotina hektara, izjavio je danas gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

"Time počinje realizacija Strategije pošumljavanja Beograda kojom je predviđeno da se u narednih 10 godina pošumi oko 50.000 hektara", kazao je on agenciji Beta i naglasio da je pošumljavanje razvojno pitanje, a ne konzervativne primene zaštite životne sredine.

Trivan je istakao da strategiju, koja je usvojena u junu ove godine, prati i niz projekata kao što je ozeljavanje "urbanih džepova", ozelenjavanje krovova i fasada, što su, kako je naveo, mali projekti, koji u urbanom delu grada rešavaju nedostatak zelenih površina.

Prema njegovim rečima, "pošumljenost Beograda iznosi oko 13 odsto, a cilj je da se ona poveća u narednih 10 godina, naročito u centralnim gradskim opstinama - Starom gradu, Savskom vencu i Vračaru, gde je trenutno oko tri odsto".

Pošumljenost na teritoriji opština Čukarica, Zemun, Palilula, Voždovac i Zvezdara je veća, jer tamo šume pokrivaju od osam do 10 procenta teritorije.

"Plan je da se pošumljenost poveća na 25, odnosno više od 30 odsto u narednih 10 godina", rekao je on.

Trivan je kazao da bi u ovoj godini pošumljavanje trebalo da se obavi pre svega na teritoriji Barajeva, Surčina, Makiša, Rušnja i Kovilova.

"Ovogodišnji budžet za pošumljavanje, sređivanje malih zelenih površina u gradu i ozelenjavanje krovova iznosiće oko 150 miliona dinara", rekao je gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Predviđeno je da se pošumljavanje, za koje je u narednih 10 godina procenjeno da će koštati oko 100 miliona evra, u najvećoj meri finansira iz budžeta grada, ali i iz državnog budžeta, kao i od međunarodnih institucija.

Trivan je naveo da su se u akciju pošumljavanja uključili Šumarski fakultet, Institut za šumarsto, Zavod za zaštitu prirode, Ministarstvio poljoprivrede, kao i sve druge institucije koje se bave šumama, kako bi se došlo do najboljeg plana za pošumljavanja.

"Pokušaćemo da pošumljavanje ima više funkcija, odnosno da osim doprinosa čistijem vazduhu, posluži i za stabilizacuju terena pod erozijom i klizištem, kao i da preventivno deluje na moguća klizišta", kazao je on.

Dodao je da će se insistirati da za pošumljavanje bude korišćena autohtona vegetacija i da vrste koje se budu sadile budu prilagodljive na klimatske promene.

Trivan je kazao da je plan da se u pošumljavanje uključi i veliki broj volontera, ali postoji mogućnost da se otvore i javni radovi koji bi novac za obavljeni posao dobijali od grada.

"Paralelno sa pošumljavanjem počeće akcija ozeljenjavanja 'urbanih džepova', malih prostora u gradu kojih ima puno koji su neuređeni i zapušteni, a ne mora da bude tako. To su površina od 50 do 200 kvadratnih metara, koje će se sređivati", kazao je on.

Kako je naveo, ove godine će se ozelenjavati po jedna takva površina u svih 17 opština, za šta je obezbeđeno 17 miliona dinara, a počece i pilot projekat ozelenjavanja barem jednog krova i jedne fasade.

Beta

Pošumljenost Beograda tek 11,3 odsto

2011-07-24T13:06:00.000+02:00

Pokrivenost šumama u Beogradu iznosi 11,3 odsto od optimalnih 27 procenata. Imajući to u vidu, gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine pripremio je projekat koji ima za cilj unapređenje potencijala šuma, kao i kvaliteta životne sredine u prestonici.
Izrada projekta "Tipološko definisanje šuma Beograda – osnovno polazište namenskog klasifikovanja i predlog mera sa ciljem unapređenja i održivosti kvaliteta životne sredine stanovnika Beograda" poverena je Šumarskom fakultetu.

Kako navode iz sekretarijata, šire područje Beograda karakteriše izrazita deficitarnost šumom.

Od 3.244 kvadratna kilometra ukupne površine beogradskog regiona, 367 kvadratnih kilometara predstavljaju površine pod šumom, što znači da sadašnja šumovitost iznosi 11,3 odsto u odnosu na optimalnu od 27 procenata.

- Šumovitost po stanovniku je 0,025 hektara, što je nepovoljno i minimalno u odnosu na neke poznate evropske normative od 0,33 hektara po stanovniku -rekla je načelnica u ovom sekretarijatu, Nataša Đokić.

Ona je navela neke mere unapređenja potencijala šuma:
•    tipološko proučavanja i klasifikovanja šuma Beograda
•    pošumljavanje neobraslog šumskog zemljišta
•    prilagođavanje drveća staništu i bioekološkim karakteristikama vrsta
•    primenjivanje različitih i realno ostvarivih postupaka kako bi se popravilo sadašnje stanje...

Beoinfo, Blic

Zeleni krovovi

2011-07-08T15:15:00.002+02:00

U organizaciji Podmladka udruženja pejzažnih arhitekata (PUPA), sa podrškom Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) i Šumarskog fakulteta održana je radionica sa onovnom temom projektovanja i održavanja krovnih bašta. Radionica je organizovana u galeriji Ozon tokom prošle nedelje, a tokom nje široj javnosti je predstavljeno nekoliko praktičnih rešenja za konkretne lokacije u gradu.

Ovaj zanimljivi projekat pokrenut je pre svega sa ciljem da zainteresovani unaprede svoja znanja na ovom polju, ali isto tako i da uopzna javnost sa svim aspektima delovanja pejzažne arhitekture kao struke i njenim značajem kada govorimo o humanom i stručnom planiranju savremenih gradova. Široki program interaktivne radionice ambiciozno je obuhvatio sve važnije segmente u ovoj aktuelnoj oblasti, uključujući tehnologiju izgradnje, materijale, principe dizajna, održavanje, izvođenje radova, efekte implementacije, učešće javnosti, strateško planiranje itd.

Tokom trajanja radionice, pored raznih predavanja posetiocima su predsavljena i konkretna rešenja za tri lokacije u Beogradu. Predloženo je po nekoliko rešenja za svaku od lokacija, a svaka pojedinačno je zahtevala poseban pristup rešenju krvnog vrta, imajući u vidu svoje specifičnosti i karakteristike. Predložena rešenja za krovne vrtove dobila je zgrada BIGZ-a, zatim zgrada Sekretarijata za zaštitu životne sredine i krov garaže u stambenom bloku u ulici Vjekoslava Kovača na Zvezdari.

Na temi terase zgrade Bigza učestvovali su Draginja Duraković, Marija Ivoš i Izabela Nemet sa radom RECI(K)LAŽA; Vesna Kozlina, Sanja Milosavljević sa radom ČEKAONICA; zatim Dijana Ivanković, Galina Rojević, Slobodan Vidojković sa radom ZNAK; Miloš Milovanovic sa radom "Koscka do kocke" i Vesna Gvozdenov i Nada Jadžić sa radom ANTIBRUTALIZAM. Koordinatori ove radionice bili su Miloš Milovanović i Vesna Gvozdenov.

Radionicu sa temom bašte na krovu Sekretarijata činili su Nevena Petronijević i Majović Jovana sa radom VAZDUŠNI VRT; Jasmina Jakšić sa radom META GREEN; Aleksandra Obrenović, Slobodan Mančić i Ivana Štatkić sa radom SILUETA GRADA i Isidora Simović sa Aleksandrom Veselinović na projektu UREĐENJE KROVNOG VRTA. Koordinatori su Nada Jadžić i Nikola Nikolić.

Zvezdarsku baštu obrađivala je radionica gde su rešenja ponudili Branko Miloševič i Dragana Čavlović sa radom KALMIK; Jelena Marković, Jovana Njegomir i Marija Antić sa radom RITAM; Marija Dioši, Marija Blašković i Milica Lovrenović sa radom UREĐENJE KROVNE TERASE, zatim Maja Dimitrovska sa radom IGRAJ SE NA KROVU; Mirjana Jovanović i Marko Ivošević sa radom ZVEZDANI KOVAČ i Miloš Stanojević sa radom STRATUS. Koordinator je bio Miloš Stanojević.
U daljem tekstu predstavićemo vam po jedan rad iz svakog segmenta.

Bigz je remek delo srpske moderne, arhitekte Dragiše Brašovana. Nekada štamparija, dok se danas prostor unutar zgrade iznajmljuje. Pterežno su zastupljeni muzički studiji, umetnički ateljei, a na samom krovu se preko kafića „Čekaonica Bigza“ moze ići na krovnu terasu velike površine koja je nedovoljno iskorišćena. Rešenje koje vam predstavljamo je rad pod nazivom „Kocka do kocke“ autora Miloša Milovanovića. Zamišljen je tako da svojim izrazom prati kvadratne oblike same zgrade. Vrt je zato sačinjen od kvadratnih elemenata formiranih u dimenzijama 1x1, 2x2 i 3x3 metra. Imeđu tih elemenata nastaju drvene staze, izdignuti delovi za sedenje i kvadratne niše za nisko zelenilo. Pored prostora za relaksaciju, ova bašta imala bi mobilne biblioteke, kao i manju scenu pogodnu za koncerte i filmske projekcije na otvorenom.

Sledeći projekat o kome govorimo je krov zgrade Sekretarijata zaštite životne sredine. Prostor u okviru poslovne zgrade namenjen je prvenstveno zaposlenima u različitim gradskim sekretarijatima. Ova lokacija ima nekoliko ograničenja koja mogu usloviti buduće korišćenje. Dostupna je samo tokom radnog vremena službi i za razliku od terase BIGZ-a zatvorena je za javnost. Mi ćemo ovoga puta predstaviti rad „Silueta grada“ koji su realizovali Aleksandra Obrenović , Slobodan Mančić i Ivana Štatkić. Kako bašta nije dostupna javnosti, a potrebno je da adekvatno odgovara potrebama prostora za odmor zaposlenih, zamišljena je da vrši nekoliko funkcija.
Radi se o celovitom prostoru koji omogućava nesmetano kretanje, a na mestima je pokriven i pergolama. Natkriveni deo je takođe prilagođen okupljanju većeg broja ljudi u prilikama prijema na otvorenom, međutim sedeća mesta pod zastorom su uvučena pa čine mikroambijente ili „sobe“ za intimnij odmor. Oko pozicija za sedenje osmišljeni su zasadi aromatičnih biljaka koje bi davale poseban višečulni odmor i relaksaciju.

I konačno predstavljamo vam i sanaciju i ozelenjavanje krova garaže u Ulici Vjekosalva Kovača na Zvezdari. Otvoreni javni prostor terasa na krovu garaže, bez trenutne namene i korišćenja. Izabrana je kao primer koji pokazuje šta je sve potrebno uraditi pre bilo kakvih intervencija. Prostor koji je potrebno kompletno građevinski sanirati da bi mogao da se koristi za neke nove sadržaje. Bazen Olimp koji se nalazi sa druge strane saobraćajnice takođe je jedan od sadržaja sa kojim bi mogla biti ostvarena integracija. Rešenje o kome ćemo govoriti uradili su Branko Milošević i Dragana Čavlović. Radi se o površini od 500 metara kvadratnih za koje je bilo potrebno izraditi jeftino rešenje bez velikih statičkih opterećenja. Prema ovom dizajnu zamišljene su krivudave staze za kretanje izgrađene od opeke, sa kružnim zasadima aromatičnog i drugog ukrasnog bilja.

Autori su ovom radionicom postavili dosta važnih pitanja. Da li treba razmatrati infrastrukturu kao pejzaž ili obrnuto, pejzaž kao infrastrukturu? Prestiž ili nužnost? Heroizam ili svakodnevnica? Istorija ili budućnost? Kompleksnost ili sterilnost? Instrument ili strateško rešenje? Da li su krovni vrtovi u Beogradu pitanje ili odgovor? I gde je mesto pejzažne arhitekture, kao multidisciplinarne struke, u ovoj aktuelnoj oblasti? Korist ovakvih krovnih vrtova je poznata, a ozelenjavanje visokourbanizovanih struktura i zgrada u Beogradu nije više samo stvar kvaliteta, već i odgovornosti.
Beobuild

Naš svet vode profiteri i monomanijaci

2011-06-13T22:44:00.000+02:00

Autor: Majkl Parenti
Katastrofa će se obrušiti na nas ne kroz nekoliko vekova, generacija ili decenija, nego mnogo ranije

Pre nekoliko godina grupa aktivista za zaštitu životne sredine u Novoj Engleskoj upitala je direktora jedne fabrike hartije kako njegova kompanija opravdava ispuštanje otpadnih voda u obližnju reku. Ta reka, za čije su stvaranje Majci Prirodi bili potrebni vekovi, koristila se za pijaću vodu, ribolov, plovidbu i kupanje. Za samo nekoliko godina fabrika hartije pretvorila ju je u izuzetno toksičnu, otvorenu kanalizaciju.

Direktor je slegnuo ramenima i rekao da je to najjeftiniji način uklanjanja otpadnog materijala iz fabrike. Kad bi kompanija morala da plati i troškove čišćenja sopstvenog đubreta, možda više ne bi bila konkurentna i morala bi ili da zatvori vrata ili da se preseli na jeftinije tržište, što bi značilo gubitak radnih mesta za lokalnu privredu.

SLOBODNO TRŽIŠTE UBER ALLES To je već dobro poznat argument: kompanija nije imala izbora. Bila je prinuđena da se tako postavi na tržištu gde vlada velika konkurencija. Fabrika se ne bavi zaštitom životne sredine, ona se bavi proizvodnjom profita, najvećeg mogućeg profita uz najmanje moguće troškove. Profit je suština svega, tako kažu razni direktori kada ih saterate u ćošak. Vrhunska svrha biznisa je akumulacija kapitala.

Da bi opravdala svoje tvrdoglavo profiterstvo, korporativna Amerika promoviše klasičnu teoriju laissez faire (ekonomska teorija o potpunoj slobodi svih transakcija, bez ikakvog uplitanja države, u kojoj će se sve odvijati "prirodno"; ova francuska fraza bukvalno znači "neka se odvija". Prim. ured SL), koja tvrdi da slobodnim tržištem - gužvom neregulisanih i nezauzdanih preduzeća koja sva od reda teže da ostvare sopstvene ciljeve - upravlja dobronamerna "nevidljiva ruka" koja čudotvornim putem daruje optimalne rezultate svima.

Zagovornici i sledbenici slobodnog tržišta imaju duboku i nepokolebljivu veru u laissez faire jer im ona sasvim lepo služi. Ona znači da nema državnog nadzora, da se ne pozivaju na odgovornost za ogromne štete koje nanose našoj životnoj sredini. Vlada ih neprestano izvlači kao grabežljivu, razmaženu decu (što baš i nije u skladu sa njihovom teorijom), da bi opet mogli da kreću u neodgovorne rizike, pljačkaju zemlju, truju mora, narušavaju zdravlje čitavih zajednica, otpadom prekrivaju cele oblasti i stavljaju u džep skaredno visoke profite.

Taj korporativni sistem akumulacije kapitala odnosi se prema životodavnim resursima zemlje - plodnim oranicama, podzemnim vodama, vodenim ekosistemima, zelenilu, šumama, ribolovnim područjima, dnu okeana, zalivima, rekama, zdravom vazduhu - kao da su neiscrpni i da se posle upotrebe mogu baciti, kao da se mogu bez ograničenja trošiti i trovati. Kao što je Britiš Petrol očito pokazao posle katastrofe u Meksičkom zalivu, troškovi se mnogo više uzimaju u obzir nego bezbednost. Tako je jedno istraživanje Kongresa zaključilo da "kao da je Britiš Petrol dosledno donosio odluke koje su povećavale rizik od izliva ne bi li kompanija uštedela vreme i novac".

Funkcija transnacionalne korporacije, naravno, nije da promoviše zdravu životnu sredinu, već da iz prirode izvuče što više može čak i ako to znači da se prema njoj odnosi kao prema septičkoj jami. Stalno rastući korporativni kapitalizam i slabo razvijena ekologija su na putu koji vodi u propast, čime su svi sistemi ekosfere - tanke pokorice planete sačinjene od vazduha, vode i zemlje - ugroženi.

Nije tačno da vladajući političko-ekonomski krugovi ovo poriču. Ono što čine gore je od poricanja - oni iskazuju direktno neprijateljstvo prema onima koji smatraju da je naša planeta važnija od njihovog profita. Zato blate borce za zaštitu životne sredine nazivajući ih "ekoteroristima", "eko-Gestapom", "paničarima", "drvoljupcima" i promoterima "zelene histerije".

U ogromnom odstupanju od ideologije slobodnog tržišta, najveći deo troškova velikog biznisa prebacuje se na stanovništvo, uključujući i čišćenje toksičnih otpadnih materija, nadgledanje proizvodnje, ispuštanje otpadnih voda (koje sačinjavaju 40-60 odsto voda koja se prerađuju u lokalnim kanalizacionim sistemima finansiranim novcem poreskih obveznika), cenu nalaženja novih izvora vode (istovremeno, industrija i agrobiznis troše 80 odsto celokupne dnevno proizvedene količine vode), kao i troškove lečenja bolesti nastalih usled zagađenja. Istovremeno, privatni sektor se hvališe da je ekonomičniji od javnog sektora.

SUPERBOGATI SU DRUGAČIJI OD NAS Zar nije ekološka katastrofa pretnja zdravlju i opstanku korporativnih plutokrata isto onako kao što je pretnja običnim građanima? Možemo razumeti zašto korporativni bogataši hoće da unište subvencionisano stanovanje, javne škole, socijalno osiguranje i programe zdravstvenog osiguranja. Njihovo ukidanje približilo bi nas društvu slobodnog tržišta "oslobođenog" "socijalističkih" usluga servisiranih iz javnih fondova, kojih se ideološki reakcionari groze, a time bogati i njihove porodice ne bi izgubili ništa. Super bogati imaju više nego dovoljno novca da sebi obezbede svaku uslugu koja im zatreba.

Ali životna sredina je nešto sasvim drugo, zar ne? Zar bogati reakcionari i njihovi korporativni lobisti ne naseljavaju istu ovu zagađenu planetu kao i mi ostali, zar ne jedu istu hemijski tretiranu hranu i ne udišu isti zagađen vazduh? Ne, oni ipak ne žive kao i sav ostali svet. Njihova klasna realnost je drugačija jer oni često žive na mestima gde je vazduh znatno bolji i jedu organski gajenu i posebno transportovanu i spremljenu hranu.

Toksičnih materija i prometnih puteva obično nema u blizini njihovih elegantnih naselja. Superbogati, zapravo, uopšte i ne žive u naseljima. Oni su se smestili na imanjima gde ima mnogo šume, potoka, livada i samo nekoliko, dobro nadgledanih, prilaznih puteva. Njihovo drveće i vrtovi ne prskaju se pesticidima. Nekontrolisana seča ne opustošuje njihove rančeve, imanja, privatne šume, jezera i izletišta.

Pa ipak, ne bi li trebalo da strepe od ekološke apokalipse, koju donosi globalno zagrevanje? Zar žele da vide kako se život na Zemlji, uključujući i njihov sopstveni, uništava? Na dugu stazu i njihova će sudbina biti zapečaćena kao i sudbine svih ostalih. Ne, za razliku od ostalih, oni ne žive na dugu stazu, već u ovom trenutku i samo za ovaj trenutak. Ono što im je trenutno mnogo važnije i bliskije od globalne ekonomije je - globalni profit. U poređenju sa sudbinom njihovih sadašnjih - ogromnih - investicija, sudbina biosfere za njih je daleka apstrakcija.

Usredsređeni na suštinu, veliki biznismeni znaju da svaki dolar koji kompanija potroši na nešto nebitno poput zaštite životne sredine znači dolar manje u njihovom džepu. Prelazak sa fosilnih goriva na energiju koju nam pružaju sunce, vetar i voda može doprineti izbegavanju ekološke katastrofe, ali šest najvećih industrijskih korporacija na svetu bave se proizvodnjom nafte, benzina i motornih vozila. Zagađenje klasičnim, fosilnim gorivima donosi profite koji se mere milijardama dolara. Veliki potrošači ubeđeni su da ekološki održivi oblici proizvodnje ugrožavaju takve profite.

Trenutna lična dobit je mnogo važnije pitanje od budućeg gubitka koji će podneti celokupno stanovništvo. Kad god sedne u kola, čovek stavlja svoju potrebu da negde stigne iznad kolektivne potrebe da se ne zagađuje vazduh koji svi zajedno udišemo. Tako je i sa velikim igračima: društvena cena pretvaranja šume u pustinju niska je naspram ogromnog i trenutnog dobitka nastalog obaranjem drveća i njegovim pretvaranjem u popriličan svežanj novčanica. A to se uvek može i racionalno objasniti: ima još mnogo šuma u koje ljudi mogu odlaziti, ova im baš i ne treba, drvosečama treba posao, društvu treba drvena građa, i tako dalje.

BUDUĆNOST JE SADA Neki od istih naučnika i stručnjaka za zaštitu životne sredine koji vide da se ekološka kriza mora rešavati sada neprestano tvrde da će klimatska katastrofa nastupiti pre nego što se ovaj vek završi. To znači tek kroz devedeset godina, kada mi i naša deca već budemo mrtvi - a to nam pitanje globalnog zagrevanja predočava kao znatno manje alarmantno.

Ima i drugih naučnika koji još više iritiraju upozoravajući nas na neizbežnu ekološku krizu ali je smeštajući u nešto dalju budućnost. "Treba da prestanemo da razmišljamo o eonima i počnemo da razmišljamo o vekovima", rekao je jedan takav mudrac citiran u „Njujork Tajmsu" pre nekoliko godina. I to treba da nas upozori? Ako je globalna katastrofa udaljena jedan ili više vekova, ko će onda danas biti spreman na donošenje teških i skupih odluka ako će se njihove blagodeti osetiti tek u dalekoj budućnosti?

Često nam se kazuje da razmišljamo o našim dragim unucima koji će biti žrtve takvog razvoja događaja (ti apeli izgovoreni su uglavnom preklinjućim tonom). No većina mlađih ljudi kojima se obraćam na koledžima uopšte ne mogu ni da zamisle svet u kome će kroz trideset ili četrdeset godina živeti deca njihove još nerođene dece.

S takvim apelima i upozorenjima mora se prestati. Katastrofa će se obrušiti na nas ne kroz nekoliko vekova, generacija ili decenija, nego mnogo ranije. Ekološka kriza nije neka buduća nevolja. Većina nas verovatno neće imati privilegiju da kaže: „Apres moi, la deluge" ("Posle mene potop", reči francuskog kralja Luja 14. na upozorenje njegovih savetnika na moguće posledice njegove politike. Prim. ured. SL) jer ćemo se s propašću suočiti još za naših života. Znamo da je to istina jer je ekološka kriza već u toku, a njen ubrzane i nagomilane posledice mogu se uskoro ispostaviti kao nepovratne.

PROFITERSKO LUDILO Nažalost, životna sredina ne može odbraniti samu sebe. Mi je moramo odbraniti, to jest, moramo odbraniti ono što je od nje ostalo. A sve što superbogati žele je da pretvaraju živu prirodu u dobra, a dobra u mrtvi kapital. Preteće ekološke katastrofe ne znače ništa za korporativne pljačkaše. Oni nemaju pojma o tome šta je živa priroda.

Bogatstvo je kao droga. Ono samo uvećava apetit. Nema kraja količini novca koju neko želi da zgrne, podstaknut auri sacra fames (Vergilije, Eneida, "Šta sve neće čovek počiniti gonjen /prokletom glađu za zlatom". Prim. ured. SL). I tako narkomani novca nastavljaju da grabe za sebe više nego što mogu potrošiti za hiljade života u kojima ništa nije uskraćeno, gonjeni onim što sve više liči na opsesivnu patologiju, monomaniju koja isključuje svako ljudsko razmatranje.

Oni su bliže vezani za svoje bogatstvo nego za planetu na kojoj žive, zabrinutiji za sudbinu svoje imovine nego za sudbinu čovečanstva, toliko opsednuti profitom da i ne primećuju propast koja se nadnosi i nad njima. U jednom stripu objavljenom u „Njujorkeru" prikazan je direktor neke korporacije kako se obraća poslovnom skupu ovim rečima: "I dok scenario skorog kraja sveta vrvi od nezamislivih užasa, period pred kraj biće pun neverovatnih prilika za zaradu".

Nije baš ni neka šala. Pre mnogo godina primetio sam da oni koji negiraju postojanje globalnog otopljavanja neće promeniti svoje mišljenje sve dok Severni pol ne počne da se otapa (nisam naravno ni slutio da do toga može doći za mog života). Danas se suočavamo sa topljenjem Arktika čije su posledice po okeanske struje, nivo vode u priobaljima, čitav umereni pojas planete i svetsku poljoprivrednu proizvodnju ogromne.

A kako na to odgovaraju industrijske i finansijske vođe? Kao što se može i očekivati: kao profiteri monomanijaci. Oni to vide drugim očima. Kao prvo, topljenje leda na Arktiku otvoriće direktan severozapadni prolaz između dva velika okeana što je san stariji od Luisa i Klarka (američkih istraživača s početka 19. veka koji su tražili "Severozapadni prolaz". Ekspedicija je imala za cilj pobedu u nadmetanju s britanskim trgovcima a ne naučna otkrića. Prim. ured. SL). To će skratiti globalne trgovačke puteve i učiniti transport jeftinijim. Neće više bili gnjavljenja sa Panamskim kanalom i obilaska Rta Dobre Nade. Niža cena prevoza omogućiće veću razmenu i viši profit.

Oni, takođe, s radošću primećuju da otapanje ledenog pokrivača na Severu otvara pristup novim nalazištima nafte. Moćiće da nastave da vade ono isto gorivo koje je i dovelo do katastrofe s kojom se suočavamo. Veće otapanje jednako veći profit - to je mantra slobodnotržišnjaka ubeđenih da svet pripada samo njima.

Zamislite da smo svi u jednom velikom autobusu koji juri nizbrdicom na čijem kraju nas čeka kobna provalija. Šta rade naši narkomani novca? Trče između sedišta da nam po ogromnim cenama prodaju jastuke za ublažavanje udara i sigurnosne pojaseve. Tu priliku za uspešnu prodaju na vreme su isplanirali.

Moramo ustati sa sedišta i odmah ih staviti pod nadzor, jurnuti napred, odgurnuti vozača, dohvatiti volan, usporiti, i skrenuti autobus. To nije lako, ali je još moguće.

Što se mene tiče, to je san koji ne prestajem da sanjam.

Majkl Parenti (Michael Parenti) je američki istoričar i kulturolog, doktor političkih nauka koji se već četiri decenije bavi temama iz najrazličitijih oblasti, predajući o njima i na brojnim fakultetima u Americi i inostranstvu. Autor je 20 knjiga i brojnih članaka i eseja, prevedenih na mnoge jezike pa i srpski, a pisao je i protiv američkog militantnog ekspanzionizma i rata u Iraku i Jugoslaviji.

Tekst objavljen na www.globalresearch.ca
Prevod Uredništvo Srpskog lista

Novi Standard sreda, 08 jun 2011 20:45

Zvezdarska šuma na Mikseru 2011

2011-06-01T20:04:00.002+02:00

Nedelja, 29. maj, 18h, Zeleni amfiteatar, Žitmolin, Dorćol
Tribina – „Šume nestaju – ljudi sede i gledaju“ – gazdovanje šumskim ekosistemima
Moderator:Andrea Kosovac, Tomica Mišljenovic
Učestvovali: Prof. Slobodan Jovanović (Biološki fakultet), Biljana Krsteski (Zavod za zaštitu prirode Srbije), Vukan Lavadinović (Šumarski fakultet), Nenad Petrović (Šumarski fakultet), Vladimir Martinović (Zaštitimo Zvezdarsku šumu)

Beogradski pešak

2011-05-24T22:56:00.000+02:00

Autor: Dejan Simonović

Provlači se između zidova i parkiranih automobila. Je li pohitao na posao? Pošao prijatelju? Krenuo u kafanu? Uputio se u prodavnicu? Upustio u ljubavni poduhvat? Traga li za erotskim vragolijama? Ili se jednostavno štrapacira, zdravlja radi ili koliko da mu prođe vreme – nije zabranjeno ali se i ne preporučuje, na zaludna vrzmanja se ne gleda sa previše blagonaklonosti.

Pokreti su mu oprezni, prezavi. Prostor kojim se kreće je uzan, gotovo procep. Treba tu mnogo pažnje, mnogo veštine da se ne otareš o zid, ne očešeš o kola. Za zid ni po jada, ogulićeš se ili isprljati, možda se nešto od odeće izgrebe ili podere, ali će bar sve proći bez mnogo buke. Takneš li auto, zavrištaće alarm, očas posla eto i razjarenog vlasnika, sa pajserom ili pucaljkom u ruci, da ti smrsi konce.

Sve u svemu, našem pešaku je oduzeto nekih sedam devetina pločnika. Ipak, ne vredi mu da negoduje. Ko bi se još na njega obazirao? Ko je i šta je da diže glas? Da isteruje neko svoje pravo? Običan pešadinac. Zna se ko je ko i kome grad pripada a ko je u njemu tek uljez, tek smetnja. Neka umeri svoje prohteve. Neka ih uskladi sa mestom koje mu sleduje. Neka bude presrećan što mu je i toliko ostavljeno. Ni to nije moralo da bude.

I ne mora. Biće uskoro primoran da sklizne sa pločnika, kada mu branici sasvim prepreče prolaz. Mora na kolosek, nema druge. Da preleti nanizane haube, nema čime. Da ih preskoči, ne može čak i da uhvati pun zalet. Da zađe po njima? Nije se igrati glavom. Glava je samo jedna, rezervne nema. Da mu je bar motka uz čiju se pomoć na atletskim nadmetanjima leti preko letve, pa da se i usudi. Ovako...

Sa kolovoza ga teraju sirenama. Zalete se u njega, da odskoči. Ili ga okrznu, kao šale radi. Tu tek nije dobrodošao. Tu je tek višak.

Vraća se na pločnik čim ugrabi prvu priliku, sada je već zahvalan za svaki milimetar koji mu je podaren. Nekako napreduje. Do sledeće zapreke, sledećeg silaska, sledećeg povratka. Da stane, ne sme. Nema parkirališta za pešake. Nisu predviđena - ne isplati se. Kako da ih navataš da plate? A i nisu predubokih džepova, ne bi se iz njih previše izvuklo. Sa automobilistima je drugačije, za svog ljubimca bi se odrekli i poslednjeg zalogaja. Sa takvima je zadovoljstvo raditi.

Naš pešak stiže i do prelaza. Onog sa semaforom. Sačekaće da mu zeleni čovečuljak, razmahanih ruku, pruženog koraka, otvori prolaz. Naoružao se strpljenjem, iskustvo ga je podučilo da će to potrajati. Buči i huči bujica vozila, nikada kraja. Konačno, zasvetleo je i zeleni čovečuljak, poziva ga da pođe. Ne okleva, mnogo zavisi od pravovremenog starta. Tu i nije bio tako loš, izveštio se da krene na prvi treptaj. Žustro grabi. Već je prevalio četvrtinu, prešao i polovinu ulice. Ostavio je daleko za sobom tri bake sa pijačnim cegerima, par deda sa novinama u ruci, pa i poviše mlađeg sveta. Ispred njega su samo mladić i devojka, oboje na rolerima, samo zato su mu isprednjačili. Dohvatio se već i četvrte petine, kada se semaforski čovečuljak zacrveneo, ukočio u stavu mirno, kao vojnik koji je u kasarnskom krugu naleteo na generala.

I evo, već reže srditi automobili, škrguću zubima, gađaju se psovkama još srditiji automobilisti.

Dalja pešakova sudbina je neizvesna. Povratka mu nema. Posluži li ga sreća, domoći će se suprtonog pločnika. U protivnom, naći će se i za njega neki prevoz, da se više ne povlači okolo kao poslednja ništarija. Ubaciće ga u policijski auto, zadesi li se u blizini kakva uniformisana patrola. Ili će ga, sa par preloma, strpati u bolnička kola. Ili će ga poneti pogrebno vozilo, već u zavisnosti od toga šta ga snađe.

Našao se u pritvoru, bolnicu ili grobu, protiv njega će podći tužbu. Ometao je saobraćaj, nasrnuo na automobil u pokretu, oštetio ga udarcem, zaprljao krvlju, vlasniku naneo težak duševni bol.

Živom ili mrtvom, sudiće mu okoreli vozači, sa bar pet do šest oborenih pešaka u vozačkom stažu.

Šta god da ga zadesi, sam je sebi kriv. Je li upoznat sa načelom – samo najbrži opstaju? Naravno da je upoznat, svakodnevno ga ponavljaju na svim medijima. Zna li za geslo – ili pređi ili će preći preko tebe? Zna. Je li mu poznato pravilo da je svako pešak isključivo na sopstvenu odgovornost? Jeste.

Prema tome...

Istina, u gradskim vestima redovno prikazuju primere uspešnog prelaženja čak i najprometnijih ulica. Nisu li, pre neko veče, pustili prilog o ženi u poodmakloj trudnoći koja je, sa lakoćom i osmehom na licu, prešla sedam ulica uzastopce. Međutim, iz nekog razloga, gradskim vestima se slabo veruje. Tako je i ovaj nadasve nadahnjujući primer primljen sa sumnjom. Da li zato što je ta ista žena primećena u reklami za dezodoranse, bila je tada vitka kao vila, viđena u prilogu o blagodetima prestoničkog zdravstva, bila je tada u belom manitilu i sa stetoskopom oko vrata, opažena u pozivu na joga vežbe, da li zato što voditelj pati od nekog čudnog tika, pa izgleda kao da namiguje, da li zato što je pešak, kao svaki proganjani stvor, po prirodi nepoverljiv, ili iz nekoj jedanaestog razloga, ko će ga znati?

Istina, gradska legenda pominje pešačkog podvižnika koji je, za jednog jedinog zelenog svetla, tri puta prešao ulicu, tamo i ovamo, a ostao u jednom komadu, ali legende su ipak legende. Moćna uteha, slaba pomoć.

Pouzdani izvori nagoveštavaju da će se po pešačkom pitanju svakako nešto preduzeti. Ovako se dalje više ne može.

Uvešće se pešački ispit. Pešačku dozovlu će dobiti samo oni pešaci koji na ispitu pokažu zavidnu spretnost i brzinu. Kretanje ulicama bez pešačke dozvole će biti najstrože zabranjeno.

Vreme za prelazak pešaka preko ulice će biti smanjeno na polovinu ili trećinu sadašnjeg. Nedopustivo je da se tako nemilice traći dragoceno vozačko vreme. Semaforski čovečuljak će se zeleneti i razmahivati sve kraće, crveneti i kočiti sve duže. Pešački prostor na pločnicima biće dalje sužavan.

To će se savršeno uklopiti u pripreme za predstojeću Saobraćajnu olimpijadu na kojoj grad očekuje velika pa i veličanstvena postignuća. Od preživelih pešadinaca bi mogla da se sačini moćna ekipa, koja bi šprinterskom brzinom pokupila zlato u disciplini prelaženja ulice. Znatno bi se poboljšali izgledi i u disciplinama preskakanja parkiranih automobila ili provlačenja trakom tankom kao žilet.

Cilj je vredan svake pohvale. Red je da i mi pokažemo svetu ko smo i šta možemo.

Ipak, olimpijade dođu i prođu, a pešaci ostaju, kao gradska muka i nevolja. Šta sa njima?

Oterati ih u podzemlje, gde i spadaju, eto šta. Da više ne ruže ulice, ne narušavaju metalno-betonski sklad prestonog grada. Da ne ometaju, ne usporavaju saobraćaj, ne zauzimaju parking prostor, ne ugrožavaju automobile, ne jede automobiliste.

U tom pravcu su već načinjeni izvesni koraci, hajde da odvažno guramo dalje.

Postoje li podzemni pešački prolazi? Postoje. Tu i tamo, ali ih ima, to niko ne može da porekne. Hajde da, za kretanje pešaka, izgradimo mrežu podzemnih kanala. Nedopustivo je da se dalje motaju gradskim ulicama.

Zar to ne bi bilo sasvim dobro rešenje? Da se konačno rešimo pešačke bede. I pešačke bruke.

Tada bismo mogli da u grb našeg grada ponosno unesemo zadimljeni auspuh.

To bi, priznaće svako dobronameran, bio ogroman napredak u odnosu na sadašnje stanje..

Nema spremanja Srbije bez „zelenih revizora”

2011-05-24T22:53:00.000+02:00

U našoj zemlji još niko nije ozbiljnije zavirio kako se i zašta troši novac izdvojen za zaštitu životne sredine

Izjava Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, da je za pobedu „zelene ekonomije” neophodan pouzdan i predvidljiv pravni okvir, kako bi svi nadležni organi otpočeli da rade svoj posao kažnjavajući one koji zagađuju životnu sredinu, gubi na težini samo zbog jedne činjenice – Srbija se svrstava među zagađenije zemlje Evrope. Dokaz su apokaliptičke slike Južne Morave, Velikog bačkog kanala, većine reka, među kojima i Dunav kod Beograda, ubrzani rast otpada, nerešen problem kanalizacije u 25 odsto domaćinstava... Reklo bi se da nedovoljno ulažemo u zaštitu okoline u kojoj živimo i radimo.

Ne, kaže, dr Ljubiša Stanojević,profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment. Prema rečima Željke Jurišić, direktorke Fonda za zaštitu životne sredine, mi imamo čak i „viška novca u fondu”. Šta je onda problem osim što i kao društvo veoma malo vodimo računa o sopstvenoj okolini?

EU je, kaže, u sklopu pridruživanja Srbije obelodanila niz smernica kojima se tretiraju problemi vezani za životnu sredinu. Kao odgovor na njih naš zakonodavac doneo je više propisa, a vlada potpisala nekoliko međunarodnih ugovora i sporazuma. Određene su takse i drugi penali za privatni i javni sektor koji ugrožavaju životnu sredinu, „ali nigde nisu urađene suštinske provere sredstava i obaveza koje se tiču zaštite životne sredine. Niko nije izvršio reviziju usaglašenosti sa zakonima, sporazumima i konvencijama, najzad niko nije gledao objektivnost i istinitost finansijskih izveštaja, barem u delu koji se odnosi na sredstva i obaveze za životnu sredinu”.

U Srbiji nema nikakve kontrole pravilnosti i svrsishodnosti upotrebe sredstava namenjenih za zaštitu životne sredine. Da li sredstva koja se dobijaju iz domaćih i stranih fondova i donacija pravilno usmerena i da li ima nesrazmernog ulaganja po regijama koje su ekološki ugrožene – za sada se samo nagađa, ali se pouzdano ne zna, jer upravo nema institucije ekološkog ili „zelenog revizora” koji bi upravo radio na tim stvarima, upozorava dr Ljubiša Stanojević.

Koja je uloga „zelenog revizora” kada su u pitanju sredstva i obaveze za zaštitu životne sredine?

– Taj revizor mora da kontroliše trošenje sredstava za zaštitu i očuvanje životne sredine. Da proveri usaglašenost zakona sa sporazumima, standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine i njihov uticaj na finansijske izveštaje i operacionalizaciju troškovno-dohodovnih analiza kršenja zakona i njegovih posledica na dodatno angažovana sredstva“, naglašava naš sagovornik i dodaje da poseban segment rada „zelenih revizora” treba da bude revizija uspešnosti i svrsishodnosti uloženih sredstava u zaštitu životne sredine.

Drugim rečima pojavila se suštinska potreba da se uvede nova disciplina u okviru državne revizije, takozvana revizija očuvanja životne sredine, jer u ovom trenutku nema ni naznaka gde i kako se sredstva namenjena ekologiji troše, po kom kriterijumu se novac, pa i krediti usmeravaju i kakvi su krajnji efekti uloženih para na poboljšanje životne sredine.

„Zeleni revizori”, naglašava dr Ljubiša Stanojević, moraju da odgovore na mnoga pitanja, između ostalih, da li novac dobijen za ekologiju ne otiče za druge namene, da nema zloupotrebe i monopola u njegovom korišćenju, da li se poštuje princip svrsishodnosti – „vrednost (kvalitet) za uloženi novac”.

– Prvi korak u svemu tome mora da bude uvođenje revizije zaštite životne sredine, gde bi vlada i njeni resorni ministri podnosili račun za utrošene pare. Ali, pre toga državnu reviziju čeka uspostavljanje metodologije vođenja takozvanog ekološkog računovodstva i revizije, kao i metodologije prevencije zloupotreba sredstava uvođenjem internih kontrola u svaki projekat i firmu koja se bavi ekologijom”, kaže dr Ljubiša Stanojević.

----------------------------------------------------------------

Dobra iskustva

Svet ima veoma dobra iskustva u radu „zelenih revizora”. U Japanu se, recimo, umesto cementa i plastike za radove na vodenim površinama koristi drvo. U SAD su revizori dali preporuke kako da se vlada Amerike bori protiv bolesti soje. Rumunija je ratifikovala dva međunarodna ugovora o zaštiti životne sredine koji se tiču zaštite Dunava i Crnog mora. Ovu ugovori su uključeni u rumunski Zakon o računovodstvu, čime je naš sused pokazao koliko mu je stalo do zaštite životne sredine. Sva ova iskustva i rad međunarodnih tela govore o urgentnosti formiranja komore zelenih revizora kod nas, kao i adekvatne zakonske regulative usklađene sa međunarodnim standardima, upozorava dr Ljubiša Stanojević.

Slobodan Kostić
objavljeno: 04.05.2011.
Politika

Zvezdarska šuma na Mikser festivalu

2011-05-18T21:17:00.003+02:00

Nedelja, 29. maj u18 časova
Žitomlin Beograd

Tribina – „Šume nestaju – ljudi sede i gledaju“ – gazdovanje šumskim ekosistemima
Moderator:Andrea Kosovac, Tomica Mišljenović
Učesnici: Prof. Slobodan Jovanović (Biološki fakultet), Biljana Krsteski (Zavod za zaštitu prirode Srbije), Vukan Lavadinović (Šumarski fakultet), Nenad Petrović (Šumarski fakultet), Vladimir Martinović (Zaštitimo Zvezdarsku šumu)
U poznatoj dečijoj pesmi šuma blista i peva. A da li su šume tako blistave i u Srbiji? Stalno čujemo da su šume pluda Planete. Zašto su šume tako važne? Kako se njima gazduje? Kako od njih možemo da imamo koristi, ali i da ih zaštitimo i sačuvamo? Dođi i saznaj na ovoj tribini.

Mikser

Planinari uništavaju prirodu Srbije

2011-05-07T14:12:00.000+02:00

Autor: Miroslav Demajo

Planinarsko društvo je zakazalo sledeći izlet na svom sajtu:
Narcisu u pohode
13 - 15. maj 2011.
14.05.2011. Субота Полазак на акцију из дома „Ноне“ у 7ч преко Озрена (956м) и Чикера (1324м) до Кавгалија (1355м). Укупна дужина стазе је 20км, а висина коју треба савладати око 950м. Скупљање нарциса на прелепим ливадама са погледом на средњовековни град Маглић. После ручка-вечере и одмора по повратку у дом, у вечерњим сатима дружење уз логорску ватру до зоре.

Ovaj pohod na narcise je tradicionalan i organizuje ga lokalno planinarsko društvo uz pomoć Planinarskog saveza Srbije. Već dve godine Komisija za zaštitu prirode PD „Pobeda“ šalje dopise Planinarskom savezu Srbije da je ovakav način uništavanja biodiverziteta u Srbiji, posebno na planinama, u suprotnostima sa svim deklaracijama UIAA koje su i ove godine odštampane u knjižici - programu PD „Pobede“. Naravno, Komisija do sada nije dobila nikakav odgovor. Žalosno je što sami vodiči PD „Pobeda“ podržavaju uništavanje ionako već devastirane prirode Srbije, mada je Komisija više puta upozoravala Upravu PD“Pobeda“, posebno u svojim godišnjim izveštajima, da je neophodno obavestiti vodiče izleta o njihovoj obavezi očuvanja prirode. Vodiči su ti koji bi prvi trebalo da upoznaju učesnike izleta o pravilima ponašanja u prirodi i tako doprinesu njenom očuvanju. Uništavanje prirode je van svih etičkih principa planinarstva.
Ako planinari Srbije nisu u stanju da podignu barem mali prst u odbrani Stare planine, Kopaonika, Golije... itd. barem ne moraju aktivno da učestvuju u ovakvim aktivnostima. Ovim se nekolegijalno miniraju sva zalaganja Komisije za zaštitu prirode PD „Pobeda“ koja se već više godina bori na raznim frontovima radi očuvanja prirode Srbije.

dr Miroslav Demajo
Predsednik Komisije za zaštitu prirode
PD „Pobeda“

Beograd, 03.05.2011.
Izvor: OD Pobeda

Rapršivači ekološke svesti – ekološki biznismeni

2011-04-25T07:36:00.001+02:00

Nismo svesni koliko smo nesvesni, ekološki. A pojam ekološke svesti se u današnje vreme toliko često koristi. Pod parolom toliko nužnog širenja (ili podizanja) ekološke svesti nudi nam se (i prodaje) mnogo toga. Predavanja, radionice, kampovi, seminari. Gotovo da nema dana u godini a da se negde u Srbiji, pre svega u većim gradskim centrima, ali sve više i u manjim sredinama, ne održava takav jedan događaj.

U vreme kada su se uveliko oglasila sva zvona koja upozoravaju na loše zdravlje naše planete, ovakav trend u društvu mogao bi se smatrati ne pozitivnim i pohvalnim, već jednostavno nužnim. Međutim, treba se zapitati, koliko su takve aktivnosti efikasne? U kojoj meri ostvaruju postavljeni cilj, a na kraju i u kojoj meri opravdavaju uložena sredstva, koja se iz raznih fondova u tu svrhu crpe i uopšte nisu bezazlena?
Nažalost, u toj sferi, slobodno možemo reći, poslovanja, mnogo je pojedinaca, pa i čitavih organizacija vladinih ii nevladinih, nedovoljno stručnih i motivisanih, pa čak i ekološki potpuno neosvešćenih, koje na sebe preuzimaju toliko bitnu ulogu ‘’podizanja ekološke svesti’’. Prava je vrlina i veliki izazov preneti svoje znanje nekome, a zamislite tek koji problem nastaje kada nekoga treba da podučite nečemu što ni sami ne znate? U ostalom, zamislite da vam umesto zubara, po usnoj duplji čeprka stolar, a da mesar radi posao hirurga. A ovde nije reč o nekoj sporednoj materiji, bez koje možemo da nesmetano koračamo kroz život. Ako ne naučimo da koračamo ekološki ispravno, spotaknućemo se o plodove sopstvenog nemara i pasti tako jako, da ćemo samo uz mnogo sreće proći teško povređeni, a ne zauvek nestali (mrtvi, ustručavam se da kažem).
I tako, dokle god budemo dopuštali da nam ekološku svest podižu oni čija je svest niža od krvnog pritiska skuvane kokoške, ljudi koji su svoj životni put usmerili u tom pravcu, nespremni da se gušaju sa tim ekološkim biznismenima, tražiće alternativne izvore energije (dipl. ekolog koji za život zarađuje prodajući cigarete i novine na trafici prim. aut. ).

Razmišlja: Nanić Ilija
Josif Pančić, Naučno istraživačko društvo studenata biologije, Novi Sad

Saobraćajnice ili šuma

2011-04-21T06:37:00.002+02:00

Podsećamo da izvesni, blago rečeno, neodgovorni ljudi i izvesne neodgovorne institucije i dalje istrajavaju na probijanju saobraćajnica kroz Zvezdarsku šumu. Da se ne zavaravamo, ostvare li svoj naum, iskasape li je saobraćajnicama, Zvezdarske šume više neće biti.
Izbor je jasan – ili saobraćajnice ili šuma.
Rambo Amadeus o probijanju saobraćajnica kroz Zvezdarsku šumu
Bićemo određeni. Za pokušaj šumocida najodgovorniji su: Direkcija za gradsko građevinsko zemljište (kao inicijator nakaradnog plana Zvezdarske šume), Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda, Urbanistički zavod, Komisija za planove i oni poslovno-preduzimački i mešetarski lobiji (da ne upotrebimo teže a tačnije izraze) koji stoje iza urbanističkog divljanja u Beogradu. Koliko da se zna.
Još jednom pozivamo beogradske vlasti da spreče satiranje i zatiranje Zvezdarske šume. Da umesto prakse rašumljavanja zaista sprovedu Strategiju pošumljavanja.
Nećemo ne smemo dozvoliti da se planirani šumocid sprovede u delo.
Ne damo da nas gaze.

Saobraćaj ili planeta

2011-04-21T06:31:00.001+02:00

Dan naše planete obeležava se širom sveta 22. aprila. Planeta Zemlja je u tako teškom stanju da joj je neophodan ne jedan dan, već svaki sekund našeg vremena, želimo li da opstane. Valjda želimo, drugog doma nemamo.
Saobraćaj je jedan od glavnih krivaca za uništavanje planete. Ne promenimo li saobraćajne sistem, život na zemlji će uskoro postati nemoguć. Na nama je da izaberemo – planeta ili saobraćaj kakav znamo.

Vazduh
Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.

Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.

Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.

Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.

Efekat staklene baste

Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom.

Protokol iz Kjota

U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.

Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.

Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno obavezujuci tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.

SAD i Australija su, mecutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak radnih mesta, sto ce, prema misljenju premijera Dzona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje. Interesantno je, medjutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata poveca nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.

SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje su obrazlozile cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo stetu nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao domaci plan zastite zivotne sredine.

Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka.

Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljucio i Japan, jedan od velikih svetskih zagadjivaca.

Trend globalnog zagrevanja

Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.

Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina!

EkoForum

Gradsko zagađenje ugrožava pamćenje

Vašington– Štetan uticaj zagađenja od saobraćaja i oboljenja poput astme ili srčanih tegoba su poznata međutim, nova istraživanja ukazuju i na štetnu vezu između ultrasitnih čestica iz izduvnih gasova iz vozila i kognitivnih funkcija kod starijih osoba.
Tek nedavno je otkriveno da su to ekstremno sitne čestice iz izduvnih gasova koje je nemoguće videti golim okom: na stotine njih, jedna uz drugu, odgovaraju širini jedne ljudske vlasi – uglavnom nastaju usled sagorevanja dizel-motora, preneo je Glas Amerike.
Naučnica Univerziteta Harvard Melinda Pauer kaže da je sada dokazano da ove ultrasitne čestice predstavljaju ozbiljniji problem nego izduvni gasovi, odnosno njihove veće čestice koje nam prljaju kožu. „Njih telo apsorbuje kroz pluća, a mogu se preneti i olfaktornim živcima direktno do mozga. Dakle, ne samo da ove čestice, zbog svojih sićušnih proporcija, mogu ući u naš organizam, već tada deluju i na funkciju nekih njegovih ćelija”, kaže ona.
Kako bi istražila učinak ove vrste zagađenja na osobe starije dobi, Melinda Pauer sakupila je zdravstvene podatke iz jedne studije provedene na muškarcima poodmakle dobi koji žive u Bostonu i u njegovoj okolini.
Ti su podaci sadržavali i rezultate testova njihovih kognitivnih sposobnosti (opažanje, mišljenje, pamćenje...). „Oni koji žive pored glavnih saobraćajnica mnogo više su izloženi toksičnim česticama vezanim uz gusti promet od onih koji žive dalje od grada. U svim kućama dolazi do mešanja unutrašnjeg vazduha sa spoljnim, što znači da je neminovno da čestice opasne po zdravlje završe u njihovim domaćinstvima”, kaže naučnica.
Melinda Pauer otkrila je da su se u slučaju dvostruko jakog saobraćajnog zagađenja vazduha rezultati testova kognitivnih sposobnosti pokazali slabijima čak i od onog što se očekuje kod normalnog starenja.
Postoji samo još jedna ili dve studije koje obrađuju povezanost kognitivnosti i zagađenja. Ovaj fenomen bi trebalo ispitati podrobnije. U planu je još nekoliko studija ačlanak Melinde Pauer objavljen je u stručnom časopisu „Envajormental helt perspektivz”.

Politika

Za 20 godina biće potrebna nova planeta

2011-04-21T06:29:00.000+02:00

BERLIN, 13. april 2011 - Prema istraživanju Svetskog fonda za prirodu (WWF) čovečanstvo već godinama živi preko mogućnosti, a tokom proteklih pola veka drastično je porasla, pre svega, potrošnja energije.
Prema istraživanjima WWF nastavljaju se negativni trendovi:
U proseku, svaki stanovnik planete troši jedan i po put više nego što priroda može da mu obezbedi, u industrijski razvijenim zemljama ta potrošnja je, naravno, višestruko veća.
Ako se nastavi sadašnji trend, ljudi će u proseku trošiti dva puta više nego što im Zemlja obezbeđuje i, teoretski, u tom slučaju bila bi potrebna druga planeta.

Milijarda ljudi nema dovoljno pitke vode.
Od sedamdesetih godina u svetu se za 30 procenata smanjilo brojno stanje 2.500 posmatranih vrsta, u tropima je to smanjenje čak 60 procenata.
Sedamdeset procenata svih vrsta riba ugroženo je zbog prevelikog ulova.
Standard na račun drugih
Kada bi površina zemlje bila pravedno podeljena i u skladu sa onim što priroda može da obezbedi svaki čovek imao bi korisnu površinu od 1,8 globalnog hektara. Međutim, od sedamdesetih godina potrošnja čovečanstva u značajnoj meri premašuje godišnji biokapacitet Zemlje tako da se koriste 2,7 globalna hektara po stanovniku. Dakle, to je jedan i po put više nego što priroda može da obezbedi.
U poslednjih pola veka drastično je porasla pre svega potrošnja energije. Ta potrošnja ubrzano raste i dalje u zemljama kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija.
"Da bi se zadovoljila potražnja za namirnicama, energijom i drugim prirodnim sirovinama već sada bi bila potrebna druga planeta", kaže Eberhard Brandes iz nemačkog ogranka WWF. Blagostanje u razvijenom svetu plaćeno je biološkiom bogatstvom drugih delova sveta, pored ostalih i tropskih krajeva.
Ko kako živi
Posebno raskošno se živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde svako raspolaže sa po 10 globalnih hektara (pripada mu, kao i svakom na planeti 1,8), zatim slede Danska, Belgija i SAD. Nemačka je sa pet globalnih hektara negde u sredini. Na začelju su Istočni Timor, Bangladeš i Avganistan sa po 0,5 globalnih hektara. Tako čovek već troši za polovinu više biokapaciteta nego što je na raspolaganju i ako se taj trend nastavi čovečanstvu će 2030. godine biti potrebna još jedna planeta. Pri tom najrazvijenije zemlje žive na račun nerazvijenih i zemalja ubrzanog razvoja.
To se odražava i na ljudsko okruženje – u tropskim krajevima brojno stanje u vrstama koje se prate smanjeno je za 60 procenata, u području umerene klime za 29. Brandes je pokazao i jednu fotografiju – u tropskoj šumi na Sumatri bila je postavljena kamera-zamka koja je trebalo da snimi tigra. Na fotografiji se vidi buldožer koji krči šumu.

Izvor: dpa/DW
EkoForum

„Zelena ekonomija“ spas za planetu

2011-04-21T06:27:00.002+02:00

Dvodnevna regionalna konferencija o održivoj potrošnji i proizvodnji sem što će ponuditi primere dobre prakse u ovoj oblasti, ujedno je priprema za skup Komisije UN za održiv razvoj u maju u Njujorku, kao i Svetski samit o održivom razvoju iduće godine u Rio de Žaneiru.

Planetu možemo da sačuvamo samo ako ozbiljno počnemo da primenjujemo održivu potrošnju i održivu proizvodnju, odnosno, ako svoj život prilagodimo pravilima takozvane „zelene ekonomije“. U protivnom, imaćemo velike probleme, a nedostatak prirodnih resursa koje svet besomučno troši već decenijama, vrlo brzo će nam zakucati na vrata – poruka je koja se čula na početku dvodnevnog skupa, odnosno Regionalne radionice o održivoj proizvodnji i potrošnji na Zapadnom Balkanu, koja je održana u Privrednoj komori Srbije.

Pozdravljajući goste iz regiona Bojan Đurić, državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, rekao je da je Srbija daleko odmakla u brizi za životnu okolinu jer je od 2008. godine doneto 28 zakona i više od 300 podzakonskih akata. „Zelena politika“ u Srbiji je ozbiljno shvaćena kao i zato se ispunjavaju sve obaveze prema procedurama i direktivama iz EU kako bi očuvanje i briga o životnoj okolini bila jedna od ulaznica za EU. Đurić je posebno naglasio da „zelena ekonomija“ otvara velike mogućnosti za nova radna mesta, a u Srbiji je moguće otvoriti čak 10.000 novih radnih mesta samo po osnovu reciklaže i upravljanje otpadom. Primenom održivih i obnovljivih izvora energije bile bi ogromne uštede, a na primeru Srbije čak bi se 2,5 miliona tona nafte uštedelo da koristimo bio goriva kojih u republici ima više nego dovoljno.

Dr Stojan Jevtić, potpredsednik PKS, ocenio je da ne treba očekivati da bi bilo ko mogao ponuditi univerzalnu formulu razvoja „zelene ekonomije“ nego to mora svaka zemlja da utvrdi za sebe. Jer, različit je razvoj, različiti prioriteti i različite okolnosti.

-Globalna potrošnja vrši neodrživi pritisak na ekosisteme – oko 60 odsto svetskih ekosistema pretrpelo je degradaciju samo u poslednjih 50 godina, a neumereno korišćenje energije i materijalnih resursa za industrijski rast dovešće do neodržive potrošnje prirodnih resursa i to do 170 odsto zemljinog biološkog kapaciteta do 2040. Godine - upozorio je dr Stojan Jevtić.

Organizatori ove dvodnevne radionice su Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije i Ministarstvo zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva republike Hrvatske, a u razmeni iskustava u ovoj oblasti učestvovali su predstavnici kompanija koje su postigle najbolje rezultate. Sem njih, tu su i predstavnici svih „ekoloških“ ministarstava država Zapadnog Balkana i Republike Srpske, jedino su izostali predstavnici Albanije.

Kristofer Buvije , regionalni direktor Regionalne kancelarije UNEP za Evropu, u opširnoj prezentaciji ukazao je da efikasan proces kreiranje „zelene ekonomije“ i njenog sprovođenja u budućnosti zavisi od znanja i iskustva koje imamo. On je posebno ukazivao da održiva potrošnja i proizvodnja omogućavaju bogat život svih na planeti, dok bi se obrnuto ponašanje svima „obilo o glavu“. Rekao je da ulaganjem samo dva odsto ukupnog svetskog BDP omogućava zdrav život i rad svih nas, a istovremeno omogućava otvaranje na hiljade novih radnih mesta i na bolji način utiče na novi rast BDP u svetu.
Arhus centar Kragujevac | 14.04.2011
Izvor: Privredna komora Srbije

Horkestar u Zvezdarskoj šumi

2011-04-17T07:48:00.002+02:00

16. april 2011.
Foto album

Deca daruju šumu 2011

2011-04-16T14:24:00.000+02:00

26. mart 2011.

Javna rasprava o zaštiti Zvezdarske šume

2011-04-15T19:40:00.000+02:00

U utorak, 19. aprila, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda (27. marta 43-46, sala 503), sa početkom u 12 časova održaće se javna rasprava posvećena Studiji zaštite Zvezdarske šume. Studiju je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Ova Studija je od izuzetnog značaja za dalju sudbinu Zvezdarkse šume. Njome se određuju površina zaštićenog područja, stepen, režim i mere zaštite, kao i osnove i pravac razvoja Zvezdarske šume.
Pozivamo vas da svojim učešćem da ova rasprava bude zaista javna.

Udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu

Horkestar u Zvezdarskoj šumi

2011-04-11T18:41:00.000+02:00

Umetniči kolektiv Horkestar će nastupati u Zvezdarskoj šumi u subotu 16. aprila. Koncert će početi u 12 časova, a održaće se na vrhu Zvezdarske šume na platou prekoputa Belog bagrema, u blizini terena za boćanje.

Horkestar će izvesti sledeće pesme:

1. Kamen - tekst Škart, kompozicija R. Rašković, aranžman V. Živković
2. Plastika - tekst i muzika Idoli, aranžman L. Stanisavljević
3. Viljuška puna ljubavi - tekst Slobodan Tišma, muzika i aranžman L. Stanisavljević
4. Mombaj Bumbaj - tekst L. Stanisavljević, muzika, aranžman Milan Kovarbašić/V. Živković
5. Stojadin, tekst i muzika Šarlo i akrobata, aranžman V. Živković
6. Sinoć si sanjao da si pas, tekst i muzika Dobri isak, aranžman D. Aleksić
7. Kakao čeka, tekst i muzika Ahtung Dihtung, aranžman Jovana Baćković
8. Hoću da budem loš, tekst i muzika Daniel Kovač (Jarboli), aranžman M. Balubdžić
9. Ruke se ne boje, tekst Škart, aranžman Marija Balubdžić
10. U korist opšte stvari, tekst A. Solženjicin, aranžman i muzika M. Balubdžić/Ž. Makivić
11. Praznik, tekst i muzika Boris Mladenović (Jarboli), aranžman B. Mladenović/M. Balubdžić
12. Nestašni đački izleti, tekst i muzika Paraf, aranžman M. Balubdžić/Prota

Koletktiv Horkestar (Hor + Orkestar) nastao je pod imenom Horkeškart (Hor + Orkestar + Škart) u oktobru 2000. godine, na inicijativu neformalne umetničke grupe Škart, koja je za potrebe projekta „Tvoje govno-tvoja odgovornost“ oglasila audiciju za hor, na kojoj su svi pristutni primljeni bez ikakve provere pevačkih sposobnosti.
Grupa Škart je 2006. godine napustila hor i od tada hor nastupa i dela kao Horkestar, nastavljajući kao potpuno samoorganizovani kolektiv putem koji je Horkeškart trasirao. Koncept pevača i muzičara amatera, kao i slobodnog pristupa novih članova bilo kad i bilo gde, zadržao se do današnjeg dana.
Horkestar je najpoznatiji po izvođenju revolucionarnih pesama i pesama izgradnje, ali se na repertoaru nalaze i pesme komponovane na stihove domaćih pesnika (Vasko Popa, Stanislav Vinaver, Duško Radović), obrade pesama new-wave bendova (Šarlo Akrobata, Paraf, Idoli), kao i autorske pesme članova hora.
Horkestar se trenutno bavi organizacijom festivala samoorganizovanih horova koji će se desiti u maju (od 28-29 maja) u Domu omladine, kulturnom centru Rex i na ulicama Beograda. Na festivalu će učestvovati alternativni horovi iz Zagreba, Skoplja, Ljubljane i Beograda.

Dečije pesme posvećene šumi

2011-04-06T22:08:00.001+02:00

Dečije pesme sa festivala Deca daruju šumu

Šuma

O Zvezdarskoj šumi pišem,
Jer to je divno mesto,
U njoj je boraviti milina,
Zato je obilazim često.

U šumi je uvek veselo,
Užurban život se vodi,
Dok jedna biljka strada
Neka druga se rodi.

Ptičice veselo pevaju,
Pčelice vredno rade,
Srećni i marljivi mravi,
Mravinjak za sebe grade.

Drveće pažljivo sluša
Skitnice vetra priče
I čuva ptičja jaja
Što jedno na drugo liče.

Kad vedra noć zameni dan
Šuma utone u šumski san.
Svici osvetljavaju put,
Dok se ne pojavi Mesec žut.

Zvezdarska šuma je korisna,
To su naša pluća grada,
Zato je moramo čuvati
I ne dozvoliti da strada.

Maša Tiosavljević IV2 OŠ Veljko Dugošević

Cvet

U šumi ima jedan cvet
On vidi sve, ceo svet
Zašto?
To nije običan cvet,
Eto zato.

On se po putu radoznalo valjka,
A brine se zato majka.

Ide stalno da lunja
U šumu punoj žbunja.

Zna da peva, zna da mašta,
i još svašta.

Voli šale
i listiće male.

Ali na kraju je lep i fin
kad se vrati kući
mamin sin.

OŠ Veljko Dugošević Milica Nikodijević IV 4

Šuma

Šuma blista,
Ko ruka u cvetu.

U njoj ima puno glista
Ona je najbolja na svetu.

Šuma blista i cela je čista.

Šuma je lepa i zelena
Pevaju zmija i lisica,
Tra-la-la-la
La-la-la-tra.

Aleksandra T. IV4 OŠ Veljko Dugošević

Moja šuma zlatna

Moja šuma zlatna,
Prekrivena je od platna.

Dok ona blista
Mala rečica je čista.

U šumi je mirisno cveće,
Dok lasta sleće.

Lepa je šuma ta,
I svetskog je izgleda.

Olga Popović IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

Šuma kiseonik daje,
A mi njoj puno vesele graje.

Plodove ima, al nije za jelo,
Već samo onako za neko delo.

Vatru tamo ne pali
Jer za šumu svi smo nešto dali.

Dimitrije Bojić IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma u proleće

Došlo nam je proleće,
A sa njim i cveće,
Otapa se sneg,
Opet se zeleni breg.

U šumi je zeka
Izašao iz jendeka,
Laste su doletele,
Na drveće sletele.

Izašli su ljudi,
Priroda se budi,
Ljubičice cvetaju,
A deca se igraju.

Milica Vranješević IV 4 OŠ Veljko Dugošević

Zvezdarska šuma

Tišina je zimi u šumi prava
Pa me ponekad zaboli glava.

U proleće ima prelepo drveće,
I još lepše cveće.

Cveća raznog ima,
Samo ne kada je zima.

Šuma se blista,
Uvek je čista.

Šuma se vije do neba plava
Kao da želi pod oblacima da spava.

Aleksa Ivić IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

U šumi raste cveće,
I razno drveće.

U njoj ima ptica,
Kao što je kukavica.

U šumi je voda čista,
Kao što zvezda blista.

U šumi je cvet,
Velik kao ceo svet.

U šumi ima trave,
Zelene i prave.

Kristina Gomboš IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

Kad šuma spava
Engleski razgovara.

U šumi raste cveće
Razno drveće.

Šuma je lepa i voli da cveta.

Šuma se blista i uvek je čista.

Stefan Pavlović OŠ Veljko Dugošević

Šuma

Šuma puna biljaka
Jorgovana i bosiljaka.

Šuma puno drveća
Pečuraka ima
Zato prija svima.

U šumi kod nas sunce greje,
A sneg negde veje.

Šuma puno blista
Voda joj je čista.

Mirveta Ahmeti OŠ Veljko Dugošević

Cvet

Moj mali cvet
Pokriva ceo svet.

Moj cvet je divan,
I poslušno miran.

Puno miriše,
I stalno diše.

Moj cvet je malen,
Ali je ipak šaren.

Volim da tepam svom cvetu,
U velikom letu.

Moj cvet je mali,
Pa šta mu fali?

Oko njega je trava,
Sva puna mrava.

Katarina Turkalj IV4 OŠ Veljko Dugošević

Cvetna šuma

Šuma ima puno cveća,
I zato je prekrasna.

Šuma je lepa,
Zato što je mirisna.

Ona je lepa,
Zato što je velika.

U njoj ima puno mrava,
Zato i velikih rupa.

Marko Spiroski IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

Šuma, zdrava šuma,
Ne voli kada je zagađenasa puno guma.

Šuma ima puno kiseonika,
Pa je voli moj drug Dika.

Šuma ima bagrem beli,
Što sreći deli.

Đorđe Rodin IV4 OŠ Veljko Dugošević

Ima jedna cvetna šuma

Ima jedna cvetna šuma,
Puna žbuna.
Šuma, šuma cvetna šuma,
Puna vazduha.

Volim drveće
I takođe cveće.
Kroz nju šeta lija,
Šumu volim i ja!!!

Marko Simić IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

U šumi nema nikoga,
Osim njenih stanovnika,
Lisica i veverica,
Stalno se čuje cvrkut ptica.

U šumi biti ceo dan,
To je skoro kao san!
U šumi mogu sve,
Osim da uništavam drveće.

Šumu treba čuvati,
Životinje voleti,
Biljke zalivati,
I papire štedeti!

Filip Antonijević IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma je lepa

Šuma je lepa i voli da tepa.

Šuma ima cveća i raznih drveća.

Kada detlić svoje drvo kuca
Čuje se lajanje kuca.

Šuma se blista
I uvek je čista.

Nemanja Zlatković IV4 OŠ Veljko Dugošević

Šuma

Šuma je puna cveća,
A u njoj se meda šta.
Ima u njoj puno mrava,
I stabljika jedna prava.

Ima u njoj puno dece,
Koja vole perece.
Bubamare stalno lete,
A leptiri im prete.

Porodice tu stalno prolaze,
I u nju vole da odlaze.
Šumu oni vole,
I za nju nikog neće da mole.

Slobodna su tu sva deca,
A među njima je i dečak Peca.
Svi oni vole šumu,
A nadam se ne smeće i gumu.

Marija Milojević IV4 OŠ Veljko Dugošević

Postupak Zaštite Zvezdarske šume

2011-03-29T07:43:00.001+02:00

Zaštićena Zvezdarska šuma
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Spomenik prirode „Zvezdarska šuma“ nalazi na prostoru opštine Zvezdara i predstavlja značajan deo sistema beogradskih šuma. Na osnovu predloga Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada koji je prihvatio i podržao pokrenutu građansku inicijativu, Zavod je izradio Studiju zaštite Zvezdarske šume, koja se od 15. marta do 15. aprila nalazi na javnom uvidu, zajedno sa predlogom akta o zaštiti.
Vračar se prvi put pominje na jednom turskom planu iz 1621. godine kao „brdo i veliko polje“. Delio se na Istočni, Zapadni i Veliki Vračar, odnosno Zvezdaru. Izgradnjom Astronomske opservatorije „Zvezdarnica“ godine 1931. na brdu iznad Dunava, ceo kraj grada je dobio ime Zvezdara. Nakon drugog svetskog rata sagrađen je Institut „Mihajlo Pupin“ i pristupni putevi do njega, kada se započinje sa pošumljavanjem celokupnog prostora.

Veoma važan deo sistema beogradskih šuma je svakako Zvezdarska šuma. Ona predstavlja obraslu (pod vegetacijom) površinu veštačkog porekla u urbanim uslovima grada Beograda. Stešnjena je i oivičena urbanim razvojem. Iako nastala ljudskom aktivnošću, primarno doprinosi regulisanju i poboljšanju mikroklimatskih uslova čime stvara povoljne uslove za odmor, boravak, rekreaciju i relaksaciju.
Zvezdarska šuma se nalazi na prostoru opštine Zvezdara i predstavlja deo srednje zone urbanog tkiva Beograda. Po položaju zauzima desnu stranu reke Dunav, tačnije pošumljeni deo Velikog Vračara koji dominira istočnim delom Beograda. Zvezdarska šuma je sa svih strana stešnjena gradskim tkivom, čime joj je određen nepravilan oblik površine.

Prostor Zvezdare predstavlja širok greben sa izrazitom južnom i jugozapadnom ekspozicijom, sa jedne strane i severnom severoistočnom, sa druge strane. Pravac pružanja grebena je istok-zapad. Najviši deo je zaravan sa dominantnom kotom terena od 254 m n.v (Opservatorija). Najniže kote su oko 150 m n.v. (prema Partizanskom putu) i oko 168 m n.v. (prema ulici Baje Sekulića).

U ekološko vegetacijskom smislu, prostor park šume Zvezdara potencijalno pripada klimatogenoj šumi sladuna i cera Quercetum-farnetto cerris. Ostatke nekadašnje vegetacije danas srećemo na severoistočnim padinama i uvalama koji su prekriveni degradacionim fragmentima hrastovih šuma – šikarama zajednica Querceto-Carpinetum serbicum Rudski, 1940. Nakon seče autohtone šume, područje se koristilo za uzgajanje povrtarskih kultura. U periodu od 1948 do 1950. godine usledile su dobrovoljne akcije pošumljavanja.

Urbani diverzitet flore zaštićenog područja odlikuje prisustvo 136 vrsta, od kojih se 11 vrsta nalazi u prilogu Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10) i na Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune („Službeni glasnik RS“, br. 31/05, 45/05 – ispravka, 22/07, 38/08 i 9/10).

Zvezdarska šuma je sasvim sigurno značajna za zaštitu određenih vrsta ptica na lokalnom nivou, odnosno na nivou grada. Imajući u vidu da su zelene površine u Beogradu znatno redukovane i da su i dalje veoma ugrožene, svako područje koje još uvek ima donekle očuvana šumska staništa predstavlja izuztenu vrednost i ima izuzetan značaj za zaštitu i očuvanje diverziteta ptica. Ukupan broj ptica iznosi 48, od čega je Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/10), većina vrsta koje se sreću na području Zvezdarske šume predstavlja strogo zaštićene vrste (SZ – 37 vrsta).

Prostor šume Zvezdara ima značajnu ulogu u daljem razvoju grada i njegove zelene infrastrukture. Sa ekološkog aspekta predstavlja vezu između gradskog i vangradskog zelenila. Od posebne važnosti je ostvarivanje veze Zvezdare preko zelenih koridora sa Banjičkom šumom šumama Košutnjak i Miljakovac, a prema jugoistoku grada sa Avalom.

Najznačajnija vrednost šumskog kompleksa je ona koju prepoznaju građani Beograda, a na osnovu čije inicijative je pokrenut postupak zaštite, uz podršku Gradskog sekretarijata za životnu sredinu Beograda.
Generalni plan Beograda 2021. godine je izdvojio Zvezdarsku šumu kao evidentiranu površinu sa prirodnim vrednostima, odnosno fiksni element zelenila koji spada u trajna dobra grada Beograda. Zbog ambijentalnog, simboličkog i ekološkog značaja za grad dat je predlog za njegovu zaštitu.

Stavljanjem pod zaštitu područja Zvezdarske šume, na dugoročnom planu, omogućiće se očuvanje celovitosti staništa, uspostavljanje funkcionalnosti i odvijanje sukcesija. Na taj način će se sanirati i zaustaviti negativan trend narušavanja prirodnih odlika Zvezdarske šume.

Vrednost šume Zvezdara ogleda se u:
1. položaju unutar gradske sredine - urbani biotop, kao fiksni element zelenila koji spada u trajna dobra grada Beograda, ambijentalnom, simboličkom i ekološkom značaju za grad,
2. očuvanosti stvorene prirodne strukture kao važnog prostornog (eko) segmenta, prostornoj i strukturnoj vezi zelenih površina gradske i vangradske zone;
3. refugijalnoj ulozi (flore i faune) i istaknutim vrednostima za zaštitu sa aspekta unapređenja prirodnih vrednosti i obnavljanja vrsta,
4. obezbeđivanju visokog nivoa kvaliteta življenja,
5. jedinstvenim estetskim i oblikovnim karakteristikama,
6. unapređenju vizuelnog kontrasta izgrađenom prostoru i poboljšanju kvaliteta urbane sredine i predeonih karakteristika uopšte,
7. regulisanju i poboljšanju mikroklimatskih uslova čime stvara povoljne uslove za odmor, boravak, rekreaciju i relaksaciju,
8. ispunjavanju različitih funkcija: socijalna, kulturna, turističko-rekreativna i naučno-istraživačka.

Ukupna površina prostora koji se predlaže za zaštitu iznosi 80 ha 57 a 87 m².

Zvezdarska šuma se prvi put predlaže za zaštitu kao zaštićeno područje, tj. Spomenik prirode – zaštićeno područje od lokalnog značaja (područje značajno za grad Beograd) - III (treća) kategorija sa uspostavljenim režimom zaštite III (trećeg) stepena, prema Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 91/10).

Festival radosti i stvaralaštva

2011-03-27T23:37:00.001+02:00

Fotografije sa festivala
Album dečijih radova

U subotu 26. marta, na vrhu Zvezdarske šume, održan je festival dečijeg stvaralaštva i radosti Deca daruju šumu. Svoje maštovite, razigrane radove su izložili uglavnom učenici osnovnih škola Veljko Dugošević i Marija Bursać, polaznici predškolske ustanove Savski venac i crtaonice Maslačak, učenici Prve beogradske gimnazije i polaznici Centra za talente ali i drugi mladi stvaraoci koji su na festivalu učestvovali pojedinačno.

Bilo je mnoštvo recitacija.
Mlada Teodora Rudić predstavila je projekat zaštite Zvezdarske šume.
Dečija pozorišna družina je odigrala predstavu Dobro drvo.
Folklor osnovne škole „Veljko Dugošević“ je izveo program:
Obredna igra „Dodole“
Splet igara iz Srbije: „Šibljo, Šibljiko“, „U Milice duge trepavice“, „Nebesko kolo“
U livadi pod jasenom
Šumadinska igra
Badnjače
Višnjica rod rodila
Katanka
(Rukovodilac škole folklora Dragana Rajić)
Učenici osnovne muzičke škole „Vladimir Đorđević“ su se predstavili programom programom:
J.S.Bah: Koral
Vladimir Đorđević: "Šumadinka", "Kraljevo oro", "Nova vlahinja","Šapčanka","Devojačko kolo"
Pjetro Maskani: Intermeco iz Kavalerije Rustikane
Irska Narodna: Pospana Megi
(Dirigent - Vera Ilić)
Prisutne su očarali flautisti, učenici muzičke škole „Josip Slavenski“, profesora Ljubomira Dimitrijevića.
Na flauti su svirali i Marija Ralević i Anđela Lopušić.
Bilo je i gitarista – Andrija Puvača i Matija Krnjeta.
Festival je zatvorila Tijana sa par rok pesama.
Podeljeni su ekološki strip, najvećim delom posvećen Zvezdarskoj šumi, edukativna brošura “Sve(t) je u našim rukama” i najnoviji broj časopisa Talenti.
Bilo je to radosno subotnje popodne.
Festival su organizovali udruženje Zaštitimo Zvedarsku šumu i i Regionalni centar za talente Beograd II uz finansijsku podršku RIO Kostolca, preduzeća za rekultivaciju i ozelenjavanje.

Festival Deca daruju šumu u subotu

2011-03-21T23:16:00.003+01:00

Festival dečijeg stvaralaštva Deca daruju šumu održaće se u subotu 26. marta, sa početkom od 12 časova, na vrhu Zvezdarske šume, prekoputa Belog bagrema.

Organizatori: Udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu i Regionalni centar za talente Beograd II uz finansijsku podršku RIO Kostolca, preduzeća za rekultivaciju i ozelenjavanje.

Festival nije takmičarskog karaktera. Svaki učesnik je pobednik i dragoceni saradnik u zajedničkom naporu da se očuva životna sredina.

PROGRAM FESTIVALA
-    Izložba dečijih crteža (učenici osnovnih škola i polaznici predškolskih ustanova)
-    Izložba dečijih rukotvorina, uključujući kućice za ptice (učenici osnovnih škola i polaznici predškolskih ustanova)
-    Izložba fotografija
-    Izložba radova na temu zaštite životne sredine
-    Folklor osnovne škole „Veljko Dugošević“ sa programom:
Obredna igra „Dodole“
Splet igara iz Srbije: „Šibljo, Šibljiko“, „U Milice duge trepavice“, „Nebesko kolo“
U livadi pod jasenom
Šumadinska igra
Badnjače
Višnjica rod rodila
Katanka
(Rukovodilac škole folklora Dragana Rajić)
-    Učenici osnovne muzičke škole „Vladimir Đorđević“ sa programom:
J.S.Bah: Koral
Vladimir Đorđević: "Šumadinka", "Kraljevo oro", "Nova vlahinja","Šapčanka","Devojačko kolo"
Pjetro Maskani: Intermeco iz Kavalerije Rustikane
Irska Narodna: Pospana Megi
(Dirigent - Vera Ilić)
-    Flautisti, učenici muzičke škole „Josip Slavenski“, profesor Ljubomir Dimitrijević
-    Dečija predstava „Dobro drvo“
-    Deca koja žele da nešto odsviraju, odigraju ili otpevaju
-    Recitacije
-    Drugi sadržaji

Na festivalu će se deliti ekološki strip, najvećim delom posvećen Zvezdarskoj šumi, edukativna brošura “Sve(t) je u našim rukama” i najnoviji broj časopisa Talenti.

Lep događaj za lepo popodne u Zvezdarskoj šumi

Kako stići

Zaštita Zvezdarske šume - javni uvid i javna rasprava

2011-03-20T22:00:00.000+01:00

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda izložio je na javni uvid i javnu raspravu predlog akta o proglašenju zaštićenog područja i studiji zaštite "Zvezdarska šuma".
Udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu poziva sve zainteresovane da svojim učešćem, uvidima, primedbama i predlozima doprinesu što kvalitetnijim rešenjima.
Javni uvid će biti organizovan od 15. marta 2011. do 15. aprila 2011. godine, svakog radnog dana od 11 do 14 časova, u zgradi Gradske uprave grada Beograda, 27. marta 43-45, (kancelarija 502, V sprat).
Mišljenja, primedbe i predloge Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, mogu se podneti najkasnije do 15. aprila 2011. godine do 14 časova.
Javna rasprava o predlogu akta o proglašenju zaštićenog područja i Studiji zaštite „Zvezdarska šuma“ održaće se 19. aprila 2011. godine u sali 503, na V spratu, 27. marta 43-45, sa početkom u 12 časova.

Pogledajte i zvanični poziv Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Odložen festival Deca daruju šumu

2011-03-19T18:58:00.001+01:00

Zbog lošeg vremena, odložen je festival dečijeg stvaralaštva Deca daruju šumu, koji je bio zakazan za nedelju, 20. mart.
Festival će biti održan tokom nekog od narednih vikenda, u zavisnosti od vremenskih prilika.
Termin će biti naknadno određen.

Borba za očuvanje Zvezdarske šume

2011-03-18T15:53:00.002+01:00

Ekolozi tvrde da se šteta širi
Autor: M. Krtinić
Zvezdarska šuma je tokom poslednjih desetak godina stalni predmet uništavanja. Nemarna seča stabala i „divlja“ gradnja znatno su smanjili njenu površinu. Pre dve godine bilo je reči i o proširenju KBC Zvezdara na štetu šume, ali su se, građani reagovali pa je seča sprečena. Konačno rešenje trebalo je da donese usvajanje regulacionog plana za Zvezdarsku šumu.
Međutim, 18 udruženja za zaštitu životne okoline uputilo je krajem februara apel beogradskim vlastima, pozivajući ih da se odustane od ekološki štetnih tačaka regulacionog plana Zvezdarske šume i da se čitav plan dovede u ekološki prihvatljive okvire.
Apel je dostavljen gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, gradskom arhitekti, predsedniku skupštine grada i svakom članu gradskog veća. Prema rečima Dejana Simovića, člana udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu, glavne zamerke odnose se na probijanje novih saobraćajnica kroz šumu, uvođenje trase turističkog voza, što podrazumeva asfaltiranje postojećih staza i krčenje okolnog zelenila, kao i povećanje stambenog bloka.

- Ovim regulacionim planom, šteta se širi, umesto da se sanira. Apsurdno je uvoditi saobraćaj u šumu, budući da je šuma ekološki centar i da je poznato da su izduvni gasovi iz automobila jedni od glavnih uzroka zagađenosti vazduha, rekao je Simović, koji je naglasio da je najvažnije da šuma postane zaštićeno područje.
Potrebno je prvo da šuma postane zaštićeno područje, pa tek onda da se pravi i usvaja regulacioni plan.
Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine izradio je Studiju zaštite Zvezdarske šume kao stručnu osnovu za predlog akta za proglašenje zaštićenog prirodnog dobra.
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu za Danas da Studija ne dozvoljava dalje krčenje šume, odnosno da je u skladu sa regulacionim planom ali da nije dao pozitivno mišljenje po pitanju izgradnje novih saobraćajnica.
Akt se može pogledati u zgradi Gradske uprave grada Beograda, 27. marta 43-45, (kancelarija 502, V sprat), gde je organizovan javni uvid do 15. aprila, svakog radnog dana od 11 do 14 časova. U tom periodu, svi zainterseovani mogu svojim primedbama i predlozima doprineti što kvalitetnijem rešenju. Javna rasprava o predlogu akta o proglašenju zaštićenog područja i Studiji zaštite „Zvezdarska šuma“ održaće se 19. aprila 2011. godine u sali 503, na V spratu, 27. marta 43-45, sa početkom u 12 časova.
Desno plućno krilo Beograda
Park-šuma Zvezdara nalazi se na istoimenoj Beogradskoj opštini, gde se prostire na površini od oko 137 hekatra, od čega je 21 hektar uređen kao park. Prosečna starost vegetacije na ovom području iznosi oko 50 godina, a danas najveći deo park-šume čine čiste ili mešovite vrste drveća (bagrem, crna i kanadska topola, američki jasen, gorski javor, beli jasen, hrast, crni i beli bor, i dr.), kao i šumsko i ukrasno šiblje. Kada je tridesetih godina XX veka na vrhu brda sagrađena Opservatorija počelo je pošumljavanje, koje je intenzivirano u periodu posle 1945. godine, u toku dobrovoljnih radnih akcija. Uloga ovog novog šumskog kompleksa bila je delimično i zaštita Beograda od vetra (košave). Šumu nazivaju i „desnim plućnim krilom Beograda“ (Košutnjak je „levo plućno krilo“), a osim čistog vazduha, šuma štiti ovo područje od erozije i kliziženja zemljišta.
„Deca daruju šumu“
Festival dečijeg stvaralaštva „Deca daruju šumu“ održaće se u nedelja, u12 časova na vrhu Zvezdarske šume, kod Belog bagrema. Festivalom se obeležavamo početak proleća, Svetski dan šuma i Međunarodnu godinu šuma, i namenjen je deci koja će darivati šumu svojim stvaralaštvom: crtežima, figurama ili rukotvorinama, sviranjem i pevanjem, predstavama posvećenim šumi i prirodi, sve u skladu sa sloganom festivala - pusti mašti na volju.
Izvor: Danas

Festival Deca daruju šumu

2011-03-14T22:12:00.002+01:00

Festival dečijeg stvaralaštva "Deca daruju šumu". Nedelja, 20. mart počev od 12 časova. Vrh Zvezdarske šume, kod Belog bagrema.

Festival je posvećen početku proleća, Svetskom danu šuma i Međunarodnoj godini šuma. Deca su aktivni učesnici, ne pasivna publika.
Vreme održavanja: nedelja, 20. mart u 12 h
Mesto: Beograd, vrh Zvezdarske šume, kod Belog bagrema
Organizatori: Udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu i Regionalni centar za talente Beograd II uz finansijsku podršku RIO Kostolca, preduzeća za rekultivaciju i ozelenjavanje.

Festival nije takmičarskog karaktera. Svaki učesnik je pobednik i dragoceni saradnik u zajedničkom naporu da se očuva životna sredina.

PROGRAM FESTIVALA

-    Izložba dečijih crteža
-    Izložba dečijih rukotvorina, uključujući kućice za ptice
-    Izložba fotografija
-    Izložba radova na temu zaštite životne sredine
-    Folklor osnovne škole „Veljko Dugošević“
-    Flautisti, učenici muzičke škole „Josip Slavenski“
-    Učenici osnovne muzičke škole „Vladimir Đorđević“ sa programom
J.S.Bah: Koral
Vladimir Đorđević: "Šumadinka", "Kraljevo oro", "Nova vlahinja","Šapčanka","Devojačko kolo"
Pjetro Maskani: Intermeco iz Kavalerije Rustikane
Irska Narodna: Pospana Megi
Dirigent - Vera Ilić
-    Dečija predstava „Dobro drvo“
-    Recitacije
-    Drugi sadržaji

Na festivalu će se deliti ekološki strip, najvećim delom posvećen Zvezdarskoj šumi, edukativna brošura “Sve(t) je u našim rukama” i najnoviji broj časopisa Talenti.

Festival je ujedno prilika da se provede prijatno nedeljno popodne u Zvezdarskoj šumi.

Projekat Dečija šuma

2011-03-14T21:42:00.000+01:00

"Dečija šuma“ je projekat RIO Kostolca čiji je osnovna misija izgradnja više desetina parkova za igru i zabavu dece u gradovima Kostolcu i Požarevcu.

Konkretan cilj: zasađivanje više hiljada hektara šume kao alternativa urbanom prostoru za dečiju igru

Uporedo: edukacija dece i njihovih roditelja o ulozi drveća i šuma u našim životima

Dugoročna strategija RIO je: postizanje zdravijeg odnosa ljudi prema životnoj sredini, a naročito najmlađe urbane populacije.

Pogledajte galeriju slika Dečija šuma

Ovde pogledajte novogodišnju čestitku koju su napravila deca Osnovne škole „Dositej Obradović“ Privrednom Društvu RIO.

Dve hiljade igračkica nezbrinutoj deci

2011-03-13T10:04:00.006+01:00

UG Prirodnjaci uspešno su sproveli akciju “Solidarnost za dečiju radost“ koja je otpočela 01. februara 2011 godine. U saradnji sa vrtićem „ Boško Buha“ Karaburma, OŠ „ Jovan Popović“, OŠ „ Arčibald Rajs“; OŠ „ Oslobodioci Beograda “; OŠ „Starina Novak“; OŠ „Vlada Aksentijević“; OŠ „Ivan Milutinović-Višnjica“; OŠ „Ivan Goran Kovačić“ ; Medicinska škola Zvezdara, OŠ „Veljko Dugošević“; Pravno-birotehnička škola Zemun, OŠ „Filip Kljajić-Fića“, zatim tri beogradska kluba (Energija, Namaste i Wosh) i građanskoj inicijativi, prikupilo se preko 2.000 igračkica za nezbrinutu decu.
Igračke su se prebrale, dodatno očistile, i razvrstale po ciljnim grupama.

Kao što je i planirano, (10.03.), pokloni su se uručili u četiri ustanove: Svratište u Krfskoj 7a, Zvezdara, oko 600 igračaka, Savetovalište protiv nasilja u porodici, Dalmatinska 47a, Palilula, proslediće oko 450 igračaka Sigurnim kućama, Dom za nezbrinutu decu Dragutin Filipović Jusa, Božidar Adžije 17, Vračar, primio je oko 350 igračaka, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, Stacionar, Zvečanska 7, Beograd primio je oko 400 igračaka, oko 200 igračaka darovalo se malim Prirodnjacima koji su učestvovali u pripremi materijala postavljenih u škole, kao i siromašnim porodicama.
Posebno smo radosni što su deca i omladina pokazali konkretnim delom solidarnost prema drugoj deci . Cilj ove akcije jeste da nezbrinuto i ugroženo dete oseti pažnju, ljubav i radost, i opet da svaki čovek krene od sebe i učini bar jedno dobro delo. Ova akcija osim nade ulila je i veru u buduće generacije
Veliko hvala dobrim ljudima sa čistim srcem na uspešno sprovedenoj akciji.
Prirodnjaci

Koncert: MISTAKEMISTAKE & King Ali Baba

2011-03-10T08:38:00.000+01:00

Petak, 11. mart - DOB//Amerikana u 21:00
Predgupe: EVIDENCE, IZDRŽI RIBICE
Video podrška: VJ Aga
Koncertna promocija novog albuma "M.M.O.R.P.G."
...Karte su u pretprodaji na Blagajni DOB-a, po ceni od 500 din.

Beogradski sastav MISTAKEMISTAKE povodom trećeg studijskog albuma "MMORPG" održaće 11. marta veliki promotivni koncert u Domu omladine. Njihov specijalni gost biće King Ali Baba, a kao domaća podrška nastupiće bendovi Izdrži ribice i Evidence.

MISTAKEMISTAKE je vokalno-elektronski sastav iz Beograda, koji su osnovali Ivan i Edi Bon, a aktivan je na domaćoj sceni još od kraja devedesetih godina. Poznat je po zanimljivim animiranim video spotovima i raznovrsnim stilovima elektronske muzike koje objedinjuju na svojim nastupima i abumima. Na novom izdanju MISTAKEMISTAKE ostaju dosledni svom elektro-garage-reggae zvuku, sa primesama acid-housa i romantic-disco-popa s kraja osamdesetih. Istorijska činjenica je da su svi sastavi generacije Nu Sound Of Belgrade bili insipirisani njihovim radom, sarađujući sa ovom grupom pre nego što su napravili bendove poput Zemlja gruva i Svi na pod!

Jedan od gostujućih muzičara na albumu je i King Ali Baba, velika zvezda sa Jamajke, koji se pojavljuje u rege numeri "Out There“. Tu su i numere poput "Tea“ sa Zoranom Simićem i trenutno aktuelni singl "Prati me“ sa Aleksandrom Krstić, kao i pesame sa Elenom Lange, Madrugadom, Hain Tenny, Vukašinom Markovićem...

Novi album je dostupan za besplatno preuzimanje sa sajta MTV.rs. od 01. marta.

Podrška apelu za očuvanje Zvezdarske šume

2011-03-03T23:52:00.004+01:00

Uz 18 udruženja, apel za očuvanje Zvezdarske šume su podržali:
-   prof. dr. Zagorka Golubović,
-   Ranko Pavić umetnik i Art director galerije OUT/AUT u Torontu,
-   Ekološki pokret Ibar – Kraljevo,
-   Udruženje Naša deca – Beograd,
-   udruženje Prirodnjaci - Beograd,
-   udruženje Šumska vila – Beograd,
-   udruženje Udruženje Nepušački edukativni centar – RP - Kragujevac,
-   Udruženje nastavnika Dositej Obradović
Pogledajte tekst apela i spisak potpisnika

Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme

2011-03-02T19:07:00.002+01:00

Svako sedmo školsko dete u Srbiji ima neki oblik astme. Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, ali i pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi pogoršava stanje disajnih puteva, jer je ova bolest alergijskog tipa. Hladne dane pacijenti teže podnose i zbog mnogobrojnih gasova. Oni su produkt individualnih ložišta na teritoriji grada. Pored kotlarnica, koje koriste čvrsta fosilna goriva, zagađujuće materije proizvod su izduvnih gasova iz vozila.

Snežana Matić-Besarabić iz Zavoda za javno zdravlje objašnjava da je sada u Beogradu relativno umerena zagađenost u odnosu na vrednosti na godišnjem nivou. Ali, i da se prosečna vrednost zagađenja posmatra za celu gradsku teritoriju.
- Srednje koncentracije zagađujućih materija dnevno pratimo na 20 mernih mesta To, je gradska urbana mreža, a na osnovu toga, dobijamo i srednju vrednost kvaliteta vazduha u toku godine. Ti rezultati formiraju i zone sa dobrim, umerenim, i povećanim zagađenjem - rekla je Matić-Besarabić za Danas.
Okolina „kruga dvojke“ zagađenija je od prigradskih delova i naselja na uzvišenjima. A ulice sa povećanim koncentracijama svih ili pojedinih zagađujućih materija su: Bulevar despota Stefana, Savska, Trg JNA u Zemunu, pojedini drumovi na Vračaru, puteljci u priobalju Dorćola, ali i industrijske zone u Krnjači. Međutim, Novi Beograd, Banovo brdo, Karađorđeva ulica, Obilićev venac, Trg Slavija su delovi grada sa povremeno povećanim koncentracijama zagađenja.
- Dozvoljene vrednosti zagađenja vazduhu spoljne sredine regulisane su Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha. Što je usklađeni i sa evropskom regulativom - objasnila je naša sagovornica.
Kada su koncentracije povećane daju se preporuke za ponašanje stanovništvu. Ali, i na nivou Sekretarijata za zaštitu životne sredine postoji Komisija za Program kontrole kvaliteta vazduha. Ona se sastaje ukoliko se prema važećem Pravilniku ustanovi „Epizoda povećanog zagađenja vazduha“. Tek tada komisija donosi određene preporuke ili mere.
- Dostavljamo predloge mera Gradskoj upravi, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za saobraćaj. Pa, oni na osnovu toga reaguju. Moguća rešenja za čistiji vazduh su: daljinsko grejanje, regulisanje protoka saobraćaja, podzemne garaže, veća briga o zelenilu... ali i prilagodljivija urbanistička rešenja, i kontrola onih delatnosti koje zagađuju vazduh - rekla je Matić-Basarabić.
Mala pošumljenost prestonice
Problem Beograda je, smatraju stručnjaci, ne samo to što nema dovoljno zelenog pokrivača, koji zadovoljava potrebe stanovništva za kiseonikom, već i puno zapuštenih delova, zagađenih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni preostalo drveće ne može da obavlja posao kako treba. Znalci objašnjavaju da prestonica nema dovoljno zelenih površina, niti šuma. Po statistici, gradska teritorija je prekrivena sa 29.034 hektara šuma, što znači da je svega 9 odsto prestonice pošumljeno.
Rešenja za čistiji vazduh
Građani će doprineti zaštiti vazduha od zagađenja, ako što manje budu koristili svoje automobile. Put do posla, ako nisu preterano udaljeni treba da zamene gradskim prevozom. Rešenje je i uvođenje daljinskog grejanja u stambene zgrade. Sugrađani moraju da vode računa i o zelenilu tako što svoja vozila neće parkirati pored mladog drveća i na travnjake.
Raste broj obolelih
Prema statističkim podacima, u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi. Taj broj, međutim, poslednjih decenija naglo raste.
Autor: A. Nikolić
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/okolina_kruga_dvojke_najzagadjenija.39.html?news_id=210713

Zvezdarska šuma na Supernatural radiju

2011-02-21T21:19:00.002+01:00

Gost: dr Miroslav Demajo

Download

Apel 18 udruženja beogradskim vlastima

2011-02-21T21:10:00.002+01:00

Sa željom da sačuvaju Zvezdarsku šumu, sa svešću o značaju svakog stabla i svake zelene površine, 18 udruženja iz čitave Srbije uputilo je apel beogradskim vlastima, pozivajući ih da se odustane od ekološki štetnih tačaka regulacionog plana Zvezdarske šume i da se čitav plan dovede u ekološki prihvatljive okvire po budućnost građana Beograda i njihovih potomaka.
Apel je dostavljen gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, gradskom arhitekti, predsedniku skupštine grada i svakom članu gradskog veća poimenično.

Apel su podržali:Akademsko društvo za proučavanje i zaštitu prirode, Novi Sad
GM Optimist Gornji Milanovac
Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“ Pirot
Protego, Subotica
EkoForum, Beograd
NIDSB ,,Josif Pančić'' Novi Sad
Eko-Kamp, Morović
Zelena omladina, Beograd
LOA, Beograd
Škola za opstanak Beograd
Udruženje građana Refugijum, Novi Sad
Ekološki pokret Bela breza, Kruševac
Fond za zaštitu ptica grabljivica Beloglavi sup, Nova Varoš
Mladi istraživači Srbije, Beograd
Ambasadori životne sredine, Beograd
Bells pokret, Beograd
NVO CRC - Bujanovac
Udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu, Beograd

Pogledajte tekst apela u celini...

Solidarnost za dečiju radost

2011-02-16T23:55:00.002+01:00

Prirodnjaci– The Serbian Naturalists Association je udruženje građana koje se okupilo sa ciljem da aktivno učestvuje u rešavanju socijalno društvenih problema humanitarnim radom.
Prva ovogodišnja akcija sprovešće se pod sloganom „Solidarnost za dečiju radost“ čija je svrha prikupljanje igračaka za nezbrinutu decu.
Stare ili nove igračke možete odložiti u postavljene kutije od 18. februara na opštinama Palilula i Zvezdara, u osnovnim i srednjim školama, vrtićima i domovima zdravlja.

Ovoj inicijativi pridružuju se i beogradski klubovi, što pruža mogućnost svim posetiocima da pokažu solidarnost na delu! Klubovi: Energija, Wash i Namaste poslednje subote februrara(26.02) pozivaju Vas na inspiraciju darovanja tako što će igračka koju donesete biti vaša ulaznica. Ukoliko zaboravite na decu, ulaznica je 400 dinara.
Prikupljeni pokloni podeliće se domovima za nezbrinutu decu 10.03.2011.god jer naše malo njima znači mnogo!
Dobrodošli ste u sopstvenu svakodnevnicu prožetu konkretnom akcijom jer je cilj da ljubav nađe put do dece kroz nas same!
Kontakt:
Ivana Marić
064/3032627

Pusti mašti na volju!

2011-02-13T16:25:00.005+01:00

FESTIVAL DECA DARUJU ŠUMU

Pozivamo učenike osnovnih škola da učestvuju na festivalu Deca daruju šumu. Festival će se održati u nedelju 20. marta, sa početkom od 12 sati, na vrhu Zvezdarske šume, kod Belog bagrema.
Festivalom obeležavamo početak proleća, Svetski dan šuma i Međunarodnu godinu šuma.
Slogan festivala je – Pusti mašti na volju!
Pozivamo osnovce da daruju šumu svojim stvaralaštvom:
- crtežima, figurama ili rukotvorinama,
- da na samom festivalu nešto naprave od materijala koji se inače bacaju, starih novina, papira, upotrebljenih tetra-paka, sunđera, stiropora, tkanina (umetnost reciklaže),
- da nešto odsviraju ili otpevaju,
- da odigraju kratku predstavu posvećenu šumi i prirodi,
- da nešto napišu i pročitaju na festivalu.
Da puste mašti na volju.

Festival će imati i izložbu šumskih fotografija. Za izložbu će se pobrinuti Centar za talente.

Pozivamo roditelje, prosvetne radnike i pedagoge, da pomognu deci da uspostave prisan dodir sa prirodom.
Festival „Deca daruju šumu“ nema takmičarski karakter. Pobednik je svako ko učestvuje.

Sve dodatne informacije se mogu dobiti na zvezdarskasuma@yahoo.com ili na telefone: 064 1776 182, 062 241 914.

Regionalni Centar za talente Beograd II

U organizaciji festivala učestvuju udruženje Zaštitimo Zvezdarsku šumu i Regionalni Centar za talente Beograd II.
Centar za talente će učesnicima festivala podeliti ekološki strip i publikaciju posvećenu očuvanju životne sredine.

Sponzor festivala je RIO Kostolac, privredno društvo „Rekultivacija i ozelenjavanje“ d.o.o.
Osnovna delatnost preduzeća jeste rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih zemljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta usled rada energetskih kapaciteta Basena Kostolac. U okviru delatnosti jeste i održavanje zelenih površina, održavanje i uredjenje unutrašnjih i spoljašnjih botaničkih enterijera, proizvodnja rasada i ukrasnog bilja i parkovskih šumskih zasada, proizvodnja zdrave hrane u plasteničko-stakleničkoj reproduktivnim pogonima. Posebna uloga je vraćanje i oporavak jalovišta i njihova biološka rekultivacija. Slogan preduzeća je: “Gde god da vam padne pogled, da imate zeleni list u vidokrugu.”.

Laissez courir votre imagination !

Grad sa dušom

2011-02-13T16:01:00.001+01:00

Autor: Mr. Lidija Trandafilović
Lidija živi na Zvezdari, član je udruženja “Zaštitimo Zvezdarsku šumu”, zaposlena je kao naučnik u Institutu “Vinča”

Ljudi koji vole Beograd dobro znaju da im se često dešava da najlepša mesta ovog grada nađu njih, a ne obratno, jer ovaj čudesni grad prebogate istorije na svakom koraku nudi mogućnost da se u njega iznova zaljubite.
Mene je našla Zvezdarska šuma. Drveće pod kojim se šeta, hoda, trči, vežba, igra, raste, postaje čovek, skrivene stazice, široke krošnjama natkrivene aleje, dečji smeh i ovikivanje, lupkanje detlića o deblo, šuškanje ježa kroz lišće, cvrkut plave senice - zelena oaza usred asfalta i betona, ne samo da je plućno krilo grada nego i mesto gde je moguće naći svoj mir, potražiti utočište od gradske vreve i buke.

Drugo mesto čiji sam verni poklonik je šetalište kraj Dunava kod SRC "25. maj". Uostalom kako i ne bih bila, kada je sa jedne strane teče široki Dunav, a sa druge stameno stoje zidine Kalemegdanske tvrđave, svedoci proteklih vekova.
Danas kada su automobili postali bitniji od ljudi, kada je zagađenje u gradovima dostiglo kritične vrednosti, kada je ljudima očajno potreban način da se smire od stresa, neophodno je da ljudi shvate nužnost da se sačuva svako drvo, svako parče zelenila.
Beograd, kao svaki grad sa dušom, je kroz istoriju bio rušen, zidan, voljen i uništavan. Čini mi se da na svetu nema grada koji je doživeo toliko uspona i padova kao Beograd. Zaista me ispuni tuga kad shvatim da naši ljudi to ne poštuju, zapravo i ne priznaju bogatstvo koje se zove Beograd. Ne znaju da su ga osnovali Kelti, da je Zvezdara dobila ime po astronomskoj opservatoriji koja na njenom vrhu stoji od 1932. godine i da postoji planeta koja nosi ime po ovom beogradskom kraju, da je duž ulice Bulevara kralja Aleksandra išao rimski put, dok se ispod istog nalazio rimski vodovod koji je funkcionisao i služio našem narodu sve do 19. veka kada je snabdevao vodom Fišeklijsku čaršiju. Žao mi je što ne znaju da je u Beogradu postojao jedini budistički hram u Evropi u periodu pre Drugog svetskog rata, pre nego što je reč “tolerancija” postala trend, što ne znaju da se ispod Tašmajdana nalazi ogromna pećina od nekoliko hiljada kvadratnih metara u koju se narod skrivao da sačuva glavu. Niti da ispod Beograda postoje kilometarski lagumi za koje oni koji ih poznaju tvrde da nisu svi pobrojani. Niti da su današnjim najvažnijim ulicama grada nekada tekle reke. Posebno tugujem što se u Beogradu raširila manija uništavanja i marginalizovanja kako zelenih dragulja tako i arheoloških koji ne samo da plene lepotom i duhom, nego su i cilj gostiju Beograda.
Ne mogu nabrojati koliko puta mi se desilo da me stranci pitaju da im pokažem te "po lepoti poznate parkove Beograda" i “mesta gde su Rimljani nekad živeli”.

Tekst je objavljen u Blicu, u rubrici Moj Beograd

Zagrevanje i skijališta

2011-02-08T17:18:00.001+01:00

Postovani Gosp. Marinkoviću, U drugom delu razgovora o globalnom zagrevanju u emisiji “Ćekajuci vetar”, od 30.01.2011, Vasa sagovornica je bila vise nego odlična. Stručno a sasvim jasno je objasnila i teze teorije o klimi. Pomenula je topljenje glečera i u Evropi i probleme skijališta tamo, pojave klizisšta po svetu itd. Šteta što niste predvideli uključenje slušalaca. Hteo sam da pitam zašto onda ova država uništava naše planine i prirodna dobra radi skijališta, seće sume zbog njih, uništava izvore vode i tresetišta.
Država sa svojim neodgovornim ministrima radi baš sve suprotno od onog sšo je sagovornica rekla. Ministri krše član 74 Ustava Srbije. Građjani treba to da znaju. To što se ljudi zadovoljno šepure po skijalištima uz veštački sneg je razumljivo jer većinu ne interesuje budućnost i nisu informisani. Zaista bi o ovome trebalo porazgovarati u vašoj emisiji a na osnovu sjajnih argumenata Vaše gošće, dr Verice Gburčik, magistrice meteorološke medicione.

Miroslav Demajo
Beograd

PS.
Ovo pismo je objavljeno u emisiji Radio Beograd 2, Ekološki magazin “Čekajući vetar” , 06.02.2011.god. odmah na početku emisije oko 8:10 sati.

Urednik je objasnio da direktnog ukjučenja slušalaca nije bilo, s obzirom da je iz tehničkih razloga, emitovan snimak razgovora.

Ja sam se Uredniku zahvalio što je imao hrabrosti da objavi ovo pismo.

Dim gušio Beograđane!

2011-02-08T17:16:00.000+01:00

U glavnom gradu proteklih dana zabeleženo povećano zagađenje od saobraćaja i pojačanog grejanja. U Karađorđevom parku izmerena tri i po puta veća koncentracija dima od dozvoljene

STANOVNIKE prestonice u ponedeljak je gušio dim! Merne stanice Republičkog hidrometeorološkog zavoda izmerile su u Karađorđevom parku tri i po puta veću koncentraciju dima od dozvoljene. Izmeren je 171 mikrogram po metru kubnom, a dozvoljena granična emisija je 50.

Neznatno "bolja" situacija je bila u ulici Čarlija Čaplina gde je koncentracija dima dostigla 152 mikrograma po metru kubnom, što je tri puta više od dozvoljene granice.

- Velike koncentracije dima u centru grada posledica su nataloženog zagađenja od saobraćaja i pojačanog grejanja zbog izuzetno niskih temperatura koje smo imali prethodnih deset dana. - Nepovoljni meteorološki uslovi, nedostatak vetra i nagli temperaturni skok doveli su do toga da se zagađenje prizemi, odnosno da ne može strujanjem vetra da se razblaži, širi po visini i ode u atmosferu - rekao je "Novostima" Slavko Kostoski, meteorolog u RHMZS.

Po njegovim rečima, poslednjih dana, a pogotovu u ponedeljak, temperatura vazduha pri zemlji je bila niža nego ona na visini, što je suprotno od normalne situacije.

SUMPOR-DIOKSID

ZA razliku od dima, čije su koncentracije bile iznad normale, vrednosti sumpor-dioksida nisu prelazile "crvenu" crtu, ali su bile povišene. U Ulici Čarlija Čaplina vrednost sumpor-dioksida bila je 146 mikrograma, a u Karađorđevom parku 135 (granična 150). Vrednosti azot-dioksida bile su u granicama normale.

07. februar 2011. Večernje novosti

Međunarodna godina šuma

2011-02-03T20:00:00.002+01:00

http://www.youtube.com/user/unitednations#p/u/1/xbYkh2rIhr0

http://www.youtube.com/user/unitedforests

http://www.un.org/en/events/iyof2011/

Pranje para čišćenjem Srbije

2011-02-01T16:09:00.000+01:00

Ministarstvo životne sredine, na čelu sa Oliverom Dulićem, sklopilo je sa firmom Logik internet iz Niša ugovor vredan 25.000 evra za izradu veb portala akcije „Očistimo Srbiju“. Državni sekretar iz pomenutog ministarstva rekao je da je u pitanju jedan veoma poseban portal, da nije kao ova ostala portalska boranija, koja u proseku košta 1.000 do 5.000 evra, mada se čini da je u pitanju klasičan slučaj krađe para iz javnog budžeta

Postavlja se pitanje na šta liči taj ultramegasuperturbo portal od 25.000 evra, kad se zna da je prosečna cena jednog portala u Srbiji između hiljadu i pet hiljada evra? Zato je Koalicija pozvala ministra Olivera Dulića da objasni zašto je za uslugu čija je tržišna vrednost, prema njihovim navodima, 1.000 evra, odobrio plaćanje 25 puta većeg iznosa.

Kako se troše naši novci: Dulić i saradnici
Photo: FoNet/Božidar Petrović

Reagujući na zahtev Koalicije, državni sekretar Ministarstva Bojan Đurić rekao je da je procedura poštovana i da su ostale ponude koje su dobili bile mnogo nepovoljnije, a jedna je premašila i 40.000 evra. Prema njegovom objašnjenju, portal još nije dovršen, zbog čega se trenutno možda čini kao da nije vredan tolikog novca, a za nekoliko dana navodno bi trebalo da bude potpuno opremljen.
U njemu će se nalaziti dve baze podataka, jedna o svim deponijama u Srbiji, i legalnim i divljim, druga sa podacima javnih komunalnih preduzeća i privatnih firmi koje su dobile koncesije za upravljanje otpadom. Portal će biti interaktivan tako da će ta preduzeća moći da ga sama neprekidno dopunjuju svežim podacima. Sekretar Dulićevog ministarstva svojim briljantnim opservacijama pojasnio je da portal rađen u programu CMS "što je malo ozbiljniji kompjuterski jezik od onog koji se primenjuje za obične sajtove". Na njemu će građani moći da nađu mape i podatke o lokacijama deponija, dok će opštine imati dostupne informacije o kapacitetima ostalih lokalnih samouprava.To bi valjda trebalo da znači da će u Srbiji zaživeti intenzivna međudeponijska komunikacija.
“Da bi znali s kim da se udruže od graničnih opština, moraju znati ko ima koliko smeća, koliko kamiona i kakvu opremu na njima, koliko zaposlenih i koja je njihova struktura, broj i vrste sudova i kontejnera za razne vrste smeća. Takve podatke oni do sada nisu uspevali da prikupe zbog loše uzajamne komunikacije“, deo je Đurićevih bisera.
“Kada portal bude završen nijedna od njih neće moći da kaže kako nije imala dovoljno podataka da bi mogla da zatvori sistem upravljanja otpadom. A to je nužno i zbog naših građana i zbog obaveza prema Evropskoj uniji. Zato je ovaj portal važan i vredi tih para”, odvažno je izjavio Dulićev činovnik.
Nakon nebuloznih objašnjenja Ministarstva Koalicija je pozvala tužilaštvo da pokrene krivični postupak protiv ministra Dulića zbog sumnjivog finansiranja sajta „Očistimo Srbiju“. Ta nevladina organizacija smatra da je za sajt kakav je naprevljen dato previše novca, jer je mogao da ga napravi "svaki obdaren srednjoškolac".
Koalicija je navela da je ministar životne sredine i prostornog planiranja sa saradnicima obmanuo javnost netačnim informacijama o troškovima za izradu sajta, za koju je zaključen ugovor vredan 2,5 miliona dinara.
Ta koalicija negirala je tvrdnje Dulićevih činovnika da je za izradu sajta bilo ponuda koje su premašile 40.000 evra, navodeći da je reč o javnoj nabavci male vrednosti čiji maksimalan iznos može biti 2,9 miliona dinara, bez poreza na dodatu vrednost. Navodeći da sajt od 10. juna 2010. godine nije ažuriran, ta koalicija navela je da je 2,5 miliona dinara "plaćen posao koji je mogao da obavi svaki informatički nadaren srednjoškolac".
Dulić je poziv za podnošenje ponuda za izradu tog veb-portala uputio firmama "Nacionalna klasa" iz Beograda, "Manufaktura" iz Subotice i "Logik Internet" iz Niša, i postavlja pitanje šta je ta preduzeća medju stotinama drugih u toj delatnosti preporučilo za obavljanje posla.
Pojašnjenje e-novina
CMS nije nikakav programski jezik već kao što mu i ime kaže sistem za uređivanje sadržaja. Dakle, u slučaju pomenutog sajta - sistem za uređivanje sadržaja za internet. Na osnovu zapisnika sa otvaranja ponuda vidi se da je Ministarstvo poslalo ponude na adrese samo tri firme. Nameće se logično pitanje po kom kriterijumu su izabrane baš te tri firme?
Nacionalna klasa je samostalna agencija za marketing preduzetnika Nemanje Šarovica, koji je urednik i novinar na svom portalu nacionalnaklasa.com, a bavi se vestima iz moto sveta. Firma Manufaktura, koja se bavi izradom sajtova, registrovana je i radi, slučajno ili ne baš u Dulićevoj Subotici. Treća na nadmetanju, ujedno i pobednik, je firma Logik iz Niša, kojoj je glavni biznis izrada softvera za poslovno knjigovodstvo, ali se bavi i izradom sajtova. Zanimljivo bi bilo znati da li su i druge sajtove naplaćivali 25 hiljada evra?
Prosto je neverovatna činjenica da, osim te tri male firme niko u Srbiji, ko se ozbiljno bavi ovim poslom, nije aplicirao na konkurs ili što je verovatnije nije ni bio obavešten. Da ne govorimo o ceni izrade koja, ne uzimajući u obzir tehničku stranu sajta pošto kao što kažu još uvek nije završen, za ovako nešto ne bi smela da pređe 100.000 dinara. U najgoroj varijanti, da je izabran najskuplji mogući ponuđač, ne izmisljeni i unapred odabran, već onaj koji se ozbiljno bavi ovim poslom, taj sajt bi morao da košta bar pet puta manje od onog koji je naplatila firma iz Niša. Sasvim je sigurno da ovo nema veze sa tržištem i da je ceo posao van regularnih okvira u najširem mogućem smislu.
E-novine

Zelena pluća sveta

2011-01-31T14:15:00.000+01:00

Od šuma imamo niz koristi koje je, zapravo, nemoguće platiti. One nam stvaraju kiseonik, upijaju ugljendioksid, čuvaju vodu, štite nas od poplava, sprečavaju eroziju i izvor su drveta od kojih se pravi niz stavri koje su nam potrebne u svakodnevnom životu, na primer papir, važne su za očuvanje bioraznovrsnosti

BERLIN, 27. januar 2011 - Oko trećina površine kopna na Zemlji, odnosno oko 3,9 milijardi hektara, prekrivena je šumama. Međutim, svake godine ih je manje za oko 13 miliona hektara. Ovu, 2011. godinu UN su proglasile za svetsku godinu šuma.

Postoje konvencije o zaštiti bioraznovrsnosti ili pustinja, ali još nema konvencije o zaštiti šuma, mada bi bila preko potrebna, kaže Astrid Dajlman, iz WWF-a (Svetski fond za prirodu) i izražava nadu da će Godina šuma koju su proglasile Ujedinjene nacije pomoći. "Od šuma imamo niz koristi koje je, zapravo, nemoguće platiti. One nam stvaraju kiseonik, upijaju ugljendioksid, čuvaju vodu, štite nas od poplava, sprečavaju eroziju i izvor su drveta od kojih se pravi niz stavri koje su nam potrebne u svakodnevnom životu, na primer papir, važne su za očuvanje bioraznovrsnosti", kaže Astrid Dajlman.
Procenjuje se da hektar šume godišnje stvara vrednost od 750 evra. Uprkos tome šume se i dalje naveliko seku. "Šume iskorišćavamo preterano i pogrešno. Trošimo suviše drveta, papira, sve više površina pod šumama se pretvara u oranice ili plantaže. Najveća pretnja za šume je, dakle, čovek. A tu su onda još i šumski požari", dodaje Astrid Dajlman.
Ponovo se intenzivno sade šume
Anke Helterman koja se bavi šumama kaže da plantaže nisu nikakva zamena za njih. "Zalažemo se za očuvanje primarnih šuma, onih koje se uopšte nisu menjale, koje su stabilnije kada je reč o promeni klime i otpornije na spoljne uticaje. To nije slučaj kod monokultura na plantažama – one se podižu kratkoročno iz ekonomskih interesa i nemaju ulogu koju imaju prave šume".
Heltermanova ukazuje da se najviše šuma seče u tropskim područjima. "Shvaćeno je da nestanak šuma poprima razmere koje ugrožavaju čoveka. Šire se pustinje, narušava se ekosistem i zato se u nekim zemljama ponovo intenzivno sade šume".
Sve veća svest o značaju šuma mogla bi najzad da doprinese spasavanju zelenih pluća sveta.
(Posetite EkoForum na Facebook-u)

Izvor: EkoForum / DW

Još jedan napad na prava građana

2011-01-31T14:11:00.002+01:00

U listu „Blic“ od 25.01.2011, str.8 u kratkom članku pod naslovom „Nezakonita taksa“ , Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitiu podataka ličnosti, apeluje na lokalne vlasti da odustanu od naplate taksa od strane građana kada se obraćaju ovoj kancelariji.
Naplate takse za pristup ovoj kancelariji bi bio poslednji udarac na elementarna demokratska prava građana u ovoj zemlji. Ova korisna kancelarija bi svakako imala mnogo manje posla da se država i njeni organi sami drže zakona koje donose a ne sprovode.

Ovakva taksa bi bila dovoljna da se konačno promeni celokupna vlast. Sećate se iz istorije kako je počela revolucija u 13 engleskih kolonija? Udario engleski kralj taksu na čaj. Ova naša potencijalna taksa nije udar na napitak već elementarnu slobodu.
Na primeru borbe za očuvanje Zvezdarske šume smo iskusili važnost ove kancelarije, retka državna ustanova koja štiti građane i njihova prava.

Autor: MD

Zaštita bez zaštite

2011-01-31T14:10:00.001+01:00

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode obesmislio je i obesnažio zaštitu prirodnih dobara. Navodno zaštićena područja zapravo više nemaju nikakvu zaštitu. Tako je u područjima sa III stepenom zaštite moguće raditi šta god se kome prohte. Zaštita III stepena ograničava (potpuno je nejasno šta to ograničenje znači) ali ne zabranjuje:

Izgradnju drugih industrijskih i energetskih objekata, asfaltnih baza, objekata turističkog smeštaja i javnih skijališta, infrastrukturnih objekata, skladišta industrijske robe i građevinskog materijala, vikendica, eksploataciju i primarnu preradu mineralnih sirovina, obrazovanje objekata za upravljanje otpadom, izgradnju naselja i širenje njihovih građevinskih područja, lov i ribolov, formiranje šumskih i poljoprivrednih monokultura, primenu hemijskih sredstava.
Evo šta o ovim izmenama i dopunama piše urednik časopisa „Detlić“ Marko Tucakov.

Preuzeto iz časopisa „Detlić“ broj 4, izdaju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju Srbije.

Povodom ovih izmena Resursni centar Natura 2000 je predsedniku Odobra za zaštitu životne sredine skupštine Srbije Čedomiru Jovanoviću poslao oštar protest.

Fauna bez zaštite

2011-01-31T14:07:00.001+01:00

Komentar Vesne Mečanin na Zakon o lovu.

Preuzeto iz časopisa „Detlić“ broj 4, izdaju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju Srbije.

Sove u Srbiji

2011-01-31T14:04:00.000+01:00

Preuzeto iz časopisa „Detlić“ broj 4, izdaju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju Srbije.

Oformljen je centar za sove Srbije sa sajtom www.sove.org.rs

Drugo izdanje « Baze podataka ekoloških NVO u AP Vojvodini»

2011-01-28T17:41:00.001+01:00

        Ekološki pokret Odžaka obaveštava javnost da je na svom sajtu www.epodzaci.org objavio II izdanje „ LISTE, SPISKA , ADRESARA, IMENIKA , REGISTRA, EVIDENCIJE, DIREKTORIJUMA, BAZE PODATAKA EKOLOŠKIH NVO U AP VOJVODINI“ ( «Baza podataka ekoloških NVO u AP Vojvodini»).

        Cilj izrade i objavljivanja «Baze podataka ekoloških NVO u AP Vojvodini» je umrežavanje ekoloških organizacija, a preko umrežavanja zajednički rad na ostvarivanju «LINIJE 481» u svakoj vojvođanskoj opštini, kao i stvaranje pravnog okvira za ostvarivanje prava ekoloških NVO iz Arhuske konvencije i člana 7. Zakona o zatiti životne sredine.
        Ekološki pokret Odžaka se zahvaljuje ekološkim organizacijama i opštinama koje su dostavile podatke za ažuriranje podataka iz I izdanja, tako da se u II izdanju nalaze podaci sakupljeni zaključno sa 22.1.2011. godine.
        Poštujući preporuku Centra za razvoj ekološke svesti - Izvor iz Beograda, da se svi odreknu Copyright-a , Ekološki pokret Odžaka poziva sve ekološke organizacije i ostale zainteresovane da posete sajt Ekološkog pokreta Odžaka i slobodno preuzmu „BAZU PODATAKA“. Ne samo da je dozvoljeno, nego je i poželjno deliti i umnožavati delo u nekomercijalne svrhe.
        Ekološki pokret Odžaka će se potruditi da II izdanje dostavi direktno što većem broju ekoloških organizacija, ustanovama, institucijama, sredstvima informisanja i ostalim zainteresovanim.
        Ekološki pokret Odžaka se posebno obraća opštinskim upravama opština u AP Vojvodini da ovo izdanje dostavi odelenjima za zaštitu životne sredine, a takođe i štampa dovoljan broj primeraka i dostavi ih ekološkim organizacijama sa svoje teritorije koje nemaju IT opremu.


Za Ekološki pokret Odžaka

Dušan R. Mirković. predsednik EPO-a

Srbija nikada nije bila prljavija

2011-01-26T17:48:00.002+01:00

Autor: dr Miroslav Demajo
Komentar urednika rubrike Zaštita prirode sajta planinarskog društva Pobeda

Čitaocima rubrike Zaštita prirode želim srećnu 2011. godinu. Uz ove reči prilažem kao čestitku snimak beloglavih supova koji nam je poslao naš saradnik i ornitolog Brano Rudić. Još jedan prelep prilog ovog prirodnjaka.

Beloglavi supovi (Gyps fulvus)

A šta poručuju ove plemenite ptice koje održavaju higijenu po zakonima prirode? Da li nam žele lep život na planeti Zemlji ili nas uporozavaju na katastrofu?
Lično sam ubedjen da je u pitanju ovo drugo sa porukom skorašnje ekološke apokalipske koja uključuje i Srbiju. Nikada veće smeće u Srbiji (idite samo uz Dunav, od otpada se ne vidi obala). Krivolov, divlja gradnja - posebno po zaštićenim dobrima. Imamo ministarstva, agencije (agencije za reciklažu), a Srbija nikada nije bila prljavija. Naravno, kriv je narod koji pristaje da kroz poreze plaća beskorisnu birokratiju, ali još je krivlji što sam uništava svoje okruženje, a time ugrožava i svoj opstanak. Vranje je tražilo da se zabrani upotreba plastičnih kesa (prema podacima, količina bačenih plastičnih kesa može Srbiju da pokrije osam puta), a Ministrastvo čiji je to resor tvrdi da ne može da se zabrani njihova upotreba pošto nisu toksične. Donose zakon po kome se plaća kazna od 15000 RSD za ubijanje bubamare (svakako pozitivan korak), ali nisu u stanju da zauzdaju ilegalni ribolov i lov (u lovu u Srbiji učestvuju lovci iz EU koji su u svojim zemljama već pobili sve sto su imali, da ne pominjemo imena pojedinih zemalja čiji gradjani ilegalno krijumčare ptice iz Srbije). Investitori iz EU uništavaju poslednje veće planinsko tresetište Srbije na Staroj planini uz podršku naših vlasti koje sa druge strane odvajaju novac za naučne projekte koji se odose na zaštitu biodiverziteta. Trošenje novca uludo.
Ova rubrika ulazi u petu godinu. Mogu reći da sam zadovoljan brojem poseta ovoj stranici, posebno me raduje poseta ljubitelja prirode iz regiona tj. bivše YU. Rastali smo se, ali priroda ne poznaje granice. Neke države bivše YU su rešile pitanje otpada bolje od drugih (o tome je već bilo reči u ovoj rubrici). Ono što je tragično jeste npr. stav planinara koji ni prstom nisu mrdnuli kada je u pitanju uništavanje tzv. Nacionalnog parka ''Kopaonik'' ili Parka prirode ''Stara planina'', koji je centar biodiverziteta Balkana. Planinari Srbije doprinose uništavanju prirode kroz akcije kao što su ''Narcisima u pohode'' koje podržava Planinarski savez Srbije mimo svih pravila UIAA koja se odnose na zaštitu prirode i biodiverziteta planina. Veštački topovi prave sneg trošeći enormne količine vode i energije, a neki ljudi, za koje se ne može reći da nisu informisani, daju raznorazne izjave na TV da nema globalnog zagrevanja. A zašto onda naši ministri prisustvuju međunarodnim konferencijama o globalnom zagrevanju?
Ovim završavam moj komentar svestan da nema nade. Na kraju, mnoge su civilizacije nestale upravo zbog ekoloških katastrofa koje su same izazvale. O tome možete da pročitate u literaturi. Mnogo toga zavisi od nas samih ali, nažalost, većina stanovništva tako ne misli. Nema izgovora da nema posla, novca itd. Niko ne može da se pravda, da, kad već ima novac da kupi kesu grickalica, nije sposoban da tu istu kesicu baci u korpu za otpad, a o plastičnim flašama da i ne govorimo.

dr Miroslav Demajo
Predsednik Komisije za zaštitu prirode PD ''Pobeda''
Beograd, 22.01.2011.
Preuzeto sa: PD Pobeda - Zaštita prirode

Srbija pred izazovima globalnih klimatskih promena i njihovih posledica

2011-01-24T14:56:00.000+01:00

Autor: Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa Beograd

Srbija je jedna od zemalja u zaleđu Mediteranskog regiona za koji se smatra da će biti posebno teško pogođen globalnim klimatskim promenama. Predviđa se da bi rast prosečnih temperatura na Balkanu mogao biti čak plus 6 stepeni Celzijusa što bi moglo doneti mnoštvo dramatičnih posledica uključujući česte suše, nedostatak pijaće vode, smanjenje poljiprivredne proizvodnje, pojave endemske gladi među siromašnim slojevima stanovništva, pojava epidemija, migracije stanovništva u potrazi za vodom i hranom, konflikti oko ograničenih resursa, itd. No, mi ne znamo ni približno kakve će sve posledice biti u pitanju ne samo što je teško praviti ovakva predviđanja nego i zato što u Srbiji nije bilo organizovanog istraživanja na ovu temu pa možemo, donekle, koristiti samo slična istraživanja koja su rađena za Italiju i Hrvatsku.

Nažalost, u Srbiji mnogi još misle da se globalne klimatske promene tiču samo nekih dalekih naroda u svetu i da ćemo mi ovde gledati na televiziji kako rastu okeani i nestaju neka ostrva i slično. Naročito je opasno što naše elite, a naročito privrredna i politička vrlo malo misle ili brinu o globalnim klimatskim promenama koje nam se približavaju – jedna egoistički zauzeta samo prvobitnim gomilanjem bogatstva a druga, ne manje egoistički, koncentrisana samo na sopstvenu dobrobit i preživljavanje do sledećih izbora i malo posle. Medijska elita, koja prati u stopu prve dve, upletena u dnevne drame poslovne i političke elite, takođe vrlo malo svog prostora i vremena posvećuje najvećoj pretnji dvadesetprvog veka i vrlo malo obraća pažnju na ono što, ponekad slabašnim glasom, najavljuje tranzicijom potisnuta intelektualna elita.

Izvor: Klimatske promene - studije i analize (Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung)

Mesto i uloga Srbije u procesu klimatskih promena

2011-01-24T14:52:00.000+01:00

Autor: Aleksandar Kovačević, stariji gostujući saradnik, Oksfordski institut za energiju

Prema podacima Međunarodne agnecije energiju iz 2009. godine (podaci s eodnose na 2007.) intenzitet emisije gasova staklene bašte u odnosu na nacionalni proizvod u Srbiji je bio među najvećima na svetu – više od pet puta iznad svetskog proseka.

U odnosu na nacionalni proizvod računat po paritetu kupovne moći, emisija ugljen dioksida ostvarena u Srbiji svrstava ovu zemlju među prvih deset najznačajnijih emitera na svetu. Veću emisiju po jedinici nacionalnog proizvoda ostvaruju Irak i neke druge zemlje koje su značajni izvoznici fosilnih goriva. Ovo zahvaljujući izuzetnoj intenzivnosti gasova staklene bašte koja se u Srbiji koristi za proizvodnju relativno skromnog nacionalnog proizvoda. Naime, Srbija ostvaruje neobično mali nacionalni proizvod po jedinici utrošene energije – četiri puta manje od svetskog proseka i najmanje šest puta manje od proseka zemalja OECD. Dakle, utrošena energija u Srbiji sadrži natprosečnu količinu gasove staklene bašte i produkuje ekonomski rezultat koji je ispod proseka. Ta okolnost progresivno svrstava Srbiju među najsiromašnije zemlje na Evropskom kontinentu.

Izvor: Klimatske promene - studije i analize (Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung)

Zvezdarska šuma u Međunarodnoj godini šuma

2011-01-21T17:00:00.001+01:00

Rezolucijom Generalne skupštine UN-a broj 61/193 od 20. decembra 2006. godine 2011. godina je proglašena Međunarodnom godinom šuma.
Postaraćemo se da u Međunarodnoj godini šuma:
Sva stabla Zvezdarske šume ostanu na broju.
Da šumu ne osakate saobraćajnice.
Da je ne ispreseca trasa turističkog voza.
Da je ne opterete novi stambeni ili komercijalni kvadrati.

Da je ne uguše asfalt i beton.
Da je ne ugrozi gradnja bilo koje vrste.
Postaraćemo se da Zvezdarska šuma ne bude pretvorena u saobraćajno-stambeno-komercijalni kompleks. I time uništena. Da ne bude svedena na par međusobno odvojenih, oskudnih parkića, koje će se brzo istopiti.
Postaraćemo se da Zvezdarska šuma dobije plan čiji je cilj njeno očuvanje i unapređenje, ne sakaćenje u ime bilo kakvih i bilo čijih interesa. Ili zarada bilo čije betonirane i betonom opsednute svesti.
Tražićemo od elektrodistribucije da ubuduće, u slučaju bilo kakvih radova, budu mnogo pažljivijji nego dosad. Nije nužno da se zbog bandera uništava čitav šumski pojas. Zatražićemo da EDB, novim sadnicama ublaži već počinjenu štetu.
Šume su pluća ove planete, šume su zaštita od pretećih klimatskih promena. Bez šuma nećemo opstati. Zato im Ujedinjene nacije i posvećuju ovu godinu.
Zvezdarska šuma je plućno krilo grada Beograda. Zvezdarska šuma doprinosi poboljšanju klimatskih uslova u gradu. Zato očekujemo od gradskih vlasti da ne dozvole njeno kasapljenje, predviđeno nacrtom regulacionog plana.
Nije sve u profitima. Korist od šume je opšta i daleko je važnija od zarada koje bi nekima mogla da donese. Korisno se ne može svesti na profitabilno. Novac ne može da se diše.
Ne treba nam više betona i asfalta. Ne treba nam više saobraćajnica, kamiona, automobila i kamiona. Neophodno nam je više zelenila.
Zavod za zaštitu prirode radi studiju zaštite Zvezdarske šume. Ta studija je veoma važna. Nedopustivo je da urbanistički plan ne uvaži njena rešenja. Ne može se doneti ekološki valjani plan Zvezdarske šume pre ili mimo ove studije.

2011. godina - Međunarodna godina šuma

2011-01-17T18:04:00.002+01:00

Rezolucijom Generalne skupštine UN-a broj 61/193 od 20. decembra 2006. godine 2011. godina je proglašena Međunarodnom godinom šuma.
Sve države članice pozivaju se da tokom 2011. godine na međunarodnoj i nacionalnoj razini učestvuju i organizuju niz događanja i aktivnosti kojima bi se obeležila Međunarodna godina šuma, sa ciljem širenja svesti i edukacije javnosti o dobrobiti koje šumski ekosistemi daju čitavoj planeti i svim segmentima čovekovog života.

Međunarodna godina šuma

10-godišnji plan pošumljavanja Beograda

2011-01-17T18:01:00.000+01:00

Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić najavio akciju velikog pošumljavanja Beograda, koja će trajati narednih deset godina.

Antić je učestvovao u akciji "Spasimo novogodišnje jelke" koju je organizovao Ekološki centar "Vratimo lepotu rekama", u saradnji s Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine.

Tokom akcije posađene su jelke ispred Palate "Srbija" na Novom Beogradu, a prvu jelku posadio je upravo predsednik gradskog parlamenta.

Antić je rekao da Beograd prvi put ima svoj budžet za pošumljavanje, a u planu je da u te svrhe bude utrošeno 105 miliona dinara.

"To će omogućiti sadnju šuma na nekoliko stotina hektara površina u svih 17 beogradskih opština. U okviru te akcije biće obezbeđeno oko milion sadnica", kazao je Antić i precizirao da će ta akcija trajati narednih 10 godina.

On je rekao i da su Ujedinjene nacije ovu godinu proglasile godinom šuma i naveo da će Beograd dati veliki doprinos toj globalnoj akciji.

I gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan najavio je da će u narednoj deceniji svake godine sve više površina biti pošumljeno, i to ne samo na državnom zemljištu, već i na privatnim površinama.

Povodom današnje akcije sadnji jelki, predsednik Skupštine grada je ocenio da je reč o "sjajnoj manifestaciji" koju gradska vlast podržava već godinama i čiji je cilj da pre svega među mladima i decom propagira ideju zaštite životne sredine, zdravog života i brige o šumama.

"Svi znamo koliko su šume važne za naš život, ali u svakodnevnom životu to ponekad zaboravljamo", kazao je Antić.

Današnju akciju su podržali i ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, javna preduzeća "Srbijavode", "Beogradvode", "Zelenilo Beograd", kao i Gradski sekretarijat za obrazovanje.

B92
15. januar 2011. | 17:53 | Izvor: Beta Beograd

Čučanjem u krošnjama čuvaju hrastove od sekira

2011-01-17T17:59:00.000+01:00

LOS ANDJELES, 13. januara 2011. (Beta-Ecotopia/AP) - Nekoliko ljudi se danas popelo na drveće u jednoj hrastovoj šumi u okolini Los Andjelesa da bi sprečili seču stabala od kojih su neka starija od 100 godina.

Šuma zauzima površinu od oko 4,5 hektara je 30 kilometara od Los Andjelesa, a drveće mora da bude posečeno da bi se osigurala bezbednost jezera iz kojeg se vodom snabdevaju dva predgradja sa skoro 70.000 stanovnika.

Portparol službe za javne radove Los Andjelesa Bob Spenser (Spencer) je rekao da se veruje da se u drveću kriju četiri osobe, te drvosče proveravaju svako drvo da ni jedno ne bi bilo oboreno dok je čovek u krošnji.

Drveće mora da bude posečeno da bi brana podignuta 1927. godine ispunila zahteve za otpornost na zemljotrese jer je nanos koji se nakupio iza brane ograničio njen kapacitet i ugrozio bezbednost.

Jedan od demonstranata, Džon Kigli koji je 2003. godine spasao jedan hrast sedeći na njemu više od 70 dana, rekao je da je trebalo naći bolje rešenje ovog problema.

"Prava je tragedija što su morali da dodju na ovako divno mesto da bi istovarili brdo blata. Bilo je još dosta dobrih mogućnosti", rekao je Kigli.

Zelena Srbija

Čačani ne daju ulicu kroz Gradski park

2011-01-13T17:59:00.000+01:00

ČAČAK, 13. januara 2011. (Beta-Ecotopia) - Udruženje za očuvanje običaja i tradicije grada Čačka "Čačani" protestovalo je danas u Gradskom parku zbog namere gradske vlasti da kroz park prodje - ulica.

Protestovalo je stotinak gradjana, a članovi Udruženja su nosili veliki transparent "Sačuvajmo Gradski park".

Predsednik Udruženja Zlatko Milovanović rekao je novinarima da je na poslednjem zasedanju gradske skupštine usvojen prostorni plan Čačka koji predvidja da ulica Svetog Save prodje kroz gradski park, čime
bi, prema njegovim rečima, gradska zelena površina izgubila namenu.

Milovanović je dodao da bi izgradnjom ulice park izgubio 23 odsto od sadašnja 3,2 hektara.

Milovanović je podsetio da je produžetak ulice Svetog Save kroz gradski park prvi put planiran Generalnim urbanističkim planom iz 1953, ali da se od toga odustalo zbog velikog broja primedbi stručnjaka, ali je lokalna vlast 2004. godine ipak vratila taj plan.

Udruženje Čačana je 2005. godine protestima uspelo da spreči izgradju ulice u parku, a najavili su da će protestovati i ubuduće.

Park je sagradjen 1933. godine u centru grada, a pre šest godina je rekonstruisan.

Skupštinsku većinu u Čačku, koja je donela prostorni plan kojim se predvidja da ulica prodje kroz park, čine Nova Srbija, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije i odbornici koji su napustili Srpsku radikalnu stranku.

Konkurs za Maslinovu granu

2011-01-12T16:18:00.001+01:00

Ekološki magazin «Čekajući vetar» Radio Beograda 2 i ove godine otvara konkurs za dodelu «MASLINOVE GRANE» priznanja društvu, pojedincu ili ustanovi, za UČINjENO DOBRO PRIRODI.. Pravo učešća na konkursu imaju sva pravna i fizička lica sa teritorije Srbije. Konkurs ostaje otvoren do 31.marta 2011. godine. Predloge slati na adresu Radio Beograd 2 Ekološki magazin «Čekajući vetar» za «MASLINOVU GRANU» Hilandarska 2 11000 Beograd ili elektronskom poštom cekajucivetar@hotmail.com

Ovo je četrnaesta dodela MASLINOVE GRANE i tradicionalno će biti uručena 22.aprila, na „Dan planete Zemlje“.

Podsećamo , da je prošlogodišnji dobitnik «MASLINOVE GRANE» bio Pokret gorana Srbije a godinu dana ranije Emir Kusturica, naš poznati reditelj i upravnik specijalnog rezervata prirode „Mokra gora“.

Nagrada «Maslinova grana» najveće je ekološko priznanje koje se dodeljuje na ovim prostorima za očuvanje, zaštitu i unapredjenje životne sredine.

Kineske vlasti štite šume

2011-01-12T16:15:00.000+01:00

PEKING, 10. januara 2011. (Beta-Ecotopia) - Kineske vlasti zabranile su seču drva u najvećem šumskom rezervatu u toj zemlji u narednih 10 godina.
Takva mera doneta je u okviru napora koji se čine u borbi sa klimatskim promenama, javila je kineska agencija Sinhua.

Seča drva biće zabranjena na planini Hingan, na severoistoku Kine, do 2020. godine. Zabrana je deo programa zaštite šuma, koji je ranije usvojila kineska vlada.
Cilj programa je povećanje broja šuma u Kini za 40 miliona hektara, kako bi se smanjila emisija šetnih gasova, ključnog faktora koji dovodi do globalnog otopljavanja.
Planina Hingan zahvata prostor od 430.000 kvadratnih kilometara.
Zelena Srbija

Dok kineske vlasti štite šume, ovdašnji urbanisti i dalje istrajavaju na stambeno saobraćajnom masakru Zvezdarske šume.

Saobraćajnica Nova 1 – ekološki zločin broj 1

2011-01-12T15:46:00.000+01:00

Za drveće umesto automobila, kiseonik umesto izduvnih gasova, mir umesto buke

Uprkos zdravoj pameti i minimumu ekološke svesti, planeri su zapeli da proseku saobraćajnicu kroz Zvezdarsku šumu, upravo kroz predeo iznad KBC Zvezdara, koji smo uspeli da sačuvamo od planirane seče, opravdavane navodnim proširenjem Gradske bolnice i izgradnjom doma za stare.

Mesto planiranog zločina

Zapeli su da da probiju automobilski put upravo kroz šumski pojas koji se sastoji od oko 1.000 stabala kvalitetnog drveća. Koliko će drveta morati da strada da bi jedna lepa šumska staza bila pretvorena u ružnu saobraćajnicu?

Posledice po eko-sistem ovog šumskog područja će svakako biti katastrofalne. Saobraćaj je glavni uzrok i aero i zvučnog zagađenja.
Saobraćajnica Nova 1 neminovno vodi uništenju tog dela Zvezdarske šume, njegovom presecanju na dve parkovske površine koje će se brzo istopiti.
Probijanje saobraćajnica kroz šumu je protivzakonito. Zakon o šumama dozvoljava prosecanje samo dve vrste šumskih puteva: protiv-požarne i puteve za održavanje šume. Ko forsira saobraćajnice, krši zakon,
Uništenje šume je nekome cilj. Zašto? Da bi umesto neprofitabilnog drveća rasli profitabilni kvadrati. U čije i kakve džepove se sliva profit ovih mutnih tranzicijskih vremena, svi veoma dobro znamo.
Izgovori za ekološki zločin pod šifriranim nazivom – Nova 1 - su razni i svi odreda nebulozni. Sve laž do laži.

Laž broj 1
Rečeno je da je Nova 1 neophodna zbog proširenja KBC Zvezdara. Od proširenja se odustalo, ali je saobraćajnica ostala.
Laž broj 2
Rečeno je da je Nova 1 neophodna zbog protiv-požarnog prilaza. Zvezdarska šuma je pristupačna, otvorenog tipa, već postoje laki i jednstavni protiv-požarni prilazi.
Laž broj 3
Rečeno je da je Nova 1 neophodna da bi stanovnici imali pristup svojim kućama. Još jedna budalaština. Svi već imaju pristup iz Trnavske ulice.

Zločin se, znamo, nadovezuje na zločin. Ucrtavši Novu 1, planeri su otišli i dalje. Okomili su se na još jednu šumsku stazu, na još jedan niz drveća. Ucrtali su spajanje Nove 1 sa već postojećom Lovranskom ulicom.
Tako će ići sve dalje, i dalje, i dalje, dok ne dođu glave čitavoj Zvezdarskoj šumi, dok šumsku celinu ne pretvore u stambeno, saobraćajno, poslovni kompleks. Ako ih ne zaustavimo.
Pozivamo sve nadležne se suprotstave planiranom ekološkom zločinu. Ko se ne suprotstavi, postaće saučesnik.

Trend pošumljavanja u Srbiji

2011-01-08T20:07:00.001+01:00

Detaljnije na: Trend pošumljavanja

Izvor: Klimatske promene - studije i analize (Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung)

Tipovi šuma u Srbiji

2011-01-08T20:01:00.000+01:00

Detaljnije na: Tipovi šuma
Izvor: Klimatske promene - studije i analize (Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung)

Cenovnik

2011-01-08T19:40:00.001+01:00

Autor: Duško Radović

- Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?
- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?
- Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

Izvor: Centar za razvoj ekološke svesti IZVOR

Srećni praznici

2010-12-29T18:15:00.001+01:00

Ekonomija i ekosistem

2010-12-29T18:12:00.001+01:00

Trebamo kultivirane ekonomiste koji znaju otkuda potječu, kako su se ideje razvijale. Drugo, trebamo ekonomiju koja vrlo jasno razumije sebe kao podsistem šireg sustava koji je konačan, biosfere, te je po tome beskonačan rast nemoguć. I treće, trebamo sustav koji razumije da ne može funkcionirati bez ozbiljnosti ekosustava. Ekonomisti ne znaju ništa o ekosustavu. Ne znaju ništa o termodinamici, ni o bioraznolikosti. U tom su pogledu totalni ignoranti, a ja stvarno ne vidim da bi ekonomistu nanijelo štetu ako bi znao da ako pčele izumru, on bi izumro također, jer ne bi bilo više hrane za njega. Ali ekonomisti ne znaju da mi ovisimo o prirodi u potpunosti. Za njih je priroda podsustav ekonomije što je sasvim ludo.

Ne mislim da je konačna presuda da za nekoliko desetljeća čovječanstva više neće biti, ali nismo ni daleko. Reći ću da smo prešli jednu od tri rijeke. Zastrašujuće je kako se količina katastrofa gomila posvuda u svim manifestacijama, oluje, potresi, erupcije vulkana, Zastrašujuće je, ali mi i dalje nastavljamo istim putem.

Principi ekonomije kakva bi trebala biti bazirani su na pet postulata i jednoj fundamentalnoj vrijednosti. Prvo, ekonomija treba služiti ljudima, a ne da ljudi služe ekonomiji. Drugo, razvoj se tiče ljudi, a ne objekata. Treće, rast nije istoznačan razvoju, a razvoj ne podrazumijeva nužno rast. Četvrto, nikakva ekonomija nije moguća bez ekosustava. Peto, ekonomija je podsustav većeg konačnog sustava, biosfere, te time beskonačan rast nije moguć.
Kada je u pitanju ekonomski interes, mi zaboravimo život i to ne samo drugih bića, već i ljudskih. Fundamentalna vrijednost koja bi podržala novu ekonomiju trebala bi biti da nikakav ekonomski interes nikada ne može biti iznad važnosti života. Kada kažem život, ne mislim samo na ljudska bića, zato što je za mene u središtu čudo života u svim svojim manifestacijama. Ali kada je u pitanju ekonomski interes, mi zaboravimo život, ne samo drugih bića, već i ljudskih. Ako se prijeđe ta lista, od jedne točke do druge, vidimo da je ono što je danas na djelu potpuno suprotno svakoj točki.

Rast je kvantitativna akumulacija. Razvoj je oslobađanje kreativnih mogućnosti. Svaki živući sustav u prirodi raste do određene točke i zatim prestaje rasti. Vi ne rastete više, kao ni ja. Ali i dalje se razvijamo. U protivnom ne bismo sada ovdje razgovarali. Dakle, razvoj nema granica. Rast ima granicu. To je jako velika stvar koju ekonomisti i političari ne razumiju. Oni su opsjednuti fetišem gospodarskog rasta.
Autor sam poznate hipoteze praga, koja kaže da u svakom društvu postoji razdoblje u kojem gospodarski rast, konvencionalno shvaćen ili ne, dovodi do poboljšanja kvalitete života. Ali samo do određene granice, praga iza kojeg, ako se rast nastavi, kvaliteta života počinje opadati. To je situacija u kojoj se sada nalazimo.

Zatim, treba dovesti potrošnju bliže proizvodnji. Ja živim na dubokom jugu Čilea, fantastičnom području za proizvodnju mliječnih proizvoda. Međutim, u hotelu u kojem sam bio prije nekoliko mjeseci za doručak sam dobio maslac iz Novog Zelanda. Nije li to ludo? A zašto? Zato što ekonomisti ne znaju kako izračunati stvarne troškove. Dovesti masalc s udaljenosti od 20 000 kilometara na mjesto gdje se proizvodi jako dobar maslac pod izgovorom da je jeftiniji je kolosalna glupost, zato što ne uzima u obzir koji je utjecaj na okoliš imalo 20 000 kilometara transporta. I uz to jeftiniji je zato što je subvencioniran tako da je jasno da je ovo slučaj u kojem cijene nikad neće reći istinu. Sve su to trikovi koji čine strašne štete. Ako se proizvodnja približi potrošnji, jest ćemo kvalitetniju hranu. Znat ćemo otkuda dolazi. Možda ćemo poznavati osobu koja ju je proizvela. Tako se stvar humanizira, ali praksa ekonomista danas je totalno dehumanizirana.

Manfred Max-Neef, čileanski ekonomista
Izvor: e-novine

Zabranimo seču Novogodišnjih Jelki!

2010-12-22T15:54:00.000+01:00

Planinarsko društvo Pobeda iz Beograda je pokrenulo inicijativu za zabranju seče novogodišnjih jelki. Podržavamo ovu inicijativu.
Izvor: Zabranimo seču Novogodišnjih Jelki!
Svakog decembra u Srbiji se poseče oko milion stabala mladih četinara, prvenstveno smrče i jele. To pokazuju i slike na gradskim pijacama, gde veliki broj prodavaca, na taj način, zarađuje novac. Takvo ponašanje direktno je sankcionisano postojećim Zakonom, ali se i pored toga nastavlja.
Iako Zakon o šumama, eksplicitno navodi da je zabranjena seča četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike, situacija na pijacama još jednom dokazuje da svako pravilo ima svoj izuzetak. Osim toga, Zakon govori i o načinu stavljanja u promet zimzelenih stabala, gde stoji da jedino ako su propisno obeležena, odnosno ako imaju otpremnicu, stabla mogu da se prodaju.

Ono što je interesanstno je činjenica da se četinari mogu razmnožavati samo iz semena, a da bi mlada smreča mogla da donosi plod i seme, za to joj treba 30 godina. U dosta slučajeva ljudi odsecaju celo odraslo stable ne bi li uzeli samo njegov gornji deo koji bi služio kao ukras.

Udišemo zagađen vazduh

2010-12-22T15:50:00.000+01:00

Trećina građana Srbije oboli od hroničnih bolesti zbog zagađenja životne sredine. Najveći zagađivači automobili, termoelektrane i kućni dimnjaci.
Svake godine, u Evropi oko 380.000 ljudi umre od posledica zagađenja životne sredine. Iako za Srbiju nema preciznih podataka, procenjuje se da oko 30 odsto hroničnih bolesti u našoj zemlji nastaje kao posledica lošeg ophođenja prema okolini u kojoj živimo.

Građani smatraju da su ulice, posebno one prometnije, u našoj prestonici veoma zagađene, a ogromna buka i velike količine izduvnih gasova u njima, i dalje predstavljaju najveći problem.
Zagađenje životne sredine utiče na povećanje broja obolelih od malignih bolesti, deca se rađaju sa deformitetima, a sve više parova ima problem sa sterilitetom, ističu stručnjaci.
"Zagađenje, bilo da je hemijsko ili radioaktivno, povećava oboljenja od malignih bolesti, a buka veoma štetno utiče na psihičko stanje ljudi", kaže doktorka Jasmina Dabetić iz Doma zdravlja "Savski venac".
Trećina stanovnika u Srbiji udiše zagađen vazduh, a vodeći na listi trovača i dalje su automobili, termoelektrane i kućni dimnjaci, navodi RTS.

Beogradski sindikat na Kustendorfu

2010-12-21T15:30:00.000+01:00

MUZIČKI PROGRAM- Svake večeri, nakon projekcija i radionica, koncerti svetski poznatih muzičkih zvezda upotpuniće, sada već svima poznati kustendorfski noćni život. U muzičkom programu, ovogodišnjeg Festivala, nastupiće: Ngoma Afrika bend iz Tanzanije, Manuška orkestra iz Francuske, legenda sola, fanka i roka AndreVilijams (SAD), Farmers Market - norveški sastav koji svira balkansku muziku i originalna srpska muzička atrakcija, sastav Beogradski sindikat.

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, održava se od 5. do 11. januara 2011. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, u organizaciji „Rasta International“ i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Kao i predhodnih godina, Festival je posvećen budućim filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma.
Za učešće u TAKMIČARSKOM PROGRAMU festivala konkurisalo je više od 400 filmova mladih filmskih autora i studenata filmskih škola iz čitavog sveta. U finalnoj selekciji, takmičiće se 20 filmova iz 13 zemalja: Bugarske, Italije, Libana, Makedonije, Poljske, Rusije, SAD, Slovačke, Srbije, Turske, Hrvatske, Švajcarske i Švedske. Raznolikost tema i žanrova, kao i zavidan kvalitet pristiglih filmova obećavaju da će nadmetanje za nagrade biti uzbudljivo i neizvesno. Međunarodni žiri koji čine Vensan Maraval (producent i jedan od osnivača kompanije „Wild Bunch“), Ričard Brik (producent i profesor na Univerzitetu Kolumbija) i prof. dr Iva Draškić Vićanović, nagradiće najbolje filmove Zlatnim, Srebrnim i Bronzanim jajetom.
Program RETROSPEKTIVA VELIKANA posvećen je jednom od najznačajnijih filmskih autora današnjice, Abasu Kjarostamiju koji će, kao gost Kustendorfa, održati nekoliko radionica. U okviru ovog programa biće prikazani filmovi Gde je kuća moga prijatelja? iz 1987. godine, Krupni plan iz 1990. godine, Kroz maslinjake iz 1994. godine i Ukus trešanja koji je osvojio Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu 1997. godine.

Program SAVREMENE TENDENCIJE predstaviće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije i njihove autore – goste festivala, koji će nakon projekcija svojih filmova održati radionice. U sedam festivalskih dana biće prikazana ostvarenja kao što su Varljivo sunce 2 – Egzodus, poznatog i nagradama ovenčanog ruskog režisera Nikite Mihalkova, koji je po drugi put gost Kustendorfa, norveški film Nemirna voda reditelja Erika Popea, film Pismo Eliji– svojevrstan omaž kultnom režiseru Eliji Kazanu koji su zajedno režirali Martin Skorseze i Kent Džouns, i najnoviji film Abasa Kjarostamija Overena Kopija. U ovom programu se nalaze i dva češka filma – Češki mir, zajedničko ostvarenje mladih režisera Filipa Remunde i Vita Klusaka, kao i češki kandidat za najbolji strani film na 83. dodeli Oskara, Kavasakijeva ruža, režisera Jana Hrebejka. Gael Garsija Bernal, poznati glumac i jedan od desetoro reditelja okupljenih oko filma Revolucija, kao gost Festivala, daće poseban pečat ovom programu, upoznajući nas sa temom Meksičke revolucije i njenim posledicama sto godina kasnije.
PRATEĆI PROGRAM podsetiće nas na neka od najvažnijih filmskih ostvarenja prošlih vremena. U okviru ovog programa imaćemo priliku da vidimo filmove jednog od najznačajnijih čeških autora Otakara Vavre, Romansa za trubu iz 1966. godine i Čekić za vešticeiz 1969. godine. Ovaj stogodišnjak, živa legenda filmske umetnosti biće specijalni gost ovogodišnjeg Kustendorfa. U ovom programu biće prikazana restaurirana kopija filma Roma kultnog autora Federika Felinija i nezaboravni, američki filmski hit iz 1955. godine Istočno od raja Elije Kazana. Pored mnogobrojnih iznenađenja, u ovom progamu će biti prikazano ostvarenje Doviđenja, kako ste? srpskog reditelja Borisa Mitića i film Marilena iz P7rumunskog reditelja Kristijana Nemeskua.
MUZIČKI PROGRAM- Svake večeri, nakon projekcija i radionica, koncerti svetski poznatih muzičkih zvezda upotpuniće, sada već svima poznati kustendorfski noćni život. U muzičkom programu, ovogodišnjeg Festivala, nastupiće: Ngoma Afrika bend iz Tanzanije, Manuška orkestra iz Francuske, legenda sola, fanka i roka AndreVilijams (SAD), Farmers Market - norveški sastav koji svira balkansku muziku i originalna srpska muzička atrakcija, sastav Beogradski sindikat.
Festival će ugostiti pomenute autore i glumce, te brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge eminentne goste iz sveta filma.
Kustendorf

Zvezdarska šuma pod snegom

2010-12-20T10:12:00.000+01:00

Ne damo nijedno stablo svoje šume!

2010-12-20T09:13:00.000+01:00

Građani beogradske Zvezdare: Ne damo nijedno stablo svoje šume!
BEOGRAD - U utorak uveče, oko 18 časova, pokušana je seča par stabala u Zvezdarskoj šumi, u predelu iznad KBC “Zvezdara”, kažu za “Blic” iz grupe građana “Zaštitimo Zvezdarsku šumu”.
- Seču su, brzom i odlučnom akcijom, zaustavili stanovnici obližnjih kuća. Okupili su se i zatražili od ekipe nalog za seču koga, naravno, nije bilo. Pozvali su policiju. Drvoseče su ipak uspele da oljušte jedno drvo i ostave ga bez grana, ali je stablo ostalo sačuvano - kažu Zvezdarci.

Oni su nedavno upozorili na izgradnju saobraćajne trake široke četiri metra u Zvezdarskoj šumi kojom bi, prema Planu detaljne regulacije ovog područja, prolazio turistički voz. Turistički voz predviđen je Nacrtom ovog plana, koji tek treba da bude usvojen.
- Zanimljivo je da je seča pokušana upravo u pravcu kojim bi trebala da bude probijena nova saobraćajnica, u narctu regulacionog plana Zvezdarske šume nazvana Nova 1 - pričaju Zvezdarci i ističu da ne daju nijedno stablo svoje šume.
M. L. | 16. 12. 2010. - 18:39h
Blic

Čuvaju „pluća grada“

2010-12-17T16:33:00.000+01:00

Izvor: Pravda

Zaštitari uz građane
Na delove novog regulacionog plana, koji se odnose na Zvezdarsku šumu, zamerke imaju i nadležni iz Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji u potpunosti podržavaju napore Zvezdaraca za očuvanje ove zelene celine.

– Zahtevi građana su opravdani, pa smo zato platili izradu studije, koju trenutno radi Republički zavod za zaštitu prirode, o stavljanju ove oblasti pod zaštitu. Ako ova studija prođe proceduru, nijedno stablo iz Zvezdarske šume neće smeti da bude posečeno – kažu u Sekretarijatu.

Retke biljne vrste, kolonije veverica, ježeva, sova i detlića, ali i čitavo „levo plućno krilo prestonice“, kako mnogi zovu Zvezdarsku šumu, moglo bi biti ugroženo ukoliko, u svom neizmenjenom obliku, bude usvojen novi regulacioni plan Beograda, koji je trenutno na javnom uvidu.

Grupa građana „Zaštitimo Zvezdarsku šumu“ već više od godinu i po dana pokušava da spreči izgradnju saobraćajne trake široke četiri metra, koja bi trebalo da krivuda kroz šumu, krčeći pred sobom zelenilo i rastinje, ne bi li njome prošao turistički vozić, koji je predviđen nacrtom ovog plana.
Dejan Simonović, jedan od članova udruženja, kaže da bi gradnja saobraćajnice nanela višestruku štetu omiljenom izletištu žitelja ove gradske opštine.
– Šumsko zemljište bi prestalo da diše, tuda bi divljali automobili, a duž puta stvarale bi se deponije. One koji su takav plan napravili šuma očigledno ne zanima, jer planiraju da poseku 3,4 hektara rastinja zbog turističkih vozića. Nastavićemo borbu akcijama na terenu, putem interneta i podnošenjem amandmana na delove plana, a ako ga usvoje, pomoć ćemo tražiti i od domaćih i stranih sudova – priča Simonović, dodajući da je udruženje nedavno, uz podršku gradonačelnika Đilasa, uspelo da spreči seču više od dva hektara šume iznad KBC „Zvezdara“.
Urbanisti su tim povodom izjavljivali da prvobitnim planom izgradnje bolničkog objekta „nije bila predviđena seča ni jednog zdravog stabla, već samo šiblja i slabijih stabljika“, ali da se zbog protesta građana odustalo i da će on biti građen u Preševskoj ulici. Ipak, novi plan podrazumeva da se kroz šumu izgrade putevi pogodni za prolaz infrastrukture, a pre svega za rešavanje pitanja kanalizacione mreže i saniranje aktivnog klizišta.
Iako opština Zvezdara nije nadležna za ovo pitanje, njihov stav je, kako su nam juče rekli, da je seča šuma – krivično delo.
– Regulacioni plan još nije usvojen, ali koliko nam je poznato, njime nije predviđena seča stabala – kažu u GO Zvezdara.
Štiti od košave i zagađenja
Zvezdarska šuma nije samonikla, već su je posle Drugog svetskog rata posadili gorani i učenici Šeste muške gimnazije, sa namerom da se sanira klizište, ublaže naleti košave i vazduh zaštiti od zagađenja. Prostire se na više od 137 hektara, od čega je samo 21 uređen kao park, a u poslednjih 15 godina raskrčeno je više od 11 hektara šumskog pojasa. Pored ekološkog, ima i širi društveni značaj, jer se na njenim obroncima nalazi i Astronomska opservatorija, čiju izgradnju je pokrenula Vlada Kraljevine Jugoslavije davne 1929. godine.

A. K. Ž – U. B.
Beograd | 16. decembar 2010. | 17:13

Sprečen pokušaj seče u Zvezdarskoj šumi

2010-12-16T13:40:00.001+01:00

U utorak uveče, oko 18 časova, pokušana je seča par stabala u Zvezdarskoj šumi, u predelu iznad KBC Zvezdara. Seču su, brzom i odlučnom akcijom, zaustavili stanovnici obližnjih kuća. Okupili su se i zatražili od ekipe nalog za seču koga, naravno, nije bilo. Pozvali su policiju. Drvoseče su ipak uspele da oljušte jedno drvo i ostave ga bez grana, ali je stablo ipak sačuvano.

Zanimljivo je da je seča pokušana upravo u pravcu kojim bi trebala da bude probijena nova saobraćajnica, u narctu regulacionog plana Zvezdarske šume nazvana Nova 1. Slučajna podudarnost? Ili nečiji pokušaj da se proveri reakcija na planirani masakr?
U svakom slučaju, Zvezdarci su još jednom pokazali da ne daju nijedno stablo svoje šume i da su spremni da šumu brane od drvoseča svake vrste.
Pozivamo asve Zvezdarce na oprez. Budimo budni – svašta se još može očekivati. Motrimo šta se dešava u šumi. Na bilo šta sumnjivo, bilo kakvu seču, bilo kakvu gradnju, zovimo policiju i inspekciju. Svi smo mi šumska straža. Od svih nas zavisi da li ćemo uspeti da sačuvamo ovu svima nama dragu i čitavom gradu dragocenu šumu.